Svuda pođi,kući dođi.

a sam u osnovnoj školi ponekad išao na banovo brdo-banska kosa u baranji kod roditelja od ujakove žene
,i kod njih je iza kuće pored nekih šupa,godinama bila neka ljudska lubanjaiz drugog svjetdkog rata
vječita dilema je bila dali je njemačka ili ruska
i tako ona je tamo i niko ju ne dira,baš čudno
i dođe jednom vrijeme kad sam iz biologije imao nastavu o anatomiji,
nastavnik je donio neki sklepani plastični ljudski kostur a ja se brže-bolje pohvalio da ja znam gdje ima prava lubanja
na to je on malo bio zatečen,ali je bio i znatiželjan pa me je iskušavao,
kao ajde,ako ju donesem,daće mi zaključno ocjenu pet do kraj agodine
,bez da moram više išta učit
rečeno-učinjeno,slijedeći dan sam bio kod tih staraca,
objasnio sam im situaciju,
naravno da su ju dali,
samo nosi
dođem doma umoran ko pas
pet kilometara sam vozi bicuklu a u najlonskoj kesi lubavnju
,mater se skoro šlogirala
sutra sa tom kesom u đački autobus koji je usput prevozi i putnike
i konačno škola
nastavnik biologije je bio veoma dirnut i prezadovoljan,
nacrtao mi je peticu skor pet centimetara
a ja sam se sprdao sa ostalima koji su morali učit