*Babinjak*

...e onaj osjecaj...kad te ugodno iznenadi netko, za koga si sumnjal da je to kadar. Mislim to..ugodno iznenadit. Respect!!
..dalje..
Apneja

Ljudi moji..ja stvarno uzasno opasno hrcem. Zaboravim disat u snu. Onda hvatam zrak...kroz skroz opustene misice grla..nosa...cega sve ne.

Nego...paz'te ovo! Prodam ja laptop...nekom tipu. I on mi odonda salje 'slatke' poruke. Zadnja je poziv na klizanje sutra. I cini mi se da bum isla....ahahahha

Kaj mi ima na blogu? Nist ne stignem blogat...falite mi.

...joj što volim miris kamionaaaa!!!...

ahahha..

niš mi se ne piše....ali razmišljam da položim još koju kategoriju i počnem voziti šleper!!
To je zakon.
Volim putovati, voziti...biti na cesti...i još za to biti plaćena!!
I imala bih onak kabinu ..personaliziranu...po feng shuiu...a s vanjske strane puno lampica.
Ko' Coca Colin Božićni šleper!!

I trubnula bih svakom tko stopira!!
Ne bih stajala.

Nis' ja Paravinja...halooo!!!

pa me ti nemoj pustit kad dam žmigavac i želim se prestrojit! a-ha...

bip-bip...začulo se s motorole..a ubrzo i dispečerov poziv: Ophodnja, u vašoj blizini...tu i tu...prijavljeno je obiteljsko nasilje! Odite žurno, frajer navodno tuče ženu, dijete i ..psa!

Nikad neću zaboraviti kolut očima na licima policajaca, na tu objavu.
Stajala sam u blizini jednog od njih i jasno čula sadržaj.
Bilo je to, kad mi je susjed izrezao gume na autu...jer pijan, nije mogao proći pored mene. Valjda zato što je izgrebao i svoj i moj auto..morao se osvetiti. A mjesta..zapravo...koliko hoćeš.

Često me tako baca na razmišljanje o onima...koji nanose bol, štetu i donose probleme drugim ljudima...samo zato što su ..iz nekog svog...neposrednog razloga..bijesni.

...donio je cvijeće. Nakon 6 godina braka...i izjave da ne želi da ga susjedi vide, kakav je papak, jer ženi (svojoj) donosi cvijeće....pa ga zato i ne kupuje. Donio ga je.
Bilo je i suza. : Oprosti, bio sam lud! Ja nisam normalan.....ti to nisi zaslužila. Nikad više se neće ponoviti!!

a ponovilo se.
i ispričavalo se. opet.

više sam mrzila te isprike, nego bijes. Od bijesa sam se mogla braniti, sakriti...reagirati...vratiti....bilo što. A od isprike...mi je uglavnom bilo zlo. To mi se činilo kao suluda ideja...koja zapravo kaže: Evo...jučer sam ostavio otisak svoje šake na tvom licu...ali danas te molim da mi to oprostiš......odnosno...TI preuzmi odgovornost za to.

a što li je onome bio pas kriv?
Dijete?

Ne znam...
takva nemoć kontrole bijesa zahtjeva stručnu pomoć.
A..obično je, na kraju..zatraže žrtve.

Iskreno...voljela bih znati..kakav je to osjećaj...kad se pustiš s lanca!? Ono...briga te kome nanosiš bol, tko krvari od tvojih ugriza...tko jauče od tvojih udaraca...i da li neka nejač...upravo proživljava najdramatičnije trenutke u životu...jer si ti bijesan/na! I ne kontroliraš se.
Je li to tako blažen osjećaj?
Može li to svatko? ,,,Ono...ne mariti za druge. Ili za to trebaš biti baš posebno problematičan??
Koja je nagrada?

Zar ti stvarno do ničega nije stalo?
Što kad ti svi okrenu leđa zbog te tvoje naravi?

Briga te, ha?
ili ipak...ne!?

..obično prvo dođem..napišem svoj blog..a onda čitam vaše. Danas sam malo čituckala..prije pisanja. ZATO mi je pobjegla 'misao'....al' me boža podsjetila na smijeh u društvu. Dogodi se. Tu i tamo. Samo..i ja ..malo izlazim. Neda mi se. Evo danas saznala da mi dragi bend, koji je sviral kod pokojnog frenda u klubu....sada svira u Armaniju subotom na Štrosu. Mooožda (opet) odem u taj Armani. Jednom.

