WDF

izbrisati granice....
stvoriti svoj dan u snu ili snivati po danu...oboje...
klizim kroz dan..vožnja na posao..sat vremena zavoja ,autoceste ,novog zagreba....krećem dok je noć...stižem po danu...dok vozim gledam cestu i nebo...volim kad je cesta suha pa ponekad mogu sam sebe pozvati na mali rally kroz sela...avion koji svako jutro uzljeće oko sedam dok sam na obilaznici....
ponekad nemam pojma kako sam stigao na posao..ko kad si na mobitelu....došao si ,a ne sjećaš se vožnje....ne javljam se na mob dok vozim,vidim previše ljudi kak lelujaju,usporavaju,ubrzavaju dok im je aparatić na uheku...ne znaju da sjede u metalnoj kutiji koja prebrzo juri bez imalo pameti da je kontrolira....
prstom na desnoj ruci stalno šaltam radio stanice....većinom niti ne znam šta slušam,samo osjetim vibracije,ton,usklađenost...poludim kad prelazim preko radio martina...neki kričavi blento ima potrebu da se izderava u eter...
na poslu je ok...za sad...osim kaj lova nije neka.
ne smeta me hodati po zgradi sa pajserom ,kantama,rukavicama,alatom...
uredski ljudi nas većinom pozdrave s voljom i iskreno...nas ljude iz podruma,koji se trudimo da zgrada živi i ide dalje...
gablec...
ljudi s kojima radim su ok...
...
klizim kroz radni dan šutnjom ,poslom i šetnjom kroz zgradu....
presvlačenje...hladni auto i vrući zgb promet...bježim doma...
stanem u zmaju popit karlovačku ili tri deci točene češke i prelistat jutarnji..nazovem sina...šta ćemo večerat...šta treba kupit...
doma..
brzo presvlačenje...malo graševine u čašu...par riječi...priprema za večeru...
radiona
hladnoća...prašina...mirisi drveta...i drveta....
zagledam se u izrezuckani i izglodani komad drveta koji mi posluži za isprobavanje podešenosti alata i upitam se zašto taj komad ne pofarbam u zlatnu boju i ne predstavim ga umjetničkim krugovima kao neki novi izražajni stil...ili kao uteg za papir s poremećenom osobnošću.....
nikad to neću uraditi...kao ni tisuće ideja koje su mi tu i tamo padale na ionako natučenu pamet......
....
borim se s tupim alatima...osobnostima drva...svojim nacrtima i skicama željnih mušterija..
umorom...
samo umorom...
kad mi je dosta...kuhinja....nekaj fino sprčkamo...i pazim da previše ne pojedem...jer zaspim za deset minuta...
muzika stalno svira...nekakva...
al tek kad sjednem za komp mogu slušat skoro sve šta mi padne na pamet.....i dođem tu na iskru...
lud...umoran i zajeban...

sve ostalo je san

Link

"Uredski ljudi"
Čovjek bi pomislio da su druga vrsta :)

Meni su svi ljudi druga vrsta.

ova pjesmica nema veze s tekstom...samo sam je se sjetio ...i sviđa mi se... :)