SHADOW ON THE WALL...
Stigla me je. Napokon. Umorna od kaskanja za mnom sve ove godine, probada me ispitujućim smeškom- Promenila si se. Znam,ali ne svojom voljom.To te niko ne pita,primećujem da nisi ona stara. Da si stigla pratiti me svih ovih godina, znala bi da i nisam mogla drukčije. Jesi li srećna, napokon? Nikad ti nisam umela slagati, neću ni sad. Spokojnija, barem? Ni to. Osećam izdajnički treptaj predaje u tvom glasu- Znači li to da si shvatila da nadalje ipak moramo zajedno? Zar si baš morala reći isto što i prošli put?
03.10.2005. u 21:41 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar