srp mog djeda antuna

 
 nešto kao ono kad ljudi imaju preparirane glave raznih životinja po sobi. al puno bolje od toga. i ne toliko bizarno. mnije to nikakvo kolekcionarstvo. nema to veze ni doslovne ni metaforičke sa trofejima. nikakve. (oke, mozda usporedba sa  prepariranim zivotinjama IPAK nije bila najsretnija:D) al ne vjerujem nikome tko nema nekakav pregled kroz…kroz te..neke…ljude u životu. stajaznam. to..to nisu SVI ljudi koje znate. to su..NEKI ljudi koje znate. neki koje ste mozda samo površno poznavali. nekad. jednom. dovoljno dugo da znate. da su za…za tamo.
 
to izgleda..nesto kao…hm. nesto kao ono kad čekate nekog na autobusnoj stanici i onda percipirate NestoJakoPrivlacno kako izlazi i vidite iza njega huj. huj  je nesto kao materijalizirana prošlost mu koja se širi iz leđa u vidu ..tamo neke…sivuljkaste lepeze. Koja bi bila ispunjena…SVAČIM. da ga znate. al ga ne znate pa sami ispunjavate njegov huj. sa svojim pretpostavkama. dok, eto, tak,o čekate tamo nekog.
 
e  takva je ta galerija. s hujevima.njihovim. a nije u huju samo puka prošlost. I način na koji se nosio s njom. i izrazi lica. i miris.. i naglasak. i tekstura kože. i mentalni sklop. da.. mentalni sklop. mentalni sklop. mentalni sklop.
 
eto. takva je ta galerija.
 
 
 
(i sta god drugi rekli o TekInauguriranom…kakvo god objasnjenje toga imali…mozda ce biti u pravu. ja cu samo slegnuti ramenima i reci:mozda si u pravu. i mozda ce zbilja biti u pravu. no ne postoji nista iz vanjskog svijeta sto bi bilo u koliziji s mojom odlukom da ga stavim tamo. bas nista. )

...a ja u profil upisao da 'imam savršen vid'...

ma, tko bi toliku glavurdu nosao sa sobom, sa svim tim i takovim likovima... sva sreca ima propuha pa to vremenom ishlapi... pa se zadovoljish reckama...