srp mog djeda antuna

 
bwahhh. zanima me kad cu napokon pogledat dobar film u tuškancu. s obzirom da idem po random principu i vjerujuci u zakon vjerovatnosti, to bi se JEDNOM moralo dogodit. s druge strane, ionako ne idem tamo zbog filmova. tamo tražim azil i tamo ga nadjem. al bi bilo zbilja lijepo da tamo naletim jednom na film koji me ispunjava.
tuškanac je super mjesto za otić ako ne želiš ić nigdje s nikim. a ipam želiš bit NEGDJE.
možeš doć tam i sjest se na onaj drveni podij vani uz drveće i tamo čekat početak. il možeš odma uć unutra i od straaašno ljubazne (nije cinično) cure na blagajni UZET kartu (uzet, ne kupit) i otić gore na jedan od nekoliko kauča i sjedit tamo i pušit. ili ne. možeš samo sjedit. možeš otić u wc di ima papira i iskoristit taj papir. il si samo oprat ruke i provjerit dal ti se jako vidi ožiljak. il nešto drugo na licu čime si već opterećen.
i onda ti neka jednako draga cura na ulazu u dvoranu otrgne komadić karte i ti uđeš.
jedino šta je loše tam je da je zima. i stolice u redu ispred  tebe su predaleko pa ne možeš koljena naslonit na naslon ispred. al možeš skinut tenisice i sfrkat noge podno guzice ti. što i čine svi zimogrozni. valjda. ja to uvijek radim.
nema tamo puno ljudi, a onih kojih ima, dijele se u tri kategorije. na one koje to zanima, na one koji su tamo jer MOGU tamo bit i na one koji su se došli grijat. a takvih ima uvijek. neka gospoda s puno godina koja su sjedenjem u kinu odlučili prekratit vrijeme između dvije pive ispred kvartovskog im dućana. i ima dosta Lutača. njih znam iz viđenja po raznim mjestima zagreba, al ih nikad ne pozdravim. to je neko nepisano pravilo. obratit im se samo pogledom. bez trzaja obrva prema gore. il dole. il kako već.
jučer je pokraj mene sjedio jedan šta je lud. ispostavilo se to malo kasnije. sjela sam u red sa 20 praznih stolica i on se sjeo dvije stolice dalje od mene. nisam nista pomislila. samo sam mu osjetila prisutnost tijela. nakon sta smo bili informirani glede redatelja, produkcije i glumaca koji glume u filmu, dotični je počeo proizvodit dvojake zvukove. jedan je zvučao kao da jako grčevito u sebe uvlači šmrklje. drugi je išao kratko nakon toga, nešto vrlo piskutvo i nije mi jasno kako je to uspio producirat. kojim organima.
rekla sam si:kolajah, ti si bolesna na zvukove. da si normalna, ne bi ovo primijetila, fokusiraj se na film i eliminiraj stvarnost.
pa sam to i napravila. i bilo je uspješno.
dok dotični nije počeo pričat. komentirat film. smijat se i podmsjehivat. ja sam spustila pogled prema gornjem dijelu trbuha gdje vjerujem da mi stoji onaj magnet koji privlači takve. pomislila sam:"božže, prejak si. prejak si, smiri se malo". ali bilo je kasno tad. trebalo je odživjet taj film pored njega. takvog.
nisam gledala u njega.al sam u jednom momentu bila prisiljena okrenut se prema njemu. ne s pogledom:koji ti je kurac. ne s tim pogledom. te poglede upucujem ljudima koji revno jedu kokice tokom CIJLELOG filma i glasno izvještavaju partnera s kojim su došli o stanju u svom mjehuru, dojmu koje su kokice ostavile na njega, nagađanjima o eventualnoj žeđi koje će te kokice kod njega izazvat etc. ovog nisam TAKO pogledala. ovaj je samo bio lud. nije bio nepristojan. ne trpim nepristojne i neuviđane likove. lude trpim. ludi su, ako ništa drugo, zanimljivi. na svoj način. nepristojni su samo nepristojni. i idu strašno na živce.
ipak, u par navrata je dotični rekao nešto ZBILJA glasno i uz neke kretnje tako da mi se učinilo da govori nešto MENI, pa sam se refleksno okrenula prema njemu da mu odgovorim na pitanje il sta je vec htio od mene. ali ne. nije se meni obraćao. ne znam kome se. nekom u glavi svojoj.
tri put sam popušila spiku, a onda sam čvrsto odlučila kontrolirat se i NE MISLIT da sa mnom priča. i nisam ga razumjela ŠTA priča. palo mi je na pamet da je iz brisela il od nekud i sad je tu izgubljen u zagrebu i ne zna nikog pa je došo gledat si sunarodnjake. pa onda on nešto za sebe priča s tim likovima s platna. što mu i opet u mojoj glavi nije skinulo etiketu poremećenog.samo ga je detaljnije definirillo. poremećeni belgijanac.
na kraju filma je rekao:"...(nešto nerazumljivo).. pa se boji da se ne dočepa klavira". tad sam ga pogledala teatralno. radilo se o nekoj opereti, pa je mozda ta izjava i imala veze s filmom. stajaznam. nekim tokovima njegovih misli možda je.
i tako. to je log o tome.
bezveze.
 
