srp mog djeda antuna

 
a jebosve.  psihički sam se pripremila otić u konzum. ono, kolajah, bit će u redu. doć ćeš tamo, nećeš ić nigdje prije da ne bi imala u rukama nešto što ćeš morat ostavljat u njihovim ormarićima sa ključem koji su redovito svi puni i da bi izbjegla razgovor od prošli put s redarom na ulazu. je da je mlad i u uniformi, al svejedno.
prošli put je bilo:
kol:e, ja bi ušla unutra, al ne znam oće bit problema s ovom vrećicom. a imam račun da sam kupila sve i platila. mogu to kod blagajnice ostavit? (tak sam prije radila i prolazilo je. prije neg su ga preuredili)
 
uniforma:morat ćeš u ormarić ostavit.
kol: ormarić?
uniforma: ormarić. onaj tamo.
kol:di? (gleda u guzvu ljudi i ne vidi.)
uniforma:oni tamo ormarići iza onih svih ljudi
kol:misliš da su prazni kad ima tolko ljudi?
uniforma:mislim da nisu.
kol:pa kak ću onda ostavit stvari kad nema mjesta?
uniforma:(sliježe ramenima)
kolajah:a da pričekam, a?
uniforma:(sliježe ramenima i zbunjeno se nasmije)
kolajah:(teatralno čeka, u stavu mirno i lupkajući nogam o pod)
uniforma:(gleda kolaju)
kolajah: znaš šta, ja sam planirala vrijeme do ljeta provest polažući ispite, družeći se s prijateljima, izlazeći van. odlazit u kino, kazalište, na jarun...
uniforma:heh.
kolajah:a da ti meni to pridržiš. moram samo skoknut po paradajz. tu je odmah iza tebe. odavde ga vidim.
uniforma: ne može tako. žao mi je. idi provjeri dal su ormarići prazni.
kolajah:(u bradu)jebomajku
 
(NISU bili prazni)
 
eto. to sam htjela izbjeć. i kontala sma da  neće bit puno ljudi. što i nije bilo. zaista nije. deset ujutro radnim danom je dobro vrijeme za ić u konzum. oni imaju jako puno toga. al nemaju bijelog vina u malim bocama. tog nemaju.
onda sam morala u otić u najbliži manji dućan. jedan od onih na tri kvadratna metra. šta će ga uskoro zatvorit. zbog deficita prometa. zbog konzuma.
kolajah:dan. imate vina bijelog, ono od dva deca il kolko već
teta:ne..to vam malo tko kupuje. žao mi je.
kolajah:a nisam ni mislila da imate..ak konzum nema...bah
teta:?
kolajah:ma..konzum. znate. najveći trgovački lanac u hrvatskoj. onaj zbog kojeg vi nemate posla ko prije. konkretno, OVAJ preko puta ulice. koji ima tlocrt veći od mjesta gdje ljetujem. na to sam mislila. oni nemaju vina. pa nisam mislila ni da ćete ga vi imat. to je neka logička pretpostavka.valjana. šta ne?
teta:haha da, da...je. dobro, hvala kaj si svratila bar, ak nis drugo
kolajah:ha da. đenja.
 
a u kozmu, ...onom šta je ko deem al nije. tam su te prodavačice bile na nekom intenzivnom treningu za prodavačice, pa su vrlo umjetno srdačne i hodaju za tobom i pitaju te jel ti mogu kak pomoć. i nisu u dosluhu jer me to SVAKA pitala. postoje njih tri tamo koje se šeću i kao nešto slažu po policama, i svaka je zadužena valjda za jedan dio dućana. ja sam tri puta rekla da mi ne mogu pomoć. unutar 4 minute kolko sam bila tamo.
i jedna je iznimno zanimljiva. ona se zbilja unjela u to šta radi. nasmije vam se zaista jako toplo i srdačno da sam ja mislila, kad sam prvi put došla i kad me pozdravila, da je to netko kog bih se trebala sjećat, a ne sjećam se, pa sam je pitala da kak je (?).
zbunjuju me.
  

