parablog

Gledala sam sinoć na preporuku dokumentarac o liku sa tindera koji je zavaljao nekoliko žena na spiku da je sin egzotično bogatog oca da bi ih nakon je znalački uspostavio odnos gdje je stekao njihovo bezgranično povjerenje pokrao. Nisam stekla dojam da se tu radilo o ženama upitne inteligencije, lik je jednostavno vrhunski manipulator. Ništa ne prepušta slučaju. Sick shit. Nije mi se dalo niti odgledati do kraja, bilo mi je blago mučno od praćenja čitave te nakaradne konstrukcije koja je očito držala vodu, a i spavalo mi se. Treba mi nešto normalno i zdravo da me ne prebaci na zijevanje i to je postalo pravilo. Tolerancija na drame, trilere i horore nula bodova. Film se može naći na Netflixu, a zove se Tinder Swindler. Moja ocjena 3/10.

Otvorila sam jednom nakratko špijunski profil na tinderu, isto na nagovor i to kolegice koja se btw udala za lika kojeg je tamo upoznala, no meni se nije svidjelo ono što sam vidjela. Postoji malena šansa da mu nisam dala dovoljno vremena da me uvjeri u korisnost korištenja, no beskrajno svajpanje meni je u tih nekoliko dana izgledalo kao gubitak vremena. Pogotovo jer kvalitete koje moraš ocijeniti da bi uopće mogao smisleno iako van svake pameti sudjelovati u toj igrici su na razini biranja komada mesa na placu. "Nu mene na plaži!"; "Viđe moje bocke malaaaa!"; "Okeko te moje gleda preko čitavog ekrana"; "Ja u odijelu - ljubi majka"; "Malo sam bildal"; "Čitam knjigu, a ne strip"; "Popel sam se na planinu, haj-di-haj, ja sam zmaj". Pa sažeti opisi: volim putovanja, volim ljeto, volim sve što vole mladi. Ma da? I onda još masa fotografija izvitoperenih likova sa pola glave koje ti iskaču uz sav trud da zadaš nekakve civilizirane okvire u koje bi se uklopila ta neka osoba koju želiš upoznati. Ne želiš ih vidjet nikada nigdje kamoli na aplikaciji za upoznavanje ili popularnije, za seks. Svajp left. Ne znam. Nemrem. Nisam komplicirana, obećajem, ali nemrem. Ja sam iz onog svijeta gdje treba progovorit da se vidi jel tu ima nečeg, a ako je i oku ugodno to je samo dodatni plus. Jep, slabi odaziv i po tom pitanju, zato i pišem, jel. Ako je oku neugodno, nemoj ni zucnut. Ni zuc.

E kad sam već krenula sa problematikom varanja tojest bacanja krafni u oči, pogledala sam još jedno teže probavljivo djelo talijanske filmske produkcije, a zove se The Players. Spašavaju ga povremeno stvarno smiješne scene no njih se može nabrojati na prste jedne ruke. Radi se o ljigavim ubračenim muškarcima koji u 90% žena vide svoje vjerne kopije i to im je privlačno do te mjere da mališana ne mogu obuzdati u gaćama. To bi potrošilo i ženu svog najboljeg prijatelja uz kovanicu "Bolje da sam je opslužio ja - čovjek kojega poštuješ i voliš, nego neki nepoznati brko". Supruge su u tom filmu prikazane ili kao žene na rubu živčanog sloma koje radi teške manipulacije završe po kojekakvim rehabilitacijama ili kao žene koje s puno razumijevanja krpaju njihove rasparane gaće. Pritom i same počinju koketirati sa prevarama, na tugu i žalost njihovih glupih supruga. Ocjena 2/10.

Pa ko si želi dodatno zasrati vikend...

sinoć ga gledo. 2/10

pola sam preskočio

a na tinderu 98% ekstremne sportašice, i to sve 50+

ali zadnji Almodovarov Tuga i slava preporučam

meni odličan

a što se tiče glupih filmskih večeri imo sam ih. obilato.

