zmajić

Link

za zivota cu misliti da mi te je Bog poslao da vidi znam li ljubav prihvatiti

znam li hodati po usijanom asfaltu i pritom bol ne osetiti

i da sam tog dana odlucio nebeski cibzar povuci ispala bi ti iz dzepa zelja i skrivenih snova

putovati snovima usamljene duse znala si i znas,taksi kroz centar duse bio je besplatan ko sme proci njime

sudar je neminovan,bice ga i bio je,savrseno ziva i sve tvoje kile mesa i kostiju prosulo se po snu,jutarnjem…

iz tebe je duh lepticab pronasao put

nije lutao,zamaglio mi je oci i poveo me bez mene u mene

nisam znao niti cu ikada saznati kako sada znam da znam

volos me,voleti,iz smrti sna i radjanje jave

mozda obratno

meka postelja,radni dan i ukraseno nebo tvojim suzama sto zajedno nismo jer sam oci otvorio

gde je puklo staklo

gde je ogledalo pocrnelo ,gde je sunce reklo da je dosta i da treba da platimo poslednje pice

i nabadamo ulicu kuce u kojoj nas svi znaju

mesec je kriv

noc je kriva

sudija je zadremao i ja sam sam sebi sud sada

drveni cekic razbija sto

a ti kao moja ljubavna robija postajesh deo mene

ne traj,trajesh,ne uzmi,uzimash me,ne placaj,kupljen sam,ne osvajaj,tvoj sam….

giljotina sece san na dva dela,mokra ledja i mesto skriveno od ostalih,ti si tu,a ja zelim izaci na vetar

na oluju stvarnosti…

povredice me i necu nishta osetiti jer si pocela plivati venama…trnem

uzmi san ubij san,uzmi mene i ubij me,nezno

da se opet rodim i pustim zadnji i prvi dasak izmedju usana na tvoje grudi…

stisni i razori zle sile razdvojenosti,nek sve sagori u plamenu posedovanja,ljubavi i strasti

shtit odlozi,mach u korice

i bori se,sad ili nikad vishe

uzmi me…

iseci jastuk na sto delova

nek perje skupi neko drugi

chupaj

nek zauvek san postane chulan

ljube me i ne daj da uvenem,jer,mirisacu i ja jednom

bash tebi

tvojoj sobi

tvom telu

tvom radjanju i tvom umiranju

pesma cu ti biti,sholja,prozor

samo me voli,san neka ode,ti stani i ispuni rupu kroz koju cu nestati ako…nekad i nikad

nestanem,ako ikad…s tobom cu…

S.A.

U zapaljen suton snovi davni
najednom se vrate
u slučajnom pogledu što luta
kao svjetlost koja ulicama sine
skrivajuć’ u sebi neizmjerne tuge.

Dok nevino padaju pahulje bijele
u mislima mi poljubac blagi
i jedno davno zbogom na usnama.
Dozivam te u hladnim noćima,
a ti se u gustim maglama gubiš.

Snijeg prekriva tvoje stope
što nestaju u daljini,
a ja trebam ruku koja će me voditi
kroz duge ledene zime
i biti tu kad vjetrovi sa sjevera pušu.

Hvala ti na nježnosti i smijehu,
na prvom poljupcu i zvjezdanim očima.
A sad moram u novi dan poći,
dan koji zaboravlja jučer.

S..


S

https://m.youtube.com/watch?v=TZdz9RYRDIo

Znajući te dugo (i virtualno i stvarno) više od 4 godine ne mogu te ne pitat (a to je bila i jedna od mojih prvih poruka tada iako je bio fiš u pitanju) zašto toliku ljubav koju imaš u sebi (a personificiraš uglavnom tuđim pjesmama) ne opredmetiš i ne oživiš u sebi... Jer ovako umrijećeš (želim da još nisi) od ljepote riječi i grehote duše i tijela! Mogao si a nisi... Strašno je vidjeti kad čovjek odustane od sebe?

A da!
Ako je otvoreno nije zatvoreno ..
Ako je zatvoreno nije otvoreno ..

Ako netko hoda sam...
Ne znači da je usamljen..

samoća vs usamljenost = zaljubljenost vs ljubav.......