ivicag

Usnio sam san
u kojem sam sanjao
da si došla da me budiš,
pa ne znam da li spavam ili sanjam.
Tvoje ruke klize niz moja ramena,
toplije od jutra,
nemirnije od vetra —
u njima nestajem, gubim se,
a opet nalazim ceo svet.
Tvoje usne na mom vratu,
tvoj dah u mom dahu,
srce lupa kao da zna
da granica između jave i sna
više ne postoji.
I dok se predajem tvojim dodirima,
pitam se —
jesam li te dozvao željom,
ili si stvarno tu,
da me probudiš poljupcem
koji me večno uspavljuje ...