Pogledat ću, baš cijenim Almodovara

na Netflixu imaš dobrih korejskih drama. Osim igre lignji, naravno. Itaewon class, My Name, Uncontrollably Fond .
Nisam sigurna imaju li Money Flower, ali je super. Ustvari, sve su dobre na svoj način.

danas sem otisla na badoo...i dela svoju najgoru fotku.
javljali su mi se i komadi :D

po tome sem zakljucila da je taj sajt za sex :D

...ima jedan tip s druge str. s kojim sem razmenila br. moba.

ne znam kaj bum s tem.
nekak mi je prevec stalozen i stabilan za mene svirepu - nit za glavu nit za rep :D

...e da, na onoj prvoj str. srela sem kuma :D ozenjenoga :D

Užas

Love.net na bugarski način. To sam jutros i više ne budem drljala po tome i sličnom. Seks, laži i video-chat. 5/10. Viša ocjena jer ima tu i emocije

Filmsku večer još nitko ne popi
Tko je jutrom poezije na začini

-dodatak: razrijesen mi misterij na javljenja zgodnih iako mi ruzna fotka: naime od njih 6, cetvero ima fetis na BBW ( big beutiful woman ).
ova dvojica samo ocu cakulati :)

Baš si zapilila da ti je fotka loša, a ja sam uvjerena da si ispala lijepo, uostalom, evo ti i dokaza da jesi. Mislim da se muškarci ne zamaraju toliko kako su ispali na fotkama, to je uglavnom ženama opsesija. Kao i pretjerano bavljenje dlakama, celulitom, kosom, noktima, svim mogućim i nemogućim slabostima i avetinjama

Dakle, šest frajera. I to zgodnih. Ja ne bi imala živaca za to. Meni je i jedan izazov. Ali ok, treba probrat da bi se došlo do tog jednog. Nisam u stanju. Nemrem. Neka izvoli doć i odradit upoznavanje dovoljno inteligentno da uvod bude kratak, jasan i poticajan. Zar tražim previše? Jesu ovi tvoji zanimljivi, ova dvojica kojima je dosadno?

:) hej

razumijem te - malodusnost je i mene vatala i nestrpljenje takoder

ova dvojica su skroz normalni - jedan trazi drustvo za kavu i malo za popricati...drugi je bio poslije rucka, odmor a prije neke sportske aktivnosti...sad da mi se bas da ici na kavu i potrositi to vrijeme koje sam mogla drugacije iskoristiti - ne da mi se...ovaj drugi je iz Splita i to je to :)

to su decki od 38 - do 41 godinu, mladi od mene.

mlade generacije relnije gledaju virtualu ( koliko mi iskustvo kaze ).
bez problema ce preseliti sve za stol...
ovi stariji mi se cine da su jaci na rijeci a slabiji u djelima.

zanimljiv mi je ovaj kojeg sam pokupila na mob.

cini da sam skroz uzemljena i stabilna i to mi se svida.

musko koje je pomirilo i svoju zensku i musku stranu-pa cuje i razumije zensku osobu s druge strane i to mi je svakako olaksanje spram brdo rijeci i nerazumijevanja utrosenih prije.

komuniciramo po svim pravilima komunikologije :D ( to do sada jos nisam iskusila u virtuali )

Pa mlađi ljudi su odrastali uz internet ko što su stariji uz bombone 505 sa crtom i poni bicikle. Njih je internet zatekao nespremne, nepripremljene, dok su mlađi našli doma računalo ko što su stariji zatekli tv u dnevnom boravku kad ih je donijelo iz rodilišta. Ne baš odmah, već otprilike nakon su otkrili da imaju pišu u pelenama. Kad se sjetim spajanja preko dial-upa i računa za telefon, jao :))))))))

Taj lik o kojem pišeš. Pronaći čovjeka koji je zainteresiran i fokusiran, dovoljno inteligentan da zna i može i što je najvažnije želi čuti i shvatiti i izbjeći uobičajenu kakofoniju koju ljudi uzgajaju u glavama pogotovo kada nastupi nekakav problem u komunikaciji, koji zna voditi u plesu, je kao da si našla iglu u plastu sijena.