 

Odi gore na perivoj. A kajaznam zakaj. Guba je gore. I visoko. Ja volim ić na visoko. Ko prerijski peseki kaj vole stat na zadnje nogice.

na perivoj...tam prema jabuci? il? ja znam na one stepenice ic. one pokraj tuskanca odmah. dugo sam ih zvala- StepeniceKojeNeVodeNigdje jer nisma u glavi imala mapu za taj dio grada i nisam si mogla zamislit DI bi te štenge mogle vodit. onda sam otisla gore jednom i super je gore. parkic neki, tj livada s klupama i s te livade kroz drveće možeš vidjet dole zagreb cijeli. možeš i odspavat na livadi, ako imaš pončo za ležat na njemu i nekog ko će pored tebe spavat. il samo bit budan. al BIT tamo. hihi. bozze, ako iakd odem SAMA gore i legnem se na travu, otic cu sama u instituciju i prijavit im se. eo sad se tu pred svima zaklinjem:DD

e, baš te stepenice. To je Rokov perivoj. Tam se može vežbat tajči čujan ili ić u kiparsku radionicu s druge strane parka (tj. muški mogu ić, xexe) :D

Navodno da neki narod tamo negdje daleko ovakve tipove smatra svetim. Ko ce ga znati sto je s njim, pa bolje da ga ne diramo. A ionako je bio bezveze film.

zvijezda,:DD...pajk, a TO je rokov...ah. ja znam da postoji rokov p. al nisam znala da je to to. ah. kiparstvo? ...samo muški?...xexe? ovo je neka šala sa sexom koju ja ne kužim?..hihi.a?

msir, ah, kuzim te. ja nakon trećeg reda gubim koncentraciju. ne za moje tekstove...za BILOČIJE:))

upiši kiparstvo i čekaj dal će se na prvom satu pojavit omanji full bradati striko... ak se pojavi drži leđa uz zid i nokte ustremljene naprijed do kraja sata... moje cure su ga od milja zvale "košarkaška reprezentacija" zbog broja i dosega rukica mu (naizgled kratkih i tustih) :DD

hihi..ah. a bavila sam se mišlju o kiparstvu neko vrijeme. kad već ne mogu crtanjem. jer je anbnormalno skupo. i ne svidaju mi se ljudi tam. nitko nije stariji od 12 :DD kad sam gledala tog nekog na tom nekom sajmu kak radi ćup na onom kotaču, ta želja se intenzivirala. ond aje on mene gledo kak ga gledam pa me pito jel oću dovršit. ja sam rekla da oću i unutar 2 sekunde od ćupa napravila lavor hihi. s RUPOM.

U neko doba moje prakticne faze i ja sam isla na Rokic na keramicarstvo. Izbacili su me sa ukorom. Bu

aaaa šta ima još tamooooo? imaju www neki?

A sto ce ti to zapravo? Ide zima pa ti se vise ne da lunjati naokolo?

zimi ne lunjam. zimi je hladno. ne da mi se po kavama visit cijele dane.

jok. a kaj bi ti, učila web dizajn? nekak mi to ne svuči kolajašno.

Pojma nemam sto sad imaju. To je bilo davno kada sam pokusavala dobiti nove vrste gline koja se nece tako brzo susiti. Sada razmisljam o jahanju. Ako se stisnes uz konja, onda ne bi smjelo biti jako hladno, a ipak sam vani.

e da padalica, tak cure obično rezoniraju koje u jesen dođu na Iskricu...

Kak? Mastaju o konjima?

Da. "Ako se stisnes uz konja, onda ne bi smjelo biti jako hladno, a ipak sam vani." I onda udri gledat profile tud... :DDD

Jel ti to mozda njezno aludiras na mozebitno skakanje u usta?

makaki. ok, predajem se. treba nać konja za se stisnut. uz. jer je hladno. profil. tražiš konja. nađeš konja. stisneš se s konjem i idete nekud van. as simple as that. uf.

Konjove jedan, pa sto odma nisi reko sto mislis, pa da se ceo svet smije! Iako hoce to meni tako da ne shvatim poantu. Najvise cijenim kada mi ljudi crtaju sa bojicama. Sad mi je jasno. Valjda. Ali ja stvarno imam ergelu u blizini... Pravu. Ma nema veze.

xexe, e neću sad pitat jel radiš na Dinamovom stadionu ili policijskoj akademiji u Dubravi... imam i ja konjove drito tu blizo kuće, lijepo ih je ponekad ić pogledat...

Nije vrag da smo susjedi....

Tja, pa ne bih baš rekao da je ovo ergela, ja sam kod ZG hipodroma.

E sad mi je lakse. Vec sam se uplasila da si ti onaj novi susjed kojem kradem novine...

pajk, hihi:D ...erm..oobjašnjaavaaašššš...ić ćeš u magareću kluupuuu zbog toggg

aj, bolje magareća neg konjska, magarčići su mi kao folklorom obilježene lude oduvijek skroz bliski... :D