srp mog djeda antuna

 
Jučer sam prdnula ispod deke. To valjda nekad radim. Mislim, EVIDENTNO je da NEKAD to radim, ali sam ja sasvim nesvjesna toga. Bar dok sam sama u sobi.  
 
Ono što isto nekad radim, s tom razlikom što to radim svjesno, je da nekad navučem deku preko glave. Nakon što već odlučim da idem spavat i nakon što se postavim u položaj za spavanje. Ne padne mi na pamet usred dana navući deku na glavu i tako malo bit s  njom. Samo kad spavat idem.
 
No, ono što NIKAD ne radim je da dvije gore navedene stvari radim simutlano. Tj da mi se DOGODI da ih napravim simultano.
 
E jučer se dogodilo.
 
I što je naj..bizarnije (khm)…odbacilo me 15ak godina unazad. U ona neka jutra vikendima kad bi se buraz i ja uvalili starcima u krevet i dogovarali se kako ćemo provest ostatak dana. I škakljali se i gurali nogama. I u tom nekom momentu bi od ispod deke izmigoljio nečiji prdić pa bi onda započeli beskonačni «ti si- ti si» dijalog.
 
E u takvo jedno jutro me vratilo to jučer.
 
 
i..moram prijavit..imam JAKO čudan trigger za sreću :DDDD
 
 

:-))))))))))))))))))))))

bome daleko te odbacilo... valda pitanje tlaka, ukupnog volumena plina i mase same osobe... :D

Cool blog,bas dobar :)

i jos bolja poanta :))

nači, istina je da nas male stvari čine sretnima... :}

hehe...da i mene mirisi vraćaju u mladost... :))

kad bi tako mogli putovati u prošlost?! he he

Jacuzzi siromašnih ljudi - najedeš se graha i sjedneš u kadu punu vode.

hm... mene ovo malkoc zabrinjava... svi ste nekako cudni sad o Bozicu... :/ kolajah, jel ti to vrtis film svog zivota!? nekidan ono s popisancem, sad reminiscentni prdac... hm... bit ce sve ok, mlada si, mislim ono... nemoj si stogod nazao ucinit :D