srp mog djeda antuna

 
sjetio me kojo sa svojim logom. ista tema. misljah o tome jucer, nakon sta mi se dogodilo, al zaboravih do danas.
postoji taj jedan birc u koji idemo kad nam se ne da jako dugo hodat nigdje. i u jednom momentu u birc ulazi lik od nekih 30 i sjeda za šank.ja sam se bila uzjebala oko tog vidnog podražaja jer mi se učinio poznati, a ne znam oklen.
rekla sam, oke, kolajah, ajmo analizirat od kud bi ga mogla znat. a bilo je čudno zato sta se ja druzim  vise manje s vrnjacima mi, zabogamiloga. dakle, kolajah, jel to netko kog znas s neta? hihihi. nije, kolajah. onda si nesto zabrijala, kolajah.
i ONDA mi je sinulo da je to frend od decka mi kod kojeg smo jednom bili spavali.hihi.
i drago mi je sta je sjeo za šank, a ne stol do nas.
drago mi je.
jer da je sjedio do nas, u momentu mog prisjecanja da mi je poznatjer sam spavala jednom kod njega, ja bih s eokrneula prema njemu i verbalizirala: oprosti, jesam ja jednom kod tebe spavala?
 
a TO bi polučilo svakakve reakcije svih oko mene uključujući i mene samu.
 
 

a šta da ja velim..? ja sam došo do jedne cure u busu jer sam mislio da je to moja bivša. a nije lako zaboravit lice osobe s kojom si bio 4 godine u vezi :) e, al pljunuta. isti oblik lica, frčkava kosa, lenonke s dioptrijom.... ono. pljuc! i tak ja kočoperno došetam do nje i ona me pogleda sjedeći i spusti pogled... a ja ostanem stajati pred njom držeć se za šipku ko kaki manijak. poluprazan bus...

HAHJAHAHAHA...lluuuuuuuuuuddddddd :-DDDDDD

Ni to niš; ja sam jednom dokurio do tipa u tramvaju jer sam mislio da sam to ja.

:DDDDDDDD

A eto i legende...samo tebi slično..hehehehe