Čitam ovo i žarko želim prenijeti. Tekst je napisala jedna prekrasna beogradska muzičarka, prenosim od a-ž, ima tu svega, uberi što ti najbolje leži ili možda sve:

gledam serijal “ona se budi” i jedna od učesnica pominje taj običaj da su devojčice te koje postavljaju sto i služe kafu sa mamom, pa sam se setila jednog prigodnog dogadjaja koji se desii kada sam imala nekih 11, 12 godina.

došao nam je neki uštogljeni gost i kao završili mi ručak, keva uzela da napravi kafu. ja se smaram i uzmem da crtam nešto a lik kaže “a ti, jel’ znaš kafu da napraviš?”. ja kažem “ne, ne pijem je” (i dan danas važi)
lik kaže kao šaljivo “pa kako ćeš da se udaš”.

do tada sam bila poznata kao najpitomije i najvaspitanije dete (kao i sada, dok se ne predje granica, čak i izbrojim i dam šansu za autokorekciju), ali mrak mi je pao. nisam sigurna da je to bio moje neko antipatrijarhat raspoloženje, šta sam ja znala o tome, više kao instinkt, a i tip me je mnogo nervirao, imam neke radare za folirante (mada su neki par puta uspeli da me obrlate, da ne poslušam sebe, ali na kratko) i odgovorim mu:
“boli me uvo i za kafu i da se udam.”

paf.

to i dalje važi.
svi su bili zgranuti, a najviše ja, ali malo mislim da je i kevi i ćaletu bilo drago, iako su bili kao bogznakako zgranuti, ali zapravo formom izražavanja, ne toliko sadržajem. a ovom liku je presela i kafa i pokušaj socijalizacije sa mnom.

zahvalna sam im što su mi na svečane dogadjaje dozvoljavali da idem u patikama, na sve mature, u majicama bendova. samo da je sve čisto i miriše, pocepano nije poželjno, a rano su shvatili da od mene damice biti neće.

kad sam bila mala, od većih trauma patrijarhata (koje svi imamo, i muškarci i žene) me je ‘spasila’ moja trauma što sam mršava i neugledna i izgledam kao dečak, pa sam stala pred ogledalo, naterala sebe sa prihvatim da sam mala nakaza i da moram da radim na karakteru, plemenitosti, integritetu, jer se izgledom neću proslaviti.

zvali su me kalamiti džejn, a sve je to bila odbrana da me dečaci ne bi dirali, pa sam vladala jer sam imala najbolje ploče i znala sam sve o muzici. samo mi je bilo bitno sa me ne posmatraju kao devojčicu, objektivizuju, seksualizuju, htela sam da smo ravnopravni. nije lako osećati se ružnim samo sa bi se izborio za poštovanje. nije lako osećati se ružnim generalno, posebno kada je najveća vrednost za devojčice biti lep i ženstven. osećala sam se kao da nemam vrednost, tako je društvo htelo da mi kaže. ali imala sam. znala sam muziku i knjige i osećajnost.

tako sam izabrala. neugledna nakazica. još sam se na sve to šišala na kratko do 7.osnovne. znala sam da jednog dana nekome neću biti ružna.

vrlo je teško stalno govoriti ‘ne’ svemu šta društvo očekuje, svesno i nesvesno. hiljadu puta mi je rečeno da budem pitoma i da prećutim stvari, muškarcima povrediš ego ako ih ‘raskrinkavaš’ (odnosno govoriš šta misliš osećajuči slobodu u nekom odnosu i misleći da je to deo bliskosti).

nikad nisam prećutala ako mi je stalo do nekoga, jer je to za mene nepoštovanje drugog. rekli su mi da se neću nikad udati jer sam teška jer svaki problem koji vidim verbalizujem i želim da rešim. nikada u porodici nisam prećutala ništa, i zahvalna sam što, iako nisu bili oduševljeni, sam dobila prostor da kažem. ili sam ga otela.
ali, mojima je bilo žao jer su videli da ću u ovako patrijarhalnom društvu najebati.

kao pevačica u bendu koja nije zauzela jednu od glavne dve uloge namenjena toj poziciji (biti fam fatal ili pitomi bezazleni slatkiš), čitala sam tonu neverovatnih uvreda na svoj račun - od izgleda do svega šta radim. nikada nisam čitala takve komentare za muškarce. bilo je potrebno 20 godina izgaranja pa da neko primeti moj rad. tada me je već bolelo uvo, srce mi je davno bilo slomljeno. a trebalo je neko vreme da shvatim kako su ti užasni komenti i mob mentality na forumu bili projekcije tudjih neproradjenih problema.