Nego..sjetih se...kaako sam se jednom oko ponoći ..smijala do suza...ovdje na blogu. Susjedi su ziher mislili da sam luda....ali ja sam došla kasno...nisam ni palila svjetlo...smjestila se pred ekran i onda sam pročitala što je (mislim) BBGirl napisala!
''..onaj osjećaj, kad usred energičnog četkanja zubi....svoju četkicu za zube, ugledaš u čaši s ostalima!!''

iss....ja se nisam mogla prestat smijat.

Poslije mi je isto znalo biti zabavno...i cerekala sam se na humorne dosjetke....najčešće Pajkove ili love agentove...hehe. Danas se nasmijem nekim komentarima. Onim spontanim..a smislenim.
I pustim glas...zašto ne!? Možda i rađe, nego što ispisujem 'hahahhah'....za koji su me uvjeravali da postoji znak. Smajli.
Al' nije to TO.

Volim kad se komunikacija preklapa humorističnim dosjetkama...jedna pa druga...pa opet...i tako sve do usijanja. Nafilaš se pozitivnom energijom...samo tako.

I zaspeš s grčevima u mišićima lica....al' ti drago!!!

Ako se ja s nekim znam više od 10 godina..i redovito družim...i onda to društvo, redovito u tih 10 godina radi fešte, ročkase i ostale veselice s janjetinom...i svih tih 10 godina ja uporno govorim : Ne hvala, ne volim janjentinu....onda me fakat raspizdi što se ne cijeni moj dolazak...i to što jedem kruh i rajčicu...nego mi se ponudi...onako...kao da me se prvi put vidi: Uzmi malo janjetine!!!

e pa psmtr!

Jel' tako teško zapamtiti da NE JEDEM janjetinu!
I ne samo to....jel' tako teško baciti kakav narezak, tirolske..jebemu...bilo kaj...da se ima i za mene!??

Stavrno se pitam...koliko vremena, živaca i 'prijateljstva' utroših na ljude, koji me godinama odbijaju upoznati!!

: Nisi neke volje danas?
-Oš mi dat bubreg?
:Oću...ako ti paše. Majkemi oću!!

Eto....bilo mi malo lakše.
To je možda bitnije od pamćenja kaj jedem ili ne jedem.

Valjda...

Sve dok mi stvaaaaaaarno ne zatreba bubreg.

...kuhano vinčeko....s klinčekima :))
jeeeej!!

imam paaaaaaaaaauzu....

e da
i ANERAK je krasna žena i frendica!!!

Kaj još? aha,...delam više no ikad....i imam manje love no ikad. Kak' to?
Kad nemam love.....prebaci me na PMS. Lova me smiruje.
Bez love sam....žiFčana!!

Dobila sam (još jednu) ponudu za brak!
Kae tim ljudima....el oni zbilja misle da bi im bil dobar potez imat mene za ženu!?? Čoeče...
to sve lakomisleno,...ono..kao..bit će med i mlijeko.
Nea šanse!
Ne bih im ni 'dala' redovito...a di je još kvocanje, ispadi...scene...prepiranje...i to???
Svašta.

brrrr....miriši na snijeg

…zapravo…kad se zaista odmakneš od 'nickova' i samo čitaš tekstove…misli nečije…puno lakše možeš postići razumijevanje. Tako je i u govornoj komunikaciji. Mnogi od nas..zaborave…'slušati'.
Eh sad….zakaj to velim? Zato kaj…mogu razumjeti 'racionalni' uvid u nekaj kaj je meni trenutno apstraktno. Neki dan sam započela temu…tj. Bacila osvrt..a poslije me svladao umor… Vi ste nastavili…pa sam vas čitala.

Na kraju…vega je opet donijela korektan zaključak. O ljubavi se piše, govori…pjeva….od kad je čovjeka, vrlo individualno….pa tako i ja o svojoj.

Meija, htjela bih ti približiti moje osobno iskustvo 'velike' ljubavi…i nadam se da ću to riječima uspjeti…ma koliko ono osobno bilo.
Dakle….za nekoga, tko vrlo bjesomučno analizira stvari, kopa i ruje…traži, zahtjeva i očekuje logiku….najgore je kad mu se dogodi ta 'apstrakcija' koja je daaaaaleko izvan svih tih utabanih i tako 'pametnih' šablona. To je onda muka.

Kao mlada nisam imala 'velike' ljubavi. Imala sam zaljubljivanja….a onda sam se udala…onako…racionalno, logički i po preporuci. Dok sam bila u braku, svih sedam godina….iako je on bio užasno naporan (brak)…nisam uopće razmišljala o 'ljubavi'. Ni velikoj ni maloj. Bavila sam se logikom, kompromisima…i koječime…iz grupacije socioloških odnosa…gdje sam uglavnom tražila fair play odnos.
S te strane…vas, koji ste u dugim vezama, odnosima, brakovima…razumijem…i razumijem racionalizaciju. Dapače.
No, mi…koji smo uglavnom solo…naši perceptori su nešto izoštreniji…osjetljiviji….jer mi se u ovim godinama nastojimo ponašati zrelo, odgovorno i mudro….pa pilimo i po detaljima…sve da ne pogriješimo ili krivo procijenimo. Zašto je bitno krivo NE procijeniti. Zato jer u ovim 'zrelim' godinama….osim okoline…nemreš sebi opravdati 'glupost'.

I onda ti se dogodi ta 'apstrakcija'.
Ti nemaš pojma kako, zašto ni kada….ali kužiš da nisi svoja. On…taj netko…je samom svojom pojavom, postojanjem…ne znam čime…izazvao transformaciju svih tvojih tjelesnih stanica bokte…. I zato kaj ti se to odjednom događa….ti se čudiš samoj sebi…kako uopće nemaš kontrolu nad tim…a i nisi nešto pametna.
Ok..prvo to nazoveš zaljubljenošću….pa strašću….a onda shvatiš da ne prolazi.

I dok te čitav znani svijet naziva 'zmajem'…pred njim ti na očigled vidiš..kako si glupa za popizdit. On tako ima stila….on te mota oko malog prsta…on može zatražiti tvoje oko…ti čupaš oba.
On kaže riječ….ti doživiš multiorgazam….njegovo ime je najljepše i najzvučnije na svijetu. Čak i svi oni…koji se tako zovu…ne zaslužuju to ime..jer samo njemu stoji. A tek kad se pojavi na zaslonu tvog ekrana!!...
Pa kažeš sebi: Ok…nisi normalna..i ne ponašaš se racionalno…i onda čvrsto odlućiš reći ili postupiti uobičajeno, pametno…i iz nekog prokletog razloga učiniš suprotno. I ne vjeruješ. Sve više uviđaš da samu sebe ne bi podnosila takvu…zapravo se i ne podnosiš…i pokušavaš isplivati…povratiti dostojanstvo, stav i bar nešto mozga…ali ne ide. Taj proces te zakopava u sve dublje rušenje samopoštovanja…i ti se predaješ…iako se iz petnih žila boriš da ostaneš 'normalna'.
A onda te on pogleda…i ti osjetiš takav smiraj…bonacu u duši…mir od svih tih oluja, koje te gaze i uznemiravaju zbog 'ljubavi'….pa kao narkoman…nakon ušlagiravanja…navlačiš se na još. I još. I dolaziš..i juriš…svaki put po još.

Nakon kaj shvatiš…da on ima stila…ali ne i 'ljubavi'…posebno ne takve, kao tvoja….prema tebi…počneš se osjećati još mizernije. Pa opet racio pokušava spasiti te od sebe same…i govori ti: Heeej….zoveš samo ti. On ne zove. Hej…viđate se samo kad njemu to paše!...Hej..on te ne želi upoznati s ni jednim svojim prijateljem. Hej, zaboravio ti je čestitati..a kamo li doći na tvoj rođendan..o kojem trubiš već 20 dana! Hej….on te NE VOLI, on te koristi.

Tada….kao, čvrsto odlučiš vratiti onog Zmaja, koji si inače…i poslati uvaženog u rodni kraj.
Ali on pošalje sms da te želi…..i ?...Kaj napraviš? Odjuriš k njemu.

On u snu prdne da se zemlja strese…..a ti se nasmiješiš..i zaista, majkemi…pomisliš :kako slatko!!! Zagrliš ga i prviješ se bliže uz njega…jer. Je….jebote…prdnuo!!!

Budiš se i osjećaš se šugavo….jer podsvijest ti viče….urla..ukazuje i govori…Ti razumiješ svaku riječ….ali ta, 'viša sila'…zvana ljubav…ne dozvoljava ti da se spasiš.

Kako? Kako si pomoći?
Svatko ima svoje metode. Meni pomaže 'pad u očima'. …Ali zar nakon svega i dalje ne pada!?..Koji je to kiki!?? Počneš frendicama..pa i samoj sebi…govoriti na glas..ponavljati 'njegove grijehe'…i kako te 'iskorištava'…i misliš da će…ako dovoljno puta ponoviš…napokon prestati ta muka..i ti ćeš se podići s koljena…okrenuti leđa i pokazati srednji prstić toj 'ljubavi'.

Možeš se boriti s dvostruko većima, jačima…lukavijima….ali sa sobom…ajme…tad umireš 800 puta dnevno. U mukama.

Moja 'velika ljubav' zaista ima stila. Srećom po mene. Možda je shvatio da si ne mogu pomoći sama…pa mi je nakon dvogodišnje muke priuštio sAm taj trenutak…pada u očima. Dozvolio mi je da mi se zgadi….kako bi me oslobodio tog sranja…koje me unakazilo.

Sad ga mogu 'voljeti' kao osobu, čovjeka…nekog 'tamo'…..mirno, spokojno i lako….poput lahora….ali napokon ponovo biti 'zmaj'….

Zmaj…koji može voljeti i nekog drugog…ali puno manje, lakše i podnošljivije. Nekoga…tko ljubi tlo po kojem hodam….nekoga…čiji me prdac fakat….ne veseli!!!

Ps. Sorkač za tipfelere…umorna sam ko pas :/

Link

…e ono….kad god me nekaj u životu zgađalo u emotivnom smislu, ajme…ja sam prekopala cijelu dušu i svašta dovukla na površinu. Tak sam ja sebi tražila i nalazila odgovore. Poslije mi je jedna sociologinja rekla…najgori su stresovi i šokovi emocionalne prirode…jer mi svi…po rođenju..strahujemo od napuštanja.

Meni to bilo glupo. Uopće ne strahujem od napuštanja. No, poslije sam skužila poveznicu, napuštanje/prihvaćanje. Neki iz tog straha….ne ulaze u dublje emotivne odnose…neki ih kompliciraju…a neki prožive malu smrt kad im se raspadne emotivni odnos.

U toj trećoj skupini sam ja. Ne strahujem..ne razmišljam …ali kad se dogodi…onda imam dramu.
Evo…nadomak 40-oj….nadolazim polako..
Uskoro ću 37….i do sada sam već naučila neke stvari:

- NIKAD biti u vezi s muškarcem kojeg jako voliš.
- Uvijek izabrati onog koji tebe voli jako.
- MORA poštivati tvoju osobnost, voljeti tvoj duh, uživati u tvom tijelu i obožavati što govoriš.
- NE SMIJE mu , kad si ti u pitanju, biti žao vremena, novaca, emocija, strpljenja, razumijevanja, podrške i zaštite.
Ako imaš sreće….naći takvog muškarca….a da ga ne voliš jako…možeš imati vrlo lijepu i ugodnu vezu.

SVE ostalo je sranje.
Osim strasti….koju bih ja prikladnije nazvala 'izgaranje'…..u kojoj oboje…kao ludujete jedno za drugim i mislite da je to ljubav…pa tako sve dok izgorite. Netko prije, netko kasnije.

Ima i onih…što ih stvarno smrt rastavi. Ovi kaj se kuže u astrologiju će potvrditi da postoje 'trajni' odnosi. Imala sam ja u familiji takve….koje je smrt razdvojila….a u međuvremenu..od mladosti do smrti…jedno se fino i vrlo razmetno iživljavalo na drugome. Neš ti… Zamisli da ti takvo što traje.

Zato treba biti s muškarcem koji te obožava…kojeg usrećuje sve što ti činiš…pa je prema tebi zato predivan….jer te voli…..a 'jako' voljeti možeš nekog drugog….dok sjediš u stolici za ljuljanje i piješ topli čaj…i zamišljaš se u njegovu zagrljaju. Mašta nema granica…..tamo je ljubav slobodna…uzvraćena i jako ugodna.
U stvarnosti…kad si u vezi s muškarcem kojeg jako voliš…svakim danom….sve više i više gubi interes za tebe….jer ZNA da te jednostavno IMA…a to nije fora.
I eto ti drame napuštanja….bla bla…

Mudrije žene su mi to već govorile…ali nisam razumjela. Danas mi je jasno….jer je lakše, ljepše i ugodnije…imati SVU pažnju….nego SVU davati ….u vjetar!!

