Gdje je moje mjesto?

U doktoru voljela sam sebe, u vozacu relia moj odraz, u doministaru moj intelekt.
Tragajući za onim pravim, tražila sam sebe. Teško je sebe naći. Osim ako ne dopustiš da ti pravi pomogne.
Tako je smiren, tako zna šta hoće, tako mu dobro stoji onaj Lacosta i Gant, tako je uredan i obrijan, tako je doktor.
Tako je nemiran, stalno negdje juri, grub i zabavan, nitko ne namiguje tako, tako je trkač.
Tako je probitačan, šarmantan, načitan, ambiciozan, lav jedna mali, tako je ambasador u Parisu il' Londonu jednog dana.
Doktor je bio prvi. Prvi pravi. Napustila sam ga da bi mu se vratila. Da bi između odlaska i povratka upoznala uzbuđenje druženja sa ljudima bez fakulteta, punih doživlja kao da su sa divljeg zapada, miris oktana, opasnosti i zelembaca, da bi me ljubio trkač preplanulog lica i prekrasnog osmijeha, u stanci između dviju utrka, dviju hostesa. Ljubio svoju intelektualku kao što sam ja ljubila moga trkača. Za promjenu.
Dragi ljudi, cudne price, grube šale kojima se svi smiju, ali ih se i boje. Dosta je bilo.
Miran pogled sa terase hotela. Paris je prekrasan. I ja sam. Pogotovo onom gospodinu pored ograde što me tako prodorno gleda. Onom što mi prilazi, onom što me oslovljava, onome elgantnom i prijaznom.

ima nešto sexy u doktorima posebice kirurzi:))

e,miša mu maloga, zagonetka, a ne priča, a ponoć...

ovo nije priča za jednu noć. Zar ne?

sto dalje od doktora i pravnika i mesara

ha, znam ovo ti je MZappa pisao:))

Te tvoje stalne inverzije muško/žensko pisanje,uvlačenje u mozak drugog spola me fasciniraju,kao i uvijek Bart.