mnogo sam stvari korigovala da bih bila bolja, kvalitetnija osoba, ali taj deo nikad ne bih promenila. uvek sam verovala da ću sresti nekoga kome će ta moja osobina biti najomiljenija od svih, da će mu to biti najkorisnije za rast, da istinu koji delim vidi kao najveću ljubav. jer, zamerali su mi i da kad volim, volim previše. to nije damski ni misteriozno.

mnogo je trauma postpatrijarhata, čak i s ljudima koji su kao emancipovani, jer nisu osvestili posledice naučenog. srećom pa se nikad nisam susrela s likovima koji me pitaju za decu, to bi bilo baš neprijatno. ako nemaš decu, misle da si sjeban, ako imaš, sjebu te.

ne moraš nikada da izdaješ sebe da bi se nekome dopao. treba da budeš što bolja osoba, što većeg integriteta, da si spreman da rasteš svakog dana. ko otpadne jer ne ćutiš, i jer si hrabar, nije tvoja osoba.

svesna sam da me je ikad bolelo uvo šta ko misli i da sam se vodila
po tome, ja ne bih bila slobodna. sloboda boli. usamljena je to pozicija.

ništa naučeno ne treba uzimati zdravo za gotovo - sve preispitati, makar dolazilo od osoba koje najviše voliš (tipa roditelji), preispitati svoja srećna detinjstva i uverenja, sve šta se podrazumeva i šta smo naučili i usvojili iz okruženja, porodice, škole, kad smo bili mali i kada nismo imali kapacitete sa preispitujemo.

treba govoriti ‘ne’ svemu šta društvo hoće, pa posle eventualno revidirati. jedva čekam da muškarci progovore, da su tužni, posramljeni, da plaču
/ ne kao pička već
kao
osetljivo hrabro biće/
i da je ženama to prelepo a ne neprijatno, jedva čekam da ne moramo više da objašnjavamo toksične posledice najčešćeg koncepta brižne nervozne majke i odsutnog oca i koliko je oatrijarhat toksičan i za žene i muškarce. mi smo svi ljudska bića.

onaj poslednji post koji sam napisala mi je najvažniji, pričaćemo još.

inače sam htela da napišem post o cekoživotnim iskonskim vrednostima tipa duks sa kapuljačom sa muških odeljenja. opsednuta sam.
skoro
koliko
i
slobodom.

čujemo se ali ne zovite vi mene

pozdrav,
kalamiti džejn

preokret: tip koji me je zaintrigirao ipak odustaje - ne svida mu se moj fizicki izgled.

tko sam ja da mu sudim :)

I dobro. Niti ne bi htjela imati pored sebe nekoga kome se ne sviđaš ili ko se tebi ne sviđa. Meni je jedan dečko kojem sam dala fcbk adresu rekao da zašto imam tu profilnu koju imam kad u galeriji imam fotku gdje sam ispala super. Haha. Otkud da znam?

Uglavnom, moglo je proći i gore. Ovo se sve odigralo u okvirima gdje niti ti niti on niste na vremenskom gubitku. Zamisli da si uložila neko značajnije vrijeme i energiju i nadu u poznanstvo i da ti je kad si već bila skuhana i spremna za višu razinu odnosa servirana istina kojoj nije bilo traga do tada jer da jest ne bi pristajala ulagati vrijeme energiju nadu

Idemo dalje!

Naravno, thx :)

Evo, drugog odbrkavam da se nademo :D

Nemoj sad pretjerivat i skakat oko njega, neka se on potrudi da te zainteresira i izvede, neka bude muško kak se šika, znaš koliko vrijediš, vrijediš puno, da ne bi sada sve umjesto njega, jel da i predigru možda odradiš sama?!

:D

Sretno, neka se to kreće i okreće, to je uvijek dobar znak

hahah ma kurac!

sve sam deinstalirala, kaj ce mi to :D

Pa da. Imamo blog. Za krajnju nuždu. :D