MI MOU THIMONIS MATIA MOU...
Obavijam je.
Dečjom nevinošću.
Ispalom iz prašnjavog ranca prošlosti.
I pogubljenih meridijana zaborava.
Skriva nedovršenu misao.
Čuva me.
Od svih.
Nekog.
Mene same.
Nudi nespokoj.
U zamenu za svileni povez.
Preko radoznalih očiju.
I potkupljivog razuma.
Glatka.
Tajanstvena.
Neumoljiva.
NOĆ...
14.06.2005. u 1:46 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar