srp mog djeda antuna

 
odlučih danas čekat autobus koji ne postoji. bila sma spremna uć ČAK i ako otvori samo prva vrata. dakle, bila sam spremna PLATIT za te dvije stanice. nisam bila nešto posebno očajna od umora il raspižđena zbog kiše. samo mi je palo na pamet da bi se jednom mogla vozit tim busom. mislim, nije da taj bus ZA OZBILJNO ne postoji. ako postoji stanica i ljudi koje povremeni vidjam da tamo čekaju, onda postoji i autobus. valjda.makar ja u zivotu nisam vidjela da slavonskom ide autobus. bogami nisam.
ali nije nikog bilo da čeka. nije nikog bilo kog bi mogla pitat:za kolko dođe? i stat se pokraj tog nekog ko da svaki dan tam stojim. pa sam išla pješke.
al jednom bih se voljela vozit u Fantomskom Busu i vidjet kako je to.
 
bogami bi.
 
(ermm..moram primijetit da billy idol hrče. bowie pljesce, ovaj hrce.hm. )
 
(ponekad citam logove ljudi koji mi STRAHOVITO idu na zivce.ne znam zasto to radim. to su ljudi s mozgom koji su rasli u pogresnim kontekstima. a neki ni to.)

Slavonskom prolazi bezbroj buseva, što ZET-ovih, što onih Samoborčeka.

uhm, kamala, da se noću ne pretvaraš u psihopatskog mjesečara? :DDDDDDDDD