srp mog djeda antuna

 
nda. udjem u tu slastičarnu u kojoj uvijek pijem kavu jer njihovi kolači ne zadovoljavaju moje okusne pupoljke i stanem se pored onih staklenih kredenaca s kolačima da naručim tu kavu da žena ne mora dolazit na kat zbog mene pa se opet spuštat dole, pa opet gore je nosit. i stanem pored tog nekog čovjeka koji je tamo locirao svoje tijelo i šutke čekao. i pored još nekih cura koje su se hihotajući naručivale sladoled. i TetaIzaKredenca završi s njima i pogleda mene pogledom "izvoli". ja svratim pogled s njenih očiju na Čovjeka Do. to je bio pogled:on je prvi došao. TetaIzaKredenca je klimnula glavom. i nije tog Do niš pitala. neg je počela grabit kolače neke. kao i ta njena kolegica koja je već od prije grabila kolače.
tad sam skontala šta sam napravila. onaj moj odaslani pogled su one pročitale:ja sam s njim. a čovjek je već duže tam očito stajao i njegovu narudzbu su već uzele. i sad revno radile na njoj.
i tako sam stajala tam ko debil i nisam bas imala točnu ideju šta da im kažem, samo mi je bilo malo smiješno. TADA je iz NekeTamoStražnjeProstorije došla JOŠ JEDNA TetaIzaKredenca, pogledala me i rekla:izvoli. ova do nje joj je rekla: ona je s gospodinom. ova je rekla:aha. i počela revno grabit neke tamo kolače.
moment u kojem je rečenica:"ona je s gospodinom" odaslana u eter, činio mi se dug milijunima godina. čovjek Do se polako okrenuo prema meni. nije pomaknuo ostatak tijela, nije napravio nikakav izraz na licu, samo je okrenuo glavu prema meni, onak, ko sove šta rade. ja sam pogledala njega i napravila blago slijeganje ramenima u stilu: nisam ja kriva šta su ti mene dodijelili. nije mi htio udijelit ni mrvu verbalne NI neverbalne komunikacije, samo je vratio glavu u normalan položaj. ja sam počela čupkat jedan od bedjeva si na jakni i gledat u pod i grist donju usnu.
onda je on otišao, a ja sam s cerekom rekla da bi ja kavu. one su gledale malo za njim, malo u mene, malo upitno kad sam naručila kavu
- pa zar vi niste..
- nismo.
-a ja sma misli..
- znam.
-oh, pa ispričava..
- sve oke
 
hihi
 
 

:DD velko g :))) superrrr:)))

da je to bio gospodin, nonšalantno bi reka - daj, maloj, na moj račun.

kama, to ti je od onih partija nedjeljom;)) ah. licemjerna sam. mozda i svratim ti tam..ak nadjem podobne ljude:)

diva,hmm...da. to mi nije palo na pamet. e al TO bi bila priča

kama, mogi i djecu povesti' ta ti je dobra ;) bilo bi mira samo u priči ondak tamo ;) kola, ma nije taj boja ka sova, više ka puran, a takve prezirem. faca, a bezveznjak.

KAAAMAAAA!!! ODLUKE O ŠIŠANJU SE NE DONOSE U EKSTAZIII AAAAAA. to sam si ja jednom dopustila pa sma ko šegrt hlapić izgledala dva mjeseca AAAAAAA

kama. limeni bubanj u rotonda centru. TAMO je uvijek DOBRO. u jurišićevoj