...ma rekoh...nemoguće!!!

jer ak je to IN...e ja bih zdušno nekog otračala.

sebe. i njega isto.

evo...majkemi...da mi nije neugodno tračat...sad bih svima rekla kakva sam glupača (čitaj drolja) bila nedavno.
Ono...on me nazove...i ja dođem...i poševimo se..i ja odem.

A tek on što je droljast?? ...Još gore. Ja bar nekad i odbijem...i neda mi se....a on uvijek.. Isto...nazovem...on dođe..poševimo se i on ode. Svaki put.

psmtr


ps. Jesmo mi sad promiskuitetni? Kaj se dobije za to?

....nisam stigla prije, pa bih sad....iako...znaaaaam da kvarim atmosferu bloga...no imam objavu...koju moram napisat.
Jbg. ja za to svoje 'moram napisat misao' imam blog od 2003.

dakle:

ZAMIJENIT ću te BOLJIM!!!!

a ti se sjeti tog adrenalina nestajanja, neobvezivanja....i 'ja još uvijek kao momak živim'....kad stisne prostata...pa malo tlakić...pa hercić...pa probavni zatvor...pa depra...pa kad stigne i 60-ta.....a ti bi...no djevojkama se želudac okreće na pomisao na to s tobom!!!

Obećajem...voljela bum te....al' sretna bum bila s nekim tko je TU . Uz mene. Sa mnom. I kome je to čast i sreća.

Belj.


i tak...

(novo ima to da sam udomila još jednu macu) jeeeee

...dakle...prvo mi nije radilo par slova na tipkovnici...da bi odjednom prestala raditi SVA. Evo...sad sam i to nekako riješila.
Nego...ajme...fešte, rođendani..slavlja..ovo, ono...
spavala sam dan i pol. U komadu. S dvije ili tri piš-pauze.

Nije to sve...nego sam se naslušala i cajki..narodnjaka..ili kako već oč'te.

Svidjela mi se dva-tri stiha.
Pa kaže: Neke ptice nikad ne polete...
Cijeli život, čekaju na to....
I ja tako...čekam tvoju ljubav...
Čekam, al' mi nije suđeno..

eto...ta mi bila tužna. Baš baš.

No..očito...uz ptice, koje nikad ne polete...imamo i konje koji nisu za jahanje.

Ptica..koja nikad ne poleti..bi bila pingvin....a konj kojeg se ne smije jahat je ili premlad ili prestar.
Tako sam i ja pingvin...a ni on nije mlad.

No..za ljubav ionako nisam raspoložena.
Znate ono kad vam umre voljena osoba pa vam nedaju da je vidite mrtvu....da vam ne ostane u sjećanju ona 'slika'...već onakva, kakvom ste je pamtili.
E tako je meni...ja sam vidjela svoju ljubav 'mrtvu'...i sad mi stalno pred očima.

i kaj još?
E da...slomila sam ruku.

Jednom će sve biti u ravnoteži. Kad-tad.
(ovo je najoptimističnije kaj sam ikad rekla na blogu) majkemi.

''Možda ti za mjesec-dva upoznaš nekog zanimljivog!''

Trebala sam reći da sam, do sada, u životu upoznala masu zanimljivih ljudi, ali nikoga kao tebe!!! I da će tako i ostati!!!

…nah…

Recite mi kada…i kako…muškarac počne vjerovati ženi? Kad i kako…se prepusti?

Link

kliknula sam link dame pik....i zamislila se u lepršavoj crvenoj haljini...
a to me pak podsjetilo...na ovaj gore spot....za koji sam rekla, kad sam ga prvi put vidjela, da bih ovakvim plesom..opisala 'vođenje ljubavi'...

a damin večerašnji izbor...bio bi strastveni seks.

;)

…zaista sam se prebacila na vegetativni pogon, na rezervoar slabih, usput prikupljenih viškova, dovoljno dugo čuvanih…da je njihova vrijednost upitna po roku trajanja. Jednom rječju: preumorna.
Neuroni su mi održavali onaj jednostavni sustav samoodržavanja: diši, kreći se, šaltaj prva-druga, kočnica, kvačilo. I to je bilo sve.

Ulazimo u garažu…polupraznu…i lako nalazim parkirno mjesto. Hvala bogu, pomislim, jer nisam sposobna za traženje i manevriranje ovako iscrpljena.
-Čekat ću te u autu..molim te požuri jer samo želim doći kući napokon! – s pola glasa iznemoglo zamolim malca da si ode sam potražiti tu knjigu, koju treba.

Spustila sam prozor…i paleći cigaretu…pogledom ga ispratim do lifta. 'Samo nek' požuri' ..pomislim. Ispuhujući dim cigarete…razmišljala sam o boli, koju osjećam u nogama. Poput olovnog vojnika, pod olovnim oklopom, koji je upravo pri kraju bitke …neke s neke ledine, iz pitajboga kojeg stoljeća…koji je upravo pola dana mahao olovnim mačem u rukama…
Tako sam se osjećala.

Dvoumila sam se oko izbacivanja opuška kroz prozor i gašenja u auto-pepeljari. Možda bi pobijedila ona prva opcija…da upravo nije naišao neki lik u radnom odijelu, koji metlom i lopaticom skuplja…upravo opuške po garaži.
Zasramim se vlastite dileme..pa ugasim cigaretu u pepeljari.

-Čekate nekoga? – uplaši me njegovo pitanje..jer nisam ni primjetila kad se stvorio kraj moje šajbe.
:Da…da..ovaj…čekam! – Kaj te briga…mislim si…i osjećam se glupo kaj uopće odgovaram na pitanje.
-Hoćete da se zamijenimo? – nasmije se.
:Ha?...Ne razumijem…. – fakat zazujim.
-Pa evo…vi počistite garažu, a ja ću čekati umjesto vas!

Koji si ti sad frik…misliš da si zabavan?...umor me u hipu prebaci na netrpeljivost….ali ipak, pristojno odglumim neki ljubazni 'ha ha'!

U nekom slijedećem trenutku vidjela sam kako mete pored nekih parkiranih automobila…daleko od mene. U tom trenutku…imala sam osjećaj da čekam već satima…da neću izdržati do doma, do svoje kade i kreveta….a i pokušavala sam pratiti neku radio-pitalicu…no mozak mi je spao na par neurona….i to je bilo prezahtjevno očekivati od mene u tom trenutku.

-Vozi!!! Samo molim te upali taj auto i vozi!!! – odjednom se uzrujano pored mene, u autu, stvori malac.
:Kaaaa….d… si ti stigao??? – zbunim se.
-Aj' samo vozi!!!

Podsjetilo me to na scenu iz filma. Kao da sam ga čekala da opljačka banku…pa sad, kad je sjeo u auto…moramo brzo pobjeći.

Na izlazu iz garaže….onaj lik, podbočen na dršku metle….nekim glupim cerekom i mlakim trzajem ruke…kao da nas je pozdravio!

-E…vidiš ovog lika? – upita me malac.
:Vidim, kaj s njim?.....
-Izlazim ja iz lifta…a lik mi dođe i kaže: ej…dođi poslušati kako žena može hrkati!!! I doprati me do tvog auta, mama!!!!

E….jbg…

…baš kao što je jučer moj blog dojmio Nikija…tako je mene danas njegov. Već od naslova.
Opet sam u nekoj korjenitoj životnoj promjeni…(kojih mi je inače pun kufer)…i nije mi lako. Ne toliko zbog okolnosti…već zbog vlastita umora od borbe s vjetrenjačama. Osim što je Don Quijote bar u toj borbi imao ideal…a ja ga već odavno nemam.

''sve će to proći' …baš sam danas, samu sebe time značajno podsjetila na 'deja vu' životnih ciklusa. Eto…uvijek prođe. Sve. Samo ja nekako ostajem….i vučem punu vreću sjećanja. Što gorkih, što slatkih. A pitam se….što imam sad od toga? Iskustvo? Osmjeh u kutu usana? Gorak okus u ustima? Zapravo…ima tome godina…kako sam zaključila da je najbolje te vreće ostaviti negdje usput…možda se kome svide.
I tako ih..uglavnom…ostavljam ovdje.

E…a moj deda Stipe…ajme.
Kažu da je bio gad, raspikuća i pijanica. Varao je i tukao baku….trošio lovu na 'kurve' i piće. Na kraju je umro sam…i pijan.
Ipak…ja ga se sjećam svojim očima.

