*Babinjak*

...sad sam skužila da mi je kamera na mobu...drek! Bolje nemre. A ono na telki je emilyna slička:))

Imala sam looodi dan!
Neda mi se o tome. U relativnom sam popizditisu. Rastegnula sam se ko' žvaka....a nisam više tako gipka. Ni mlada. Ni lijepa.

Dobro, lijepa jesam. (hehheh belj)

Nego...baš sam vas sve pročitala.
Lažem. Ne sve. Neke fakat ne čitam...sorry.
Ali bacila sam pogled na spiku današnju.

U Teacher's pub-u, na Savskoj....kavu sam čekala pol sata. Zbog gužve. Oko točionika za pivo. Konobari ne kuhaju kave...ne stižu...branitelji žedni..jbg.

I baš tamo...ima jedna mala pločica...a na njoj neka Sokratova.
Pa kaže: Jaki umovi...bave se idejama.
Osrednji umovi...bave se događajima.
Slabi umovi...bave se drugim ljudima.

Uopće nisam izvlačila pouku ni poantu....moj um je bio fokusiran na kavu. Moj mali.sitni užitak. Od 8-10 kn. Dnevno.
Za pivo mi žal dat lovu, do koje dolazim radeći 4-5 poslova.
Moj umorni um...pomislio je da su ljudi u Hrvatskoj..postali 'zavidni' invalidima.

Eto.
Tko zna kaj bi mi Sokrat rekao na ovu umotvorinu.
Bit će mi um ima prefiks 'minus' (i na tekućem)....

A tek kad više nebum lijepa....ajme!
Se dobije invalidnina na to? (ovim pitanjem uopće ne omalovažavam invalide...dapače...o njima IPAK netko brine)

...kako se dozira vrijeme...
...kako razgovor teče okusom vina...
...kako riječi i pogledi plešu..
...kako dodiri mirišu na hedonizam....


...kako se vodi ljubav....


ps. 4 my king

''Zapadnjacima je, sa njihove tačke gledišta, sve jasno i logično - postoji prošlost, sadašnjost i budućnost - početak, sredina i kraj, dok je za Indijance vreme ciklično. Postoje četiri faze, poput četiri godišnja doba, i svaka faza je priprema za sledeću - kao karike u lancu, obruču. A u centru obruča je bezvremenost, večno prisustvo oko kojeg se ovaj "lanac" kreće. Indijanski šamani upravo iz te, centralne tačke, posmatraju promene, koje nemaju kraja...
U principu, severnoamerički Indijanci predvideli su kraj jednog ciklusa Zemlje, nestanak belog čoveka i povratak svih živih bića koja su iščezla pod pritiscima današnjeg sveta. To doba je blizu. A od nas zavisi da li ćemo ovaj period proći ovako ili - onako.
A evo šta o vremenu koje dolazi kažu predanja i uvidi različiih plemena.

Proročanstvo Sunčanog Medveda, pleme Čipua
Sunčani Medved, vrač plemena Čipua (1929-1992) govorio je da ove promene možda neće prijati ljudima, ali će ih Zemlja svejedno - proizvesti. "Kao što se pas stresa da bi se oslobodio buva, Zemlja će izazvati zemljostrese, vulkane i klimatske promene da bi se oslobodila suvišnih i problematičnih ljudi. Ako je to neophodno, mnogo ljudi će umreti tokom velikih promena, a oni koji prežive biće svesni odgovornosti za Zemlju i živeće na njoj u harmoniji, ljubavi i poštovanju, to je ono što bi trebalo da se dogodi..."
Ljudi koji će preživeti biće oni koji vole život i afirmišu ga na svaki način mogući način. To su oni spremni za promenu svesti, koji će moći da tragaju za komunikacijom sa Tvorcem. To su ljudi koji žive u bliskom dodiru sa zemljom, daleko od velikih gradova i gaje ili sakupljaju sopstvenu hranu iz divljine.
"Pokušavam da stvorim veću grupu ljudi koji su skladu sa Zemljom. Ovi ljudi neće biti zbrisani u procesu promena. Ako znate i gde i kako se pripremiti, ovo može biti veoma udobno, interesantno i uzbudljivo vreme" - govorio je vrač.
Po Sunčanom Medvedu, zemljotres u San Francisku 1989. i onaj u Nortidžu 1994. bili su samo upozorenja za mnogo veće koji će pogoditi Kaliforniju. Vrač piše, 1987: "Zemlja je inteligentno živo biće! Pre najvećih promena koje je ikada dala Majka Zemlja, ovo su bila upozorenja...Videćete ovde velike promene. Kada sam zapitao Duha o zemljotresima i da li se stvari mogu promeniti, On je rekao da je sve već zapečaćeno". Povratka nema...

Hrabri Bizon - pleme Brul
"Vreme je za veliko pročišćavanje" - kaže Hrabri Bizon. "Mi smo na tački bez povratka. Dvonošci se spremaju da dovedu do uništenja život na Zemlji. To se već događalo, i i desiće se ponovo. A magični krug pokazuje kako sve stvari idu - u krug.
Ono staro postaje novo, novo postaje staro. Sve se ponavlja. Beli ljudi nemaju kulturu, a kultra ima korenje u Zemlji. Ljudi bez kulture ne opstaju dugo, jer je Priroda . Bog. Bez povezanosti sa Pirodom, ljudi skreću sa puta, raste negativnost, sami sebe uništavaju. Na početku smo svi imali jedan um, i on je bio pozitivan, lepota koja svuda vidi lepotu."

Tim Sikia (Usamljeni Orao), pleme Žutih noževa
"Mnogi snovi ili vizije ne znače nužno kraj: oni takođe mogu indicirati promenu. Naš narod kaže se ljudi koji nisu spiritualno usklađeni ne mogu prilagoditi promeni. Neće imati neophodnu fizičku, mentalnu i duhovnu snagu da se promene. Rečeno je: čovečanstvo će poludeti.
Postojaće neka energija ili nešto slično što će uticati na atmosferu. Kao posledica toga, pritisak na naše mozgove porašće za 35 procenata. Međutim, ljudi koji će postati duhovno čisti prihvatiće ove energije kosmosa i biće bezbedni od ovog procesa čišćenja.
Sedamdeset do 80 posto ljudi nisu spiritualno, već materijalistički orijentisani. Oni neće moći da izdrže ove transformacije, već će poludeti. To će biti kao ludnica".

Proročanstvo Sedme generacije - pleme Mohavk
Prema ovom proročanstvu, sedam generacija posle kontakta sa Evropljanima, nastupiće dan kada će drevno drveće umreti, čudne životinje rađaće se deformisane ili bez odgovarajućih udova. Ogromna kamena čudovišta rascepiće lice Zemlje. Reke će goreti. Vazduh će spržiti ljudske oči. Ptice će padati sa neba, a ribe će umreti u vodi. I čovek će se postideti načina na koji je tretirao svoju Majku i Hraniteljku, Zemlju.
Konačno, prema ovom proročanstvu, posle sedam generacija življenja u bliskom kontaktu sa Evropljanima, indijanski narod će se podići i zahtevati da njihova prava na zemlju budu poštovana.
I beli ljudi i žene okrenuće se drevnom narodu, tražeći vođstvo. A naći će ga u sedmoj generciji plemena Mohavk, koja upravo raste....

Vizija Irokeza
Kraj sveta biće blizu kada drveće počne da umire od vrha na dole (što se već dešava). Doći će vreme kada neće biti kukuruza, kada ništa neće rasti u baštama, kada će voda biti prljava i neupotrebljiva za piće.
Tada će veliko čudovište ustati iz vode i uništiti čovečanstvo. Jedno od imena ovog čutovišta je "bolest koja jede iznutra" (takvih bolesti već imamo...).
Ovo je vrač Lepo Jezero saopštio Irokezima još 1700-ih. "On je video četiri bića, kao četiri anđela, kako dolaze iz četiri pravca. Rekli su mu šta će se dogoditi, kako će biti bolesti za koje se nikada ranije nije čulo. Biće mnogo suza u ovoj zemlji. Tada će doći veliki vetar - on će očistiti zemlju i vratiti je u prethodno stanje. To će biti kazna za sve što smo uradili svetu" - glasi proročanstvo.

