srp mog djeda antuna

 
bio je taj jedan koji mi se sviđao. nije bio iz zagreba. uostalom, gotovo ni jedan moj dečko NIJE bio iz zagreba. s tim da mi on nije bio dečko. ne znam šta mi je bio. samo smo se ljubili i bili u toj nekoj početnoj fazi.
i jedno popdne smo vodili povuci-potegni razgovor o tome dal će on doć u zagreb il ja u NjegovGrad. on je imao bolje argumente za to da ja dođem kod njega. rekao je da je umoran jer je cijeli dan na poslu bio i da je vani hladno i da možemo kod njega bit jer je sam do devet i radit palačinke. ZNAM da su palačinke šifra za sex (više-manje:)) al to nije bio razlog zašto sam odbila. ionako ne bih pristala na to. jer pristajem na jebanje izvan veze samo ako se radi o rebound seksu:D. s druge strane, ja sam imala u rukavu samo to da sam bila lijena vozit se javnim prijevozom do njega.
i razgovor je trajao neko vrijeme i ni jedan nije uspio dobit ga i na kraju smo prekinuli vezu. onda se meni nešto dogodilo u glavi, ko šta mi se uvijek nešto dogodi u glavi, pa sam zaključila da ću, kvragu, ipak otić tamo. i za 15 minuta sam čekala tramvaj koji će me odvest do autobusa koji će me odvest u VražjuMater.
nikad nisam bila tamo, al sam znala kako se dođe jer mi je objasnio detaljno još dok sam ja bila u fazi opakog demantiranja glede mog dolaska.
pa sam i našla zgradu. kod mcdonaldsa siđeš, pa lijevo, pa desno, pa kod škole skreneš, pa ravno pa prva zgrada s desne strane.
stala sam ispred the zgrade, pogledala prema gore i uzdahnula. ko da idem ronit na dah.
pronašla sam vrata s odgovarajućim prezimenom, još jednom udahnula i pozvonila. otvorilo mi je sitno žensko stvorenje plave kose.
ja sam nastavila gledat u nju bez teksta kako sam gledala bez teksta i dok sam čekala da se vrata otvore. rekla je:"da?"
progutala sam slinu i osjetila srce kak mi lupeta grudnom košu. nagnula sam se prema naprijed i pogledala još jednom na prezime na vratima. nisam fulala.
"erm...jel matija doma?"
"je." (mrzim ovakve odgovore koji imaju nastavak, a sugovornik ga odbija verbalizirat)
"erm...možeš ga pozvat?"
"ne."
pogledala sam iza njene pojave u nepoznati hodnik koji je vodio u nepoznatu kuhinju s pritvorenim vratima, zatim u pod u nepoznati tepih ispred vratiju i pomislila da mora da je stvar u meni kad svako tolko upadam u anegdotalne situacije. poput ove.)
"ali..rekla si da je doma."
"je. al je otišao spavat.i izričito mi zabranio da ga budim zbog IČEGA."
(čovječuljak koji mi od misli slaže rečenice koje onda ja odašiljem u eter se sklupčao u najtamnijem kutku glave mi i drhteći plakao)
"erm...nda. kužim. a..znaš,..dogovarali smo se oko tog dal ću doć do njega il ne..pa..pa sam na kraju došla...busom iz zagreba...štajaznam..možda bi ipak mogla..erm....mislim da se neće ljutit ako ga zbog mene probudiš...erm...ha?"
"rekao je da ga ne budim zbog ičeg."
"erm.."
 
uto je došla gospođa mama iz one nepoznate kuhinje s pritvorenim vratima kojoj sam rekla šta oću, na šta je ona počela skvičat da zašto stojimo na vratima i da, srce, uđem unutra i probudim ga.
sestra mu je šmugnula u drugu sobu i mrzila sam je.
mama me gurala prema vratima njegove sobe u obećavala mi čaj poslije, a mene je bilo sram uć u, jebote, sobu njenog sina. na kraju me strpala unutra i zatvorila vrata i otišla svojim poslom.
nakon šta sam vodila razgovor sa nepoznatom dvadesetgodišnjakinjom i nepoznatom 50godišnjakinjom u njihovom nepoznatom hodniku, sad sam bila u nepoznatoj sobi s manje nepoznatim muškarcem. sinom maminim. bratom sestrinim. spavao je, srce malo, ušuškan s dvije deke, a zlaćana kosica mu se rasprostirala po jastuku.
napravila sam onih par koraka do stolice, skinula torbicu i objesila je na rub stolca, skinula jaknu i odložila je na naslon stolice, a zatim prišla bliže njegovoj strani kreveta.
skinula sam šal, jedan dio istog svezala u čvor i počela snažno udarat onog uspavanog debila po cijelom tijelu.
 
 
(mama se vratila ranije od nekud zbog nečegnečeg, sestra nije išla na predvanje navečer zbog nečegnečeg, a on je bio uvjeren da neću doć jer sam ZVUČALA kao da zbilja neću doć pa je odma nakon razgovora zaspao.) 
 

nemre kolaju od SM-a ni šira obitelj rasprostrta stanom ni to da čovjek spava odvratit...

hihihihi podsjećaš me na gomilu ludosti koje su se meni dogodile:))))))

Rise up this mornin',
Smiled with the risin' sun,
Three little birds
Pitch by my doorstep
Singin' sweet songs
Of melodies pure and true,
Sayin', "This is my message to you-ou-ou:
Singin': "Don't worry about a thing, 'Cause every little thing gonna be all right."

svaka cast kolajah :))

ma sigurna sam da si pomislila- šteta što mu je sestra! :)))

amaterka,e da..baš sam si razmišljala...čak mislim da bi bilo bolje da mu NIJE sestra. onda bi se osjećala manje glupo. onda bi imala razloga za scenu neku napravit. ovak..ovak sam se ko idiot osjećala. erm..osjećala bi se i onda, al bi mi bijes bio gorivo:) ovak sam samo ušetala u neku obitelj koja me zbunjeno gledala..hihi

baš me zanima tko bi peko te palačinke da je bio sam doma. :)

insomnia, joj, ta kućica u prirodi u subotu popodne će me proganjat do kraja života, jel da?;D

pž, a pekli smo ih:P ne taj, drugi neki put. (zato sta mu je mama bila u drugoj sobi:DD)

a zamisli da je on izašo van da se njegovi starci mogu igrat menadžera i manekenke a?;)

:DD isuse, amaterka:DDDD

a opet bolje neg da ste se vi igrali istog a starci naišli... ma nemrem se odlučit što bi bilo veće iznenađenje hahaha

ček.. pa ti si njega na kraju umlatila? a jadan! jel' se probudio i počeo objašnjavat kako je sanjao kišu meteora??? :)

o bože...ovo zlostavljanje sa šalom mi je sjelo sam tak!:) nadam se da nosoš šalove od 3 metra,od one bockave vune!