srp mog djeda antuna

 
nemojte pretjerat s njima. sad me s vrećice gledaju djeca raznih rasa i jedan s naočalama i trče nekud i smiju se.
a omota bez sadržaja ima mi posvuda po sobi. stol, ormar, pod, kod tastature..
 
bogami, bilo kuda, kiki svuda
 
hihi..nista mi se ne događa, osim šta učim. kao prilog tome, događaj dana JUČERAŠNJEG (s obzirom da danas nije bilo NIŠTA anegdotalno) je bio kako me majka stoički budila opetovanim podizanjem peraje. kojom se ja pokrijem kad mi smeta svjetlo. pod perajom ne mislim na svoje ruke. nisam ja..tamo neka...foka.
 
al ne da mi se o tom.
 

:DDDDD (sad zamišljam kolaju kak ide na plažu s perajom prebačenom ovlaš preko ramena. Al neće se ta peraja koristit za nekakvo ronjenje il kaj se već uobičajeno s jednom perajom može radit.... o, ne... xixi... a na plaži... svi vade suncobrane nekakve šarene, stavljaju ih iznad mjesta gdje će se ležat il sjedit il kaj se već tam radi... a kolajah montira svoju peraju na prikladno mjesto... :DD)