Vila Sila

Morali bi svi znat kako lako prepoznati psihopate; oni na licu nemaju emocije. Stigli smo na moju adresu bez riječi. Teslu je precizno parkirao između dva grma, da ga lopovi sa ulice ne vide. Što je sigurno, sigurno je. Ja sam sjela na ljuljačku ispod trešnje, zanjihala se, i uživala u povjetarcu i ljetnoj večeri. Ljuljačka cvili a meni kruli u želucu i žudim za paštetom. Sjeo je na obližnju klupu koju je najprije sa svih strana pregledao da ne bi bila prljava, i ima li kakvih kukaca na njoj. Šutjeli smo. Gledali u sumrak. Na horizontu su još visjele zaostale krpice zalaza sunca, k'o žeravice bačene među crne oblake. Osjećala sam da se Kiborg bori između napada na mene i bijega. Bila sam iritantno opuštena, a on iritantno napet.
- Jao, sijeva. - Ustao je naglo. - Moglo bi bit tuče. Kamo mogu sklonit Teslu? - Vidjelo se da mu je baš frka.
- Možeš ispod drveća. - Odgovorila sam mirno. Bilo mi je zabavno kako se čudak usro od straha da se ne ošteti poslovni auto, a tu je došao njime samo da mene impresionira, ha ha ha…samo što se zajebo jer ja nisam Lim pička. Većina nejebača i vozi dobre aute, jer tako love Lim pičke. Opće poznato je da muški libido i veličina kite ide obrnuto proporcionalno sa cijenom auta koji voze. Što bolji auto, to manji libido, slabiji jebač. Da vam objasnim; skupi auto treba zaradit. Stres ruši kitu. Logika. Zato menadžeri jebu najslabije, a šljakeri najbolje. Likovi sa jeftinijim autima teže i rjeđe ulove nešto, a kad ulove, jebu k'o da im je posljednji puta. Savršeno. Oni jebu satima, kao da će im to bit plaćeno. No, Teslu dokazano, uglavnom voze najveći ekscentrici.
Mali nosić se jako uznemirio, ushodao po dvorištu, i kaskao lijevo desno k'o paradni konj, tražeći mjesto da sakrije Teslu od nevremena.
- Oprosti, ali moram ići. - Nozdrvice su mu se jako širile. Bio je silno uznemiren.
- Gle, napravi što je najpametnije. - Bila sam ravnodušna. Kiborg je krenuo prema Tesli, a ja sam se veselila pašteti tako jako da sam je već osjećala u ustima. Išla sam za njim da ga kulturno ispratim. Brojala korake koliko još ima do auta, evo još pet, četiri, tri…da se riješim kretena…dva, jedan i ooo ne…, naglo se okrenuo. Gledao me dvije sekunde. Zgrabio, i poljubio mokro. Uh, tko bi rekao da Kiborg ima i tekućine. Pogledala sam ga zaprepašteno.
- Idemo mi ipak u tvoju kuću popričat i podružit se malo. - Rekao je. Nozdrvice su mu se širile. Uzbudio se.
- A…ne znam. Ne bi da ti Tesla strada. - Pokušala sam se izvući, ljuta što želi pokvarit moju intimu sa paštetom.
Ušli smo u kuću…, Jao ovo je jako čudno.
- Nemam ni bogzna što za popit, a od hrane ništa. - Tražila sam po kuhinjskim ormarićima. Našla sam sok od pretprošle godine, koji nitko nije htio, ma za Kiborga će bit dobro, što on zna. Okrenem se da vidim gdje je.
Nosić je sjedio na trosjedu i do kraja raskopčao košulju. Iznenadila sam se neugodno. Okrenem se brzo na drugu stranu, par sekundi točim sok, i brzo, diskretno izvadim iz ladice nož i zamotam u kuhinjsku krpu. Kad sam se opet okrenula i krenula da mu odnesem sok, već je opet bio do kraja zakopčan. Koji je ovo vrag, zakopčao se brzinom svijetlosti. Ovo je prokleto čudno, čak nije ni smiješno.
- Oprosti, bio sam preslobodan, otkopčao se. Prešao sam granicu. - Kiborg je nesiguran. - Zaključim.
- Sve je ok. Samo se ti raskomoti, vruće je ionako. - Sjednem metar i pol dalje od njega, u ruci držim nož zamotan u krpu. Gledam ga kako njuška sok, pokušava odgonetnuti od čega je. Sumnjičavo ga odloži na pod, a mene naglo dograbi, mokro mi uvali jezik, i odmah ruku među noge. Odgurnem ga.
- Lakše malo. Kriva procjena. Krivo si krenuo. Ja ne volim da se previše petlja po meni. Ja volim kurac. Razumiješ? - Malo me gledao, a lice mu i dalje jednako ukočeno. Otkopčao je hlače. Stavio moju ruku na nešto kratko i tanko. Držala sam mu kitu sa dva prsta ko kuhanu hrenovku koja se rušila lijevo i desno. Odmah sam vidjela da od toga ništa. Ja sam dobra i empatična žena, i nisam mu htjela reći da mu je kurac zakurac, jer to bi ga možda ubilo. Tko zna, možda i ovakvi čudaci imaju negdje programiranu dušu.
Prozor je bio širom otvoren. Vani je sijevalo. Nevrijeme se spremalo, a hrenovka mu je padala u svim smjerovima. Znala sam ja da je to zato što je zbog Tesle u stresu, ali mi je palo na pamet još nešto.
- Jesi li ti možda prije dolaska ovamo drkao? - Šutio je kratko vrijeme.
- Priznajem, jesam četiri puta. Bio sam jako uzbuđen što ću te vidjet.
- Aaaaaa…, kretenu, pa zašto toliko puta, gdje ti je pamet bila? I sad ćemo ja i moja Carica ostat gladne, a ti sad još samo na Teslu misliš, i ne možeš ništa.
- Oprosti, ovo mi se sada prvi puta desilo. - Opravdava se. Naravno, to uvijek kažu svi koji imaju probleme sa erekcijom. Kleknem između njegovih koljena na pod. - Zažmiri. - Kažem, a onda izvučem nož iz kuhinjske krpe, i prođem mu njime plosnatom stranom preko jaja. Uzdahnuo je, a onda shvatio.
- Kog vraga radiš? - Vrisnuo je k'o curica.
- Šššššš…mir, da ne bude krvi. Sad mi lijepo reci tko si ti?
- Moj novčanik je u hlačama, sama pogledaj. Uzmi sve, samo me pusti.
-Dohvatila sam hlače, a nož sam mu cijelo vrijeme držala na jajima. Pogledala sam.
- Ha ha ha…, ti si samo građevinski inspektor, baš slatko. Kita bi ti trebala bit betonska, a ne od blata. - Nožem sam ga pljeskala po hrenovci i igrala se. Nozdrvice su mu se širile, sve je teže disao.
- Zaboravi. - Rekla sam, i nož bacila kraj njegove glave u drvenu sliku na zidu, te njega naglo povukla na pod za sobom, i stisnula mu njuškicu u svoju Caricu da liže, jer sam htjela da se bar malo osjeća korisno. Ponosna sam bila sama na se koliko sam dobrodušna. Lizao je, mučio se, a ta mala njuškica mu je cijela upala u moju Caricu, pa ni disati nije mogao, ali trudio se. Čak ni nije bilo loše, i čak je i
pogodio nekoliko puta pravo mjesto. Čak sam počela lagano putovati ka orgazmu, i osjećala sam da trebam još samo par sekundi po pravom mjestu. Samo još sekundu, dvije, samo još jednu i…
- Ambrozija ! Ambrozija ! - Skočio je na noge naglo. - Gdje imaš ambroziju?
- Pa što ja znam, polje je svud okolo. Jebeno si me prestrašio.
Nosić je panično tražio pumpicu sa kisikom u hlačama. Nozdrvice su mu se ubrzano širile.
- Imaš li i tablete ovdje? Možeš li disati? Što da radim? Da te odvezem u ambulantu za hitnu pomoć, ili da ih pozovem da dođu?
- Ne, ne, samo ću čim prije krenuti kući.
- Ne znam jel' pametno da voziš u takvom stanju. Za koliko vremena lijek počne djelovati? - Bila sam zabrinuta iskreno.
- Popustit će mi alergija za sat vremena.
- Sat vremenaa? To je dugo. A da te ja ipak odvezem ovdje u hitnu ambulantu?
- Ne, ne, idem ja. Bit ću dobro. - Obukao se, i u par sekundi nestao je i on i Tesla.
- Uh jebote, što je sad bilo ovo? Ne bih se ni čudila, ni da je sad i njega i Teslu pokupio vani NLO. Tom liku su definitivno nedostajale ljudske karakteristike, al' da je Kiborg, ne bi sigurno imao tako mlohavu kitu. Stvarno ne znam što da mislim. Zbunjena sam poprilično. Nikad nisam doživjela nešto tako čudno.
-Aaa…moja paštetica. - Osjetila sam opet veliku glad. Sjela sam gola na rub trosjeda, i hladnu limenu posudicu paštete prislonila na Caricu. Naježila sam se. Aaaaaaa…,ah, lijepa moja, i tak smo i ja i ti ostale gladne. Strašno. Prst sam zarila u paštetu, pa u usta, pa u Caricu da nahranim i nju, progutala je spremno. Omeo me smrdljivi miris cigareta.
- A daj, sad mi još samo i ti trebaš da me zajebavaš. - Za stolom je sjedio moj deda i hihotao se tak zdušno da se davio od smijeha, a u rukama je držao Ambroziju.
- Ha ha ha, tako dakle, ti si otjerao Teslu. Baš ti hvala. Platit ću ti misu. Ovaj puta stvarno si zaslužio.


