Samotna ljubav” Antun Gustav Matoš

Ponoć već je prošla, svjetlo mi se gasi,
Na baršunu crnom leži teška noć;
Čelom mi se truni spomen tvojih vlasi –
Ljubavi daleka, kad ćeš, kad ćeš doć?
Otišla si. Gdje si? Ko da umrla si,
Udaljenost ima smrti tužnu moć,
Srcem srsi, strasti, dušom sumnje, strasi-
Poginut ću noćas i za dragom poć.
– Ljubav nije sreća! – znaš li kad mi reče?-
– Ljubav, to je rana, i ta rana peče,
– Ljubav boli, boli, kao život boli,
– Teško, teško onom koji jako voli. –
Nisi pravo rekla. Ljubav bol je, plamen,
Ali muči samo kad sam sam – ko kamen.

Autor: wasyxde   |   27.06.2022. u 6:57   |   opcije


Ljubav je ovi suvi bor,
osusilo ga vrime,
osusija ga zivot,
osusilo ga sunce,
osusila ga sol

Autor: Jarac999   |   27.06.2022. u 8:47   |   opcije


A dobro sad je taman za skalamastrat i za od njega spremit drva za soparnik ispec e

Autor: Jarac999   |   27.06.2022. u 8:48   |   opcije


E ..a..

To ti Suva smokva..

Autor: wasyxde   |   27.06.2022. u 11:21   |   opcije


Aj ti rimuj suvu smokvu?

Osin sa rakijon ujutru e :)

Autor: Jarac999   |   27.06.2022. u 14:47   |   opcije


Ljubav je ova suva smokva,
osusilo je vrime,
osušija je zivot,
osusilo je sunce,
osusila je sol..

Autor: wasyxde   |   27.06.2022. u 20:36   |   opcije


Dodaj komentar