Hopi proročanstvo
Jedna od najfascinantnijih vizija dolazi od Hopija, miroljubivog naroda nastanjenog u severozapadnoj Arizoni. Evo kako glasi, iz usta Belog Pera (preuzeto iz "Knjige Hopija - 1963), koji je o tome govorio 1958:
"Ja sam Belo Pero, Hopi iz drevnog klana Medveda. U svom dugom životu putovao sam zemljom, tražeći svoju braću i učeći od njih mnoge mudrosti. Pratio sam svete puteve mog naroda, koji nastanjuje šume i mnoga jezera na istoku, zemlju leda i dugih noći na severu, i mesta svetih oltara od kamena koje su izgradila moja braća pre mnogo godina na jugu. Od svih njih čuo sam priče o prošlosti i proročanstva o budućnosti. Danas, većina proročanstava postaje ono što se već desilo - prošlost postaje sve duža, a budućnost - kraća. A sada Belo Pero umire. Njegovi sinovi su se pridržuli precima, a uskoro će i on biti sa njima. Ali niko nije ostao, niko da priča i prenosi drevne mudrosti. U četvrtom svetu mi smo skoro zaboravljeni, nestali ali - i to je rečeno. Vreme se skraćuje....
Četvrtom svetu će uskoro doći kraj, i Peti svet će početi. Ovo stari znaju. Znaci su tokom mnogo godina uspunjeni i još ih je malo ostalo.
Ovo je prvi znak: govorili smo o dolasku ljudi bele kože, kao Pahana, izgubljeni Beli Brat Hopija, ali ne žive kao Pahana ljudi, već su uzeli zemlju koja nije njihova. Oni će udariti na svoje neprijatelje grmljavinom.
Ovo je drugi znak: naše zemlje će videti dolazak upregnutih točkova sa glasovima. U svojoj mladosti, moj otac je video proročanstvo koje se ispunjava svojim očima – beli ljudi su doveli svoje porodice u vagonima preko prerije.
Ovo je treći znak: čudna zver kao bizon ali sa velikim dugim rogovima, preplaviće zemlju u velikom broju. Ovo je Belo Pero video svojim očima – dolazak stoke belih ljudi
Ovo je četvrti znak: zemlja će biti ispresecana zmijama od gvožđa.
Ovo je peti znak: zemlja će biti prekrivena ogromnom paukovom mrežom
Ovo je šesti znak: Zemlja izukrštana rekama od kamena.
Ovo je sedmi znak: čućete da more postaje crno i da mnoga živa bića zbog toga umiru.
Ovo je osmi znak: videćete mnogo mladih koji nose dugu kosu kao moj narod, kako dolaze i pridružuju se plemenskim narodima da bi učili njihove puteve i mudrost.
I ovo je deveti i poslednji znak: čućete kako će kuća sa nebesa pasti na Zemlju u velikom sudaru. Ona će se pojaviti kao plava zvezda. Vrlo brzo posle ovoga, ceremonije mog naroda će prestati”
Dalje Belo Pero govori da su ovo znaci koji nagoveštavju veliko razaranje. Svet će se ljuljati tamo-amo. Beli čovek će se boriti protiv drugih ljudi u drugim zemljama – sa onima koji su imali prvo svetlo mudrosti. Biće mnogo stubova dima i vatre, i bolesti i velikog umiranja...
Sve u svemu, i po Hopi proročanstvu, Zemlja će ubrzo proći kroz veliko pročišćenje, a od ljudi će zavisiti koliko će ono biti ekstremno. A zatim, posle razaranja i obnove, doći će Peti svet...

