frontalni
on je gledao film, a ona ne. samo je ležala pokraj njega sa zatvorenim očima i čekala da se diskonekta od svijesti.
i tako neko vrijeme.
sjećate se crtića sa čarobnim cipelama koje bi nenajavljeno počele plesat kad bi im se to prohtjelo. a nosač cipela bi na to samo bespomoćno slegnuo ramenima i otplesao kud su ga cipele nosile jer se ionako nije imalo smisla tome otrgnut.
slegnula je ramenima i uzdahnula. bespomoćno.
šta?, pitao je.
ja upravo SAD pišem log, rekla je ne otvarajući oči.
nasmijao se. još uvijek je žmirila. o čemu, pitao je. pa...naslov glasi:kolajah..i vandalizam, rekla je smrtno ozbiljno. nasmijao se jako. jako dobar naslov, rekao je, a kak glasi log?, pitao je.
pitao je ozbiljno. on moze jako ozbiljno pitat nesto sta je jako smijesno. on moze to suspregnut. smijeh. on je susprezator. kad on sluša, čovjek ima dojam da je bitno to sta govori i da to sta govori ima nekog smisla i da uopce nije blesavo. on dobro sluša. hihihihi.
pa..bas sam si razmisljala kak sam ja sve skupa dva puta u zivotu bila vandal, rekla je, jos uvijek balansirajuci na onoj tankoj crti izmedju sna i jave. da?, rekao je kao da mu UOPCE nije smijesno. a kad to?,pitao je. pa..prvi put kad sam imala 9 godina, kad sam....
...
poslije su jos jeli, pušili i pričali, a onda je ona zaspala, a on je bio poslušan i nije. nego je gledao film do kraja. zato šta ona ne može zaspat AKO netko već spava pokraj nje. al to je tema za drugi log.
27.11.2005. u 23:14 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar