srp mog djeda antuna

 
joj što volim velike pse bez lajne. i njihove vlasnike 10m iza njih kak rastreseno šeću s rukama u đepovima. odmah mi dođe milo i sva se razgalim na tu scenu.
i kad se razmak između nas (mene i pudlice zvane HrabarSamKadSamNaLajni) i zvijeri smanji na "dovoljno blizu", tad dignem ToSuPrsaOdJunakaToJeGlavaOdBedaka na ruke i stoički nastavim šetat s njim dalje zvjerkajući krajičkom oka na godzillu.
nakon toga sam prisiljena vodit neće-on-ništa-dijalog
krotitelj lavova: neće on ništa hahaha
ja: znam. al oće ovaj moj
krotitelj lavova: mkaj.
ja:moj će počet lajat pa će tvoj možda popizdit. a možda i ne. al ne želim provjeravat
krotitelj lavova:ma neće on ništa.
a simultano s tim đukela hoda oko mene i mog pederskog psa i potmulo bruji.
 
jednom mi se ..a ne zaklalo psa jerbo je još živ, al........zaklaluckalo. onak, malo.
radilo se o nekom lutalici koji je bio mješavina vučjaka i atletičara dugoprugaša. meni je tak izgledao. i stvorio se od nikud i ispižđen lajanjem ovog mog uvatio ga za vrat i tak..malo ga centrifugirao u gubici.
šta da kažem. super doživljaj. na kraju sam vučjaka-atletičara šutnula nogom i rekla da mu jebo pas mater, što nije imalo apsolutno nikakvog smisla s obzrom da sam htjela da zvuči kao psovka, i sastrugala sa poda svog psa.
nije bilo puno krvi al dovoljno da poškropi dio asfalta i moju tenisicu.
 
drugo jutro sam nešto do faska bila jurila i nisam oprala to s tenisice jer smo cijelu večer kod veterinara proveli, a ujutro nisam imala vremena za to.
dok smo čekali konzultacije, poznanica me pitala da kak mi je uspjelo s kavom se zakapat po nogama, ..hihi...a ja sam nehajno rekla:
ma nije kava. to je krv mog psa
povukla dim i nezainteresirano se zagledala u dio stropa.
 
hihi
 
 

sve u svemu, da ljudi s velim džukcima vode pese na lajni ne bi imala priliku plasirat frendici to i kao posljedica ne bi imala štofa za ovu razgaljujuću anegdotu. svijet je u ravnoteži. dajte mi sljedeći problem :D

je , baš je hihi, jer mi vlanicionihmalohrabrih i dalje bivamo hrabrouporni vodeći svoje pse na lajni....tako sam sinoć s mržnjom pogledala nježnovelikogsusjeda kako isplaženog jezika povlači vlasnika metar od sebe i gleda u mene ko da sam mu najslađi zalogaj...grrrrrrrrrrrrrrr, srećom više nemam psa, neću ga niti imati...dosta je bilo tog terora :( ok, ne mrzim životinje, ali mi ih je puna glava jer svi brinu, a onda mama šetaj, četkaj, hrani, čisti...mi bumo ga tu i tamo pomazili....kupim sliku i gledaj....

zato ja imam mačku IzgledamKoMačkaAliSamTigar koja od straha napada sve oko sebe uključujući moje gležnjeve i ruke! izgledam ko da se režem žiletom iz fore!

O, razumijem ja tu pobudu. Prosto ne vjeruješ da nešto tako pedersko i izafektirano nije na baterije... Gle! Krv! Oooh! :DDDD (He-he, ma šalim se ja.. :))

izgledam ko da se režem žiletom iz fore! hihihi. bajum, ..ne znam. napravit ću ti nešto ružno. ustvari mislim ko i ti al imam sad potrebu branit malog pedera. hihi

uostalom, ne šišamo klasično tog pudla. šišamo ga skroz na ćelavo. pa izgeda ko da je iz konc logora došo. a nekad ga i mama ošiša. kao sad npr. sad izgleda ko da ga je entko sažvakao i pljunuo. kad ga ja šišam samo izgleda neproporcionalno.