srp mog djeda antuna

 
jučer u parku dvoje je djece natezalo nogu i svojatalo je kmečavim glasovima. mooje, mooje, moooje
noga je bila povelika i bez odjece na sebi.i bila je cijela sa stopalom pod devedeset od ostatka. nije to bila noga tamo neke balerine nego, mislim, prije noga nekog sasvim ozbiljnog muskarca. sportaša.
ja sam ih malo gledala kak natežu tu plastiku i pomislila da bih dobila nagradu kad bi ih takve stavila u muzej suvremene umjetnosti i ogradila nekom žicom. da baš ne pobjegnu s izložbe mi. sigurno bi se našlo debila koji bi u tome vidli nesto puno dublje od dva klinca kak natežu plastičnu nogu.i sigurno bi se našli neki koji bi uzeli za shodno dat mi nagradu poradi toga. tjah.
prije neki dan sam nasred livade vidjela mikrovalnu. stajala je na abnormalno velikom drvenom kolutu. ko onaj kolut na koji se konci namataju, ali ekstra velik. i drven. i bio je položen tak da služi ko stol. i mikrovalna na njemu. i livada svud okolo nje. i djeca su se igrala oko tog ko da se od samog pocetka zivota igraju oko mikrovalne na gigantskom kolutu za konce. bez konca.
u nasem kvartu je uvijek zanimljivo kad je vrijeme odvoza glomaznog otpada. i onog manjeg.
ja sam scenu s nogom promatrala samo 20 sec ali me to nije spriječilo da to sanjam. da sanjam da sam sasvim slucajno upoznala nekog cudnog covjeka i pricala s njim da bi se na kraju ispostavilo da je to bila njegova noga koju mu svako malo ta djeca ukradu i da je danas ne moze nac. sanjala sam to tolko realno da kad sam se probudila sam analizirala jucerasnja mi kretanja i isla vidjet dal mi je to zbilja netko rekao il sam samo sanjala. ja imam relativno dosta cudnih susreta sa cudnim ljudima, tako da me ne bi cudilo da to NIJE bio san.
poslije sam zaspala s mislju da ne smijem dugo spavat jer se moram ustat poradi nekih sasvim dosadnih stvari koje moram obavljat. i TAD sam sanjala da polkusavam doc do doma al da mi ne uspjeva bas jer su rinzoli abnormalno veliki i za popest se na svakog od njih sam trebala po užetima se pentrat. to mi je zato jer sam ono t-a zajebavala da je mali. ah. kao, sve se vraća, sve se plaća...ja samu sebe kaznjavam:))
 
 

:))) A kaj baš moraš sve objasnit... Kaj budu sad radili ovdašnji psiholozi?

vrati perici njegovo uho! (ono debelo :)

Uhm, živijo onda ovaj moj kvart, nekad se malo zapuca i to je to.