Vila Sila
12.9. 2024.g, Croatia
Sva autorska prava
su pridržana

Carica sa paštetom od Gavrilovića. Jer domaće je domaće,.....
Ko i Tesla, naš domaći.....

I puno bolje Tesla ( jer sve izvesla) nego Hyundai IONIQ 6

E Carice carice ima nekog tko će i tebe da prevesla

Nedavno bilo 222 godina Katarine Velike.....e nju se nije moglo samo tako preveslati.......onom pravom ljubavniku poklonila 1 000 (tisućarku) ljudi da ga služe..

Svojoj bivšoj sam rekao - Da mi je dva cm duži bio bih car, a ona ko iz topa - Da ti je dva cm kraći bio bi Carica....
Kako da postanem Car ili Carica???

Svi sa malim kitama su zlobni.

TAKO JE ...dolina s....i nisu to kite.....nego kitice.....bolje rečeno grančice;-))))))

Isto kao i žene sa plitkim pipicama;-)))))))))
Uskim i plitkim......ko i u glavi......usko i plitko ;-))))))))
Hahaha.....

Odoh na čokoladnu fantaziju od Edo Slada......PREPORUČAM SVIMA ;-)))))))

Car ili Carica nisu rođeni carskim rezom, nego su te glavonje dobile titule na razne načine...

Jako dobre price pises Dolina. Zanimljivo stivo za citati...