Bože moj gdje ja to živim?

Men se čini da smo do tuda dogurali....bas me zanima ...kuda dalje????

Naš trg je osvanuo u ljubičastim nijansama i predivan je.Piješ kavu i uživaš u pogledu!:-)))

Šaljem vam dugu pa ...zamislite da prolazite ispod nje i da vam se zamišljena želja ostvaruje.Što vas košta da maštate:-))**

Kažu da je melankolija stanje duha.Ne znam da li je to moje stanje jer.....mislim da je ovo kod mene sada spoj svega i svačega.Melankolija mi je prva pala na pamet a ja vjerujem prvom osjećaju skoro u svakoj situaciji.
Ova dva mjeseca ...osjećala sam se ...rekla bi ..jako dobro.Nije me mučila ni korona ..ni izolacija...čak bi rekla ..pasalo mi.
S obzirom da živim vrlo blizu ceste koja vodi prema brzoj cesti za Zagreb...to je dosta bučno.Dva mjeseca je bila takva tišina da ju se čulo.Ptice su se čule...čula sam kako susjeda pali cigaretu na balkonu...susjed samac pored ...na balkonu ...rezao je grickalicom nokte.....čula sam ko peče kolače...mikser se čuo.....no...moram priznati ...nisam čula da je netko vodio ljubav.Takva smo zgrada.Imamo malo mladih ljudi a i oni su sami.Bas smo čudno spojeni...to sam vec puno puta primijetila.
Sada kada su rekli da možemo i na kavu...ja sam se zgrozila od pomisli da cu otići u onaj kafić i da cu vidketi neke ljude koji mi ovo vrijeme uopće nisu falili...znam da nisam ni ja njima...ali sam sigurna da ce me zaskočiti i licemjerno me počet grliti i vrištati"
"Pa gdje si ...što te nema...šta si radila ovo vrijeme"?.Ma...neda mi se o tome ni misliti!
No...poanta svega je da se bas ne osjećam veselo kaj su mjere prilično popustile jer..meni je bilo ok.Veseli me samo zato jer se ljudi oko mene vesele i to je sigurno dobro.Život se mora živjeti...ja ga sigurno ne živim.
No...pijem kavicu...polako ću se spremiti kupiti što mi treba jer sutra ništa ne radi...to je ok....javila mi moja trafikantica da je novi broj moga časopisa stigao i da mi ga čuva pa idem po njega i ...tko zna.....možda sretnem i nekoga tko će mi uljepšati dan:-)))

Nakon 25 godina ..danas sam se teška srca rastala od svoje duge kose i svi su oduševljeni...ja se još prilagođavam.Kažu da kada žena odreže toliko kose....ima namjeru promijeniti život....ja se nadam na bolje.Vrijeme će pokazati:-))))

Meni su predivni...podijeliti ću ih sa tobom:-)))

Danas me susjeda molila da joj pofarbam patuljka i ja sam se primila posla.Trajalo je to bome dobar dio dana.No..ima on i krasne plave oči..kao jedan nas bloger....ima i prekrasne usnice...i cipelice sa rupama na vrhu...ma svašta ima.Bilo je posla ali...ja sam se oporavila od stresa u druženju sa njime a on mi je na kraju uzvratio ljubav i pozirao mi...a susjeda je bila ganuta do suza.I sreći nema kraja

Samo da budem u priči...a usput ...fini su za jesti a tri listića na dan drže povišeni šećer pod kontrolom.....super biljka!:-)))

Link

Spavala sam ko truba ...zahvaljujući i vama svima koji ste pozitivno mislili za mene...hvala još jednom i nemojte se ljutiti što sam zatvorila komentiranje.....nije potrebno pisati vec napisano jer.....bili ste predivni i to je dovoljno.Trebat ću vas ponovo....to vam je valjda jasno:-)))***

Danas mi je jako potrebna sposobnost promjene tame za svijetlo.Opet moram provesti misiju koja mi nije ugodna i ja koja se bas ne strašim samo tako...danas me je strah.Danas bi voljela pored sebe imati nekoga koga ću primiti za ruku...ali...svojom odlukom...nemam.Ne bi bilo fer nekoga držati za ruku samo onda kada nije dobro...bilo njemu ili meni.Ta ruka bi morala stalno držati onu drugu...a meni se eto...nije posrećilo.Ili da prestanem razmišljati kako bi se tko u datom trenutku osjećao radi mene i mog (NE)ponašanja.???Ma...znam da to ne mogu pa ..neću niti pokušavati.
Ništa....imam vremena do 14h da se priberem...da stavim sve na svoje mjesto i krenem u još jedan boj za sebe.Nije prvi puta...ali...molim te Bože....neka bude zadnji.

Ovaj malac me umorio ali...htio se sakriti i nadam se da je uspio:-)))

Draga S...neka ti je sretan ovaj dan...zdravlje ..sreću..veselje...ljubav...sve ti to želim..a ti nadododaj što još fali!:-))***

Dovla dragi...da...znala sam izabrati i bilo je u vecini vremena prelijepo jer ...da nije .....vjeruj mi...ja to ne bi trpela ..ma ...da nosi zlatna jajca svaki dan!!!Tak se to veli.No..zna se iz mojih pisanja do sada tko je on bio i nije bilo budućnosti.
Oprostila sam mu 1000 pizdarija...no...ovu malu pizdariju od pesa mu nikada neću zaboraviti.
Idem deti sliku da ju vidiš!!!

Nakon pet godina što nismo bili zajedno...došao je u naš kafić i iz džepa izvadio ovakvo malo prekrasno stvorenje.Stala mi je na dlan...tresla se je i meni je srce stalo.Gledala sam u to majušno biće koje se je samo stiskalo meni u ruke.Imala sam na sebi pulover od moher vune.....to je puno ...puno dlaka..i ona se zavukla u taj pulover i prestala se tresti i zaspala..a ja nisam mogla niti govoriti.I tako ...iz dana u dan ju je vodio na kavu...onda sam mu rekla neka mi je dovede doma....napravila sam joj loptice od vune sa kojima je ludovala...plastični tanjur kao frizbi za kojim je skakala ko luda.Najprije bi dobila klopu i vodu i onda bi se mi dvije valjale po podu i igrale.Kada je vidio da sam se zaljubila u to biće i da ju volim i preko mjere...prestao je dolaziti i ...to mi je bila kazna ...da iskreno velim...ni ne znam za kaj.Valjda za iskrenu ljubav svih 26 godina.No...bar je pokazao da me poznaje bolje od ikoga i da je točno znao kako ce me "kazniti".Ne mogu ni izreći koliko mi je to stvorenje falilo i koliko sam patila .To je bilo u 4 mj 2019...a dijabetes mi je otkriven u 2 mj 2020.Sve je u životu izazvano stresom.
Od tada...nekoliko puta je htio stati autom pored mene i ...ne znam što je htio...no...ja sam svaki puta prošla kao da ga nikada vidjela nisam.Za mene ne postoji..a ovo biće sam jednom vidjela u šetnji i nije puno narasla jer je to mali pas..no...srce mi je i tada lupalo ko ludo...no....samo sam otišla.Nabaviti ću ja sebi svoga psa...samo da korona prođe .Jedva čekam!!!
Preko nje vam svima želim dobro jutro i šaljem pregršt poljubaca!!!!