kolaja all lost in the supermarkets...

eh... ako ti sada taj konzum ne da bon od barem 300kn za ovu reklamu, nisu ništa napravili ;DD

u velikom trgovišću hihihi

aj, zovi mene drugi puta pa cu ti sve potanko objasniti :DDD

alb, hihi možemo ić ko one dve svinje...hihih..todor i fedor:))))) ja ću te svašta ispitivat, a ti ćeš strpljivo objašnjavat:DD

BaBe...

a zašto ne kao pončo o toro? ;))

a jesi i ti kolaja bahata, žena lijepo pita jel' može pomoći, pa daj joj da ti gura kolica :-))

sad sam skužio zakaj kolaja nema potrebu ić u kazalište...

jer je za kolaju cijeli svijet pozornica?:DDhihi

e, a onda mozemo i uniformiranog poslije maltretirati :DDD

(i uopće nije istina da nemam potrebu.isitna, nejdme baš više, al intenzivno razmišljam o tome svako malo kak bi bilo dobro otić:))..)

mene u kazalištu smeta što nema onog nasnimljenog smijeha pa ne znam kad treba..jel'

a ja bi u kazalištu bil svaki dan da mogu predstave iz pravilne perspektive gledat...mislim, s kauča...

amaterka, hihi....a slušaš druge. npr. u kerempuhu.rene bitorajac udje na scenu češući se i izvlačeći gaće iz guzice. a svi se počnu smijat. onda s rene okrene leđima publici i prdne, a svi opet udare u smijeh. ...i tako. (bozze, to je gore od nasnimljenog smijeha. mozda ih plaćaju)

mene je u kazalistu uvijek strah da ne zaborave tekst ili se popiknu preko neke daske :DD

molim da me se ne percipira kao onu koja ide u kerempuh. radje bi bila ona-koja-nosi-krzno neg ona-koja-ide-u-kerpempuh-. bogamimoga.

ja volim zvuk tijela kad pada po kazališnim daskama. il kad ih čujem kak hodaju po tome. a ozbiljno.

ne boj se, kolajo...nitko pametan tebe neće tu s nekom kulturom bezveznom povezivat...

ja ipak najvolim ić na histrione na openstage pa tamo moš pušit, pit i jest čvape ;))

a i gledaoci znaju izuvat cipele onako čujne)

ama,:DDD ...eh. da. sve je stvar prezentacije. da mene netko vanjski sa dpita:pa dobro o ćem pričaš s tim ljudima, ja b rekla:a eto, danas smo o kazalištu..,a taj bi reagirao:opa. neki fini ljudi. kulturno obrazovani i to. lijepo. ...hihihihihi

da kulturno se uzdižu s balkona,hehehe

a s tim cipelam..ja sam bila u hnk mozda tri put. i nije mi zao. jer osim labudjeg jezera mi se nije svidjelo bas nesto previse. prvi put....ustvari. preopširna je tema. to je za log:) uglavnom, bilo je zabavno:) ne voljom glumaca i plesača:D

opala, bato...sad se i sa snobovskim okruženjem hvalimo:)

nda. kazalište. ima nešto u tom. to je ono kad je opera, i sad ovog izbuše nožem, al nema ni krvi ni ništa nego on još jače pjeva(?)

to je zato jer ima unutrašnje krvarenje...

jooooj.... vi umjetnjaci ;))) ........opera je nešto tako divno... ;D

znam, seko, da ti jako voliš operu...prošli put si se tak zanijela sadržajem i glazbom da smo te na kraju predstave morali pola sata budit...

ne, ne... to je bio koncert sinfonijskog orkestra, a izvodili su djela dvoržaka.... ah...pa nisu svi allegri ;D

nisam skužio...ko sve nije alergičan?

hehehe... pametan, a pravi se bedast... :)))

eh, seko...takvi smo mi u familiji...uvijek nekaj glumimo, ja da sam pametan, ti da voliš ozbiljnu glazbu, tata da voli mamu, mama da ne voli susjeda Peru...