Belci treba da se vrate u svemir!
Šta Indijanci misle o onome što nas čeka - "iz prve ruke" saznao je naš nekadašnji sagovornik, učitelj meditacije i prevodilac Draško Nikodijević, koji je nekoliko decenija živeo u SAD, i imao prilike ra razgovara sa drevnim narodom...
"Na svojim putovanjima po Americi imao sam prilike da razgovaram sa Indijancima iz različitih plemena. Severnoamerički Indijanci predstavljaju nekoliko stotina etničkih i kulturnih tradicija, koje se međusobno bitno razlikuju, ali se većina njih međusobno slaže da majanski kalendar ne predstavlja konačan kraj sveta, ali da smo u toku perioda čišćenja ili Velike Promene”
U proleće 2004. godine Džej Ar Foks, vrač Dakota Sijuksa u Spirits Lejk rezervatu u državi Severna Dakota rekao mi je da beli ljudi nisu oduvek bili na ovoj planeti i da oni ne razumeju ovu planetu. On tvrdi da smo mi belci došli iz svemira, pa zato pravimo letelice, jer podsvesno želimo da se vratimo tamo odakle smo došli. Zemlja je ljuta na nas - kaže on. Indijanci ne prave letrlice, jer su vezani za Zemlju, Indijanci se brinu za Zemlju, oni razmeju Zemlju i njene potrebe, dok je mi belci povređujemo i lagano uništavamo. (Zato Džej Ar predlaže da mi belci svi zajedno sednemo u svoje letilice i odemo tamo odakle smo došli, pa će se i majka Zemlja smiriti.)
Mnogi Indijanci prijavljuju svoje vizije o globalnim promenama. Oni se svi slažu da 2012. godina nikako ne predstavlja konačan kraj sveta. Mnogi imaju vizije konkretno vezane za element vode. Po njihovim rečima, voda raste u svetu i oduzima ljudima čvrsto tlo pod nogama. Tvorac je dao ljudima tlo pod nogama, kako bi mogli da se zbliže i da uživaju u društvu drugih ljudskih bića. Međutim, ljudi su zloupotrebili ovaj poklon od Tvorca, pa im se ova privilegija sada oduzima. Nivo vode u svetu raste, tla postepeno ima sve manje i manje; umesto velikih kontinenata, Zemljina kugla biće 'obasjana' ostrvima većih i manjih dimenzija, međusobno razdvojenim ogromnim vodenim površinama. Kao što majka razdvoji svoju decu kada se potuku, tako i Tvorac okeanima razdvaja svoju decu kako se ne bi više svađala."
Copyright © 1999-2005 NIP Kompanija "Novosti" A.D.
http://www.treceoko.novosti.rs/code/navigate.php?Id=182&editionId=95&articl


eId=468

…buljim tu nekaj po netu…istražujem neke stvari o kojima nemam pojma…a koje su me baš, od neki dan…počele jako zanimati.
Sim-tam…odlutaše mi misli….bacim oko malo na blogek…i počnem si…iz nekog imaginarnog razloga formirati 'blogersku' ekipu za preživljavanje.

Npr. kataklizma neka…ma dobro, nek bude obični puki reality show…o preživljavanju u šumi, divljnini…negdje bogu iza nogu…i tak.

Gledam ja blogere…i kombiniram dojmove o njima…i mislim si…kad bih mogla birati ekipu za opstanak…otprilike bi to bila ova ekipa:

Agrona – zato kaj mislim da ima potrebno znanje o nekim stvarima..a uz to mi je karakterno vrlo ugodna. Mislim da nije paničarka…i da je vrlo ustrajna, dosljedna i sabrana.

Recimo…alternativa bi joj bila Coco….ali njen karakter s potrebom da kontrolorira sve i svakog..pa i kad je u krivu…mi baš nekak ne bi sjelo previše.

Krelec – zato kaj mislim da ima dobrog, praktičnog, životnog iskustva…i ne djeluje mi kao tromi, lijeni filozoFčina.
Recimo…nipošto (na žalost…sorry) ne bih vodila pretile i lijene ljude…jer su oni uglavnom spori…naporni i živčani kad im padne šećer (što je često)…tromi su, brzo se umore, nemaju snagu…i mislim da bi kod podjele hrane bili sebični.

