srp mog djeda antuna

 
češka se. zadnja dva dana se češka. češka se i stenje da je sve češka. i uzdiše. i češka se. i češkajući se pravi lice isusa na križu.
ja se češkam dvadeset godina. dvadeset godina je puno za češkanje. ja se češkam dvadeset godina i nekad radim lice isusa na križu. češkajući se. nekad odem spavat jer ne mogu više. od češkanja. i izluđenosti. izluđenosti od češkanja. dvadeset godina. ja i Češka. živimo zajedno dvadeset godina.
a sada nju češka. sjedi pored mene i čujem kako noktima prelazi preko kože ruku. nogu. koljena. čujem kako joj se gornji dio kože skuplja pod noktima. širokim, oštrim noktima. mrtva koža. i crvene pruge na koži. od češkanja.sjedim i slušam je. dva dana već. struganje.
nisam joj nervozno rekla da prestane. kao što je ona meni radila. dvadeset godina.
nisam joj ljuto rekla da ne razumijem kako se može češkat kad zna da će joj od tog bit samo gore. kao što je ona meni radila. dvadeset godina.
nisam je ni jednom udarila po šaci koja se zgrčenih prstiju frenetično pomicala po maloj površini tijela. kao što je ona meni radila. dvadeset godina.
nisam zamahivala rukom prema njoj KAO da ću je udariti, ali bez stvarne namjere, kada bih čula zvuk trenja noktiju o kožu. kao što je ona meni radila. dvadeset godina.
samo sam joj, nakon 48 sati češkanja, glasom izuzetno altruistične mlade dermatologinje, s blagim pogledom i nježnim polaganjem ruke na rame rekla:
"nemoj se češkat. bit će ti gore."
 
 
tako da sam za danas istrošila svu dozu cinizma koju sam imala za ovaj dan.
 

uh, kol, ovo je mrak :))

Ovo je nešto uf, jako, jako dobro. Bravo curo!