srp mog djeda antuna

 
me NAPOKON srela kontrola u tramvaju kad sam IMALA kartu.
 
naravski, ironije uvijek ima. ovom sam mogla izmaknut jer se zabavljao sa žrtvom okrenut mi leđima, a i stanica je bila blizu. nisam kao do sad bila samo SUOČENA s licem koje mi namrgođemo nešto mrmlja u lice. ostavilo mi se vremena za bris.
isto tako, radilo se o kontroloru u ranim tridesetim. ne pedesetgodišnjoj kontrolorki koja ne samo da je mrzovoljna jer mora radit s ljudima koji je NE vole (xixi) neg je još pere i menopauza. takve ne ostavljaju prostora za: nemam kartu, al imam super priču umjesto toga...
kakogodbilo. ovo je moja zadnja konzumacija tramvaja ove akademske godine. i dobar dio sljedeće.
sutra pumpam gume.
 
 
a Ironija je debela, ružna teta. 
 
 

pada kiša. isn't it... rekla bi ona teta crnokosa ;)

Nadam se da su gume od bicikla, ne auta. (dobro, nisam te VIDIO kak voziš, al sam čuo svašta..... od tebe, no... tu, na logu) :)

A jesi li primjetila da se svi vozači gradskig autobusa zovu"Majstore Srednja"

Eh.. Samozadovoljno se isceriti kao Mr Bean dok pružaš propisno poštancanu kartu i pri tom glasno komentirati na što smo danas spali, kad se ljudi švercaju... Želim. Jako. :)))

Hm, idem kupiti kacigu. 'oćeš i ti jednu? Mislim, znaš, po gradu ima asfalta i tak' to. :)

hihi .glupane.

treba mi s vizirom neka:))