Bili smo u vikendici…i pilio je 'nevažne' grane u našoj šumi, da je raskrči. Skakutala sam oko njega…i uglavnom spremno čekala da mi nešto kaže da mu dodam…ili donesem. I ja bih onda trk…i za tili čas sam bila opet tu.
Imala sam žutu haljinicu, što mi baka isplela od konca.
'Pazi da ne zapneš negdje…da ne izvučeš očicu' – stalno me upozoravala.

Deda je sjeo na neki stari panj, potegnuo iz boce ..bijelo vino, zapalio cigaretu ..naborao čelo..i onda počeo polako ogledavati se po šumi i prstom mi pokazivati.
-Vidiš…ono ti je čvorak….a ono tamo vjeverica!
Pogled bi mi skakutao šumom i budno pratio pojave, koje inače ne bih primjećivala.
-Ovako ti izgleda lišće ljeske…a ovo je akacija, ona fino miriše u kasno proljeće!
Spustila sam se u čučanj…podbočila bradu ručicama..i pozorno slušala.
Ispuhnuo bi još koji dim…i potegnuo još koji gutljaj iz boce..pa mi pokazivao bubu 'Švabu'…koja se sklupča u malu kuglicu kad je dotakneš.
Otkrivao mi je svijet…koji nisam poznavala.
-Odi reci babi da mi pošalje još jednu bocu vina! . zapovijedio mi i ja sam već krenula u šprint.

-Baka, rekao je deda da mu pošalješ još vina i sok od bazge!- u dahu izgovorim.
:Sok od bazge??? – baka se prenerazi. : Kaj će mu sok od bazge!?
-Ne znam, rekao je da budem brza…..Daj mi to …daj…brže!!!
Baka se smotala..pa sve spremila u košaru i dala mi da ponesem.

Sok od bazge, bio je za mene…no da sam ga tražila,ne bi mi ga dala. Iz dva razloga. Da ne pokvarim zube i 'to je za goste'. Ali ako deda traži…onda se ima i može.

Dok sam pijuckala slatku bazgu…pored dedine noge…gmizala je mala zmija. Odmah sam je primjetila.
-Zmija deda!! – vrisnem. –Ugrist će te!!!
Deda pogleda u zmiju…sagne se i primi je u ruku. Pokušavala je pobjeći.
-Ovo ti je bjelouška! Prepoznat ćeš je po ovim svijetlim mrljama sa strane na glavi. Potpuno je bezopasna…i možeš se igrati s nom. – pruži mi je.

Oduševila me spoznaja da postoji zmija s kojom se možeš igrati…i ja sam je istog trena ludo obožavala. Dala sam joj ime…i nisam je ispuštala iz ruku.
Deda mi je dao onu praznu bocu vina da si zmiju u nju pospremim i pazim da ne pobjegne.

Ostatak dedina krčenja šume…baš i nisam pratila….osim što sam bila silno zahvalna na novom ljubimcu, kojeg mi je poklonio…pa sam mu se htjela odužiti.
-Dedaaaa….jel možeš zapaliti vatru? – pitam
:Mogu! I hoću…bit će manje komaraca!

Trknem opet k baki u kuću i zadihano kažem: Trebam krumpire i tavu!!
:Krumpire? –opet se baka začudi.
-Da!! I nož!
:Ne možeš se igrati nožem!!
-Ali deda je rekao da donesem!!

I onda je baka opet sve spremila u košaru.
(ako deda traži..onda može)

Ogulila sam krumpire….tako da je od tri veća…ispalo par malih kuglica…i dvije posjekotine na mojoj ruci….a onda sam ih stavila na tavu…pa na onu vatru što je deda već zapalio.

Dimilo se to…peklo…zacrnilo…svašta.
Deda nije obraćao pažnju. Bio je već dublje u šumi.

-Dedaaaa…..jel' voliš ti krumpire?
:Voliiimmmm!!
-Koliko se dugo peku krumpiriiiiii???
:Nemam pojma…pola sata!

Tada sam zaključila da je prošlo baš pola sata pečenja krumpira..koje sam onako vruće..nabola na neke grančice.

-Dedaaaaaaaaa!!!?
:Kaži!
-Dođi jest!!

I sad me preplavi onaj osjećaj…kad u sumrak dana…klečim na koljenima u svojoj žutoj haljini umrljanoj čađom….pored mene boca u kojoj je moj ljubimac – zmijica….deda na panju…i oboje jedemo …to nešto…što niti je ličilo..niti je imalo okus pečenih krumpira….ali deda je tada rekao: Bit ćeš dobra kuharica!!

I tak…
Prođe to sve…