Ne bih vodila ni premršave ljude, jer su slabi..i brzo bi gubili na snazi i toplini…osim ako nisu u pitanju izrazito izdržljive osobe.

Anerak – zato jer mislim da je dobra fajterica i nije trtarošica. Uvjerena sam da bi nam ona bila najjači dobavljač hrane. Oim toga je u stresnim situacijama…vrlo trezvena, što je bitno.

Božu – jer bih voljela u ekipi imati nekoga totalno kulerskog…tko bi eventualne panike, mahnitosti i slično, smirivao i nivelirao na razumnu logiku. Bez pretjerano puno emocija…mislimda bi mogla ubiti…npr. srnu ili neku slatku životinjicu.

Npr. vegu ne bih…iako mi je kao i boža trezvena….ali bojim se da njeno znanje…ima vrlo malo praktične podloge..a samim time i iskustva za fajt i zapinjanje nadljudskim snagama u ime sebe i drugih. Možda zbog dojma koji ostavlja, kao prestrastveni ljubitelj vlastite komocije.

Povela bih Vinslet…jer bi me brzina njenih misli i reakcija činile smirenom. Mislim da ima životnog, praktičnog iskustva…i vjerujem da je odlična frendica.

Alternativa bi joj bila meija….no ona, slično kao i koko…mislim da se loše nosi sa situacijama u kojima nema kontrolu.

Bezobraznika bih povela….zbog znanja…iskustva..i vrlo ugodnog karaktera. Mislim da bi nas on lako držao na okupu i brinuo o nama.

Fali mi netko iz zdravstva…for the case. Možda mica…ili bi agrona preuzela i tu ulogu.

I Tak…možda još neki muški…zbog snage…a da nije bahat i umišljen. Netko..tko bi znao biti dio tima.
Vladan recimo. Siren, razuman tip…u najboljim godinama.

Eto..to bi bila moja blogerska surviverska ekipa.
Za neku drugu prigodu….odabrala bih neke druge nickove.

...e ovak: za mene..je pojava godine na blogu..._mrs_no_!!!

ovako sam si ja to percipirala...i briga me je li drugačije.

Pita žena muža: Kaj radiš na toj iskricci?
On odgovori: ništa posebno...čituckam..pišem...komentiram svašta..i tak.
Ona: Pa jel' zanimljivo?
On: kako kada...
Ona: Jel' mogu i ja na tu iskricu?
On: Naravno da možeš!!

I onda se ona ulogira pod odličnim nickom....i napiše intrigantan blog. Po meni...baš super. Jer....u startu je odmah saznala švrlja li njen muž s ikime....zatim kako njen muž kotira....pa tko ga sve poznaje....a ono što se činilo kao 'blaćenje'...može biti i njihova interna fora....kao...treći brak...hrpa djece...ovo-ono.

Uglavnom...meni je to baš bilo originalno!!!

ps. nadam se da će ga dobro udomit...ako joj to ikad padne na pamet. Ali...gleć...ak' ti je bil dobar prošle godine...bu ti i slijedeće!!
:)))

ps. noćas ne letim...nemam metlu....a vele da si mogu i na nekaj slično sjesti i lepršati! Praktični neki savjeti..kaj je - je!!

…upropasti mi žena _mr_no_-a….. večer!!!
Dakle…skuhala ja hrenovke..i ispekla jaja. To će bit' seksi…afrodizijak za nas dvoje. Iskričara. Nakon toliko dugo dopisivanja i 'šlatanja' po pvt-u…napokon se ohrabrio doći k meni. _mr_no_.

Ponudila sam mu čašicu rakije, da se malo opusti poslije fine klope…te se udobno smjestimo na moju sjedeću garnituru.
Bio je nekako ukočen…ali zgodaaan. Visok i plav.
Natočim ja još jednu rakijicu…i zadignem malo suknju…nek' se vide halteri!!
Ovlaš mu ..stavim ruku blizu ćune…tobož' mu prepričavajući neki smiješni događaj…kad osjetim ja…kao da se malo 'uzdigao'….oslobodit bi se htio!

-A da pustimo neki pornić? – pita
Opa….napokon….bit će seksa…poveselim se..i sjetim se nečeg boljeg.
:Ne…otvorit ću nam iskrica weblog….nema erotičnijeg sadržaja za gledanje…od toga…

Na ekranu se pojavi poznato zaglavlje….prisutno nešto poznatih korisnika…i jedna nova.
-Zamisli…imamo novu blogericu….zar ovo nije uzbudljivo toliko da ćemo se do jutra prašit!!!? – razveselim se.
Pogleda on malo bolje….pročita što piše…i skoči kao da ga je osa ubola!!!
-Jao…joj…u pizdu strininu….ajme Pamela….na šta me nagovori!!!
:Ha?....zbunjena sam.
-Sve si ti kriva!! Eno mi žžena saznala!!!! - hoda gore-dolje po sobi…
:Kakva žena? Rekao si da si razveden!!???
-A ma nisam…ne budi luda!!! …..Eno je…sad se i od nje moram rastat! …

Zatečeno buljim u njega….i mislim si…'lažovčina' jedna pokvarena! Oženjen je…a rekao je da nije!!!
-Gubi se!!! – kroz zube vrisnem.
:Aj nemoj me sad još i ti otkantat…jer kad me ova odere…neću imat ni za koka kolu!...
-Gubi seeeeeee!!! Dreknem.
:Ali Pamela…ljubavi….ti znaš da te volim….taj brak je samo na papiru….

Izguram ga van iz stana….jedva. Nije se dao. Na koljena pao….
Pužući podom…rukom mi dohvati nogu…i moli me da prespava kod mene.
Zalupim vratima….i vidim….:

Puče mi halter!!!

Link

Zakon film!!!

Od mene možeš dobiti neiscrpne količine prihvaćanja, ako želiš!
Pomoći ću ti odabrati put, kojim želiš, ako trebaš.
Možeš mi pričati o svojim sumnjama i strahovima, mahnitosti i ludosti, ja ću to podnijeti.
Možeš priznati svoj sram i stvari na koje nisi ponosan, neću ti suditi.

Ne duguješ mi ništa za ljubav, koju ti dajem!
Ne duguješ mi ništa za put, koji sam odabrala.
Privilegirana sam i zahvalna za sve što primaš od mene,
I ništa mi ne duguješ …zauzvrat!

Možda se pitaš kako će ti se to obiti o glavu…
Ili, hoću li te prisiliti da zažališ…
Možda se pitaš kad će dug na naplatu…
Ali to je jedina ljubav ,koje sam svjesna da zaista postoji!

Možeš mi reći i najgrublju istinu, zbog koje te možda izgubim, ali ja ću te slušati.
Možeš biti turoban i povučen, suosjećat ću.
Možda ćeš reći da još uvijek tražiš izazov, ja ću te čuti.
Možeš čak reći da si u krizi srednjih godina…ja ću izdržati.

Ne duguješ mi ništa za ljubav, koju ti dajem!
Ne duguješ mi ništa za put, koji sam odabrala.
Privilegirana sam i zahvalna za sve što primaš od mene,
I ništa mi ne duguješ …zauzvrat!

Jer…. Volim te!!

-Haj ljubavi!! Odmah skini sve to mokro sa sebe i dođi papati!! – sa smješkom dočekam malca iz škole.
:Ma, nisam gladan….
-Kak' nisi gladan?? Kad si i kaj jeo u školi?? – začudim se…jer on je, zapravo…uvijek gladan!
:Mama…znaš kaj…imao sam nagori dan u životu i jedva da sam si ga malo uljepšao maloprije! Ipak, nije mi do ničega, idem u sobu. – umornim glasom.

Hm…naravno da mi, kao mami…kroz glavu prolaze scenariji u kojima je možda dobil kulju…ili se potukao s nekim…ili ga je možda netko napao, izgubio mobitel…bio nepristojan pred učiteljima…ovo-ono..
I znam da je pubertet užasan sam po sebi….i znam kakav je mani bio…al' nemam pojma kakav je ..dečkima njegove dobi.

Spržim kokice i donesem ih u sobu. Možda uspijem iščupati iz njega kaj ga 'pere'.
Malo po malo…prič-prać-pruć…otvori se malac…i ispriča mi svoju mučnu priču.

'' Danas sam prekinuo s curom! Ostavila me. I ne samo to…nego se samo 20 minuta kasnije, ljubila s drugim..pred mojim očima!!
Da stvar bude gora…neki su joj pljeskali u znak podrške što to radi….a ja sam stiskao šake…i nastojao ostati hladan.
Mislio sam da neću izdržati…i da ću puknuti….skočiti i izubijati tog šupka! Da, Kikija. Mog bratića!! S njim me prevarila.
I dok sam tako vagao…hoću li se potući s njim….sjetio sam da sam s njom prohodao tako što sam je poljubio sat vremena nakon što je prekinula s bivšim. Taj njen bivši se želio tući sa mnom. Htio sam ispasti faca pred njom..pa sam se i potukao s njim. Obojica smo imali šljive i ogrebotine….i nismo više pričali. Rekao mi je da će i meni napraviti…isto što je i njemu.

Bio je u pravu.
Ali Kiki mi je bratić!!
Cijeli dan nisam mogao odlučiti na koga više da se ljutim. Na nju ili njega!?
Na tjelesnom sam zabio hettrick…i to mi je malo popravilo raspoloženje….no…kad smo izlazili iz škole..i kad sam vidio kako su zajedno, zagrljeni otišli na bus…potpuno sam se osjećao loše. Ne znam zašto ni kako….išao sm drugim busom…i odvezao se par stanica dalje. Odlučio sam se od tamo, dokle sam stigao…vraćati pješke.
Nisam čak ni kišobran otvorio.

Na jednom raskrižju pješačkih prijelaza…stajala je mala djevojčica u rozim gumenim čizmicama..i jako je plakala.
Došao sam do nje…jer sam mislio da se izgubila…pa sam je pitao zašto plače.
Suznim očima pogledala je prema gore…a potom i prstićem pokazala…na krov betonskog spremnika za kontenjere. Na njemu je piskutavo mjaukala mala maca, koja se bojala skočiti….a djevojčica nije mogla do nje.

U par manevara…već sam bio gore. Uhvatio nježno malu..preplašenu macu…i pažljivo skočio.
-Izvoli! Je li to tvoja maca?
:Je, upravo sam je dobila i nosila sam je pokazati prijateljici.
-Kako je dospjela tamo gore?
:Marina ju je bacila!
-Ha?...Koja Marina? Zakaj?
:Marina je iz moje zgrade, ona ide u 7. Razred…i ne voli mačke!

Otpratio sam djevojčicu do ulaza njene zgrade…i nešto bolje volje stigao doma.
Znaš mama….u svakom zlu…nađe se i nešto dobro! Tek sad shvaćam tu izreku, koja mi je išla na živce kad bi mi je spominjala.
Ipak…ne može biti ništa dobro..kad te izda cura..i bratić…u kompletu.''

-Ljubavi….samo malo pričekaj…i vidjet ćeš, shvatit ćeš što je u tome za TEBE bilo baš dobro!!!

I tak….sunce mamino….stječe iskustva. Ona životna. Ljudska.

Ovako ti je nimfonja Pero...hofiral Chily :) Fučkal joj je i pričal...i trčal za njom....
Link
ne znam zakaj je video naopačke...i ne znam to okrenut...sorkač...

Link

…otkako pijem ove pilule protiv pameti…tako sam si lijepa!!...
Šteta kaj sam bubana…pa nemrem van da se pokažem svima…što me nagnalo na korištenje mozga. (kad već ljepota čami sama)….
I tako se ja…pod utjecajem bolova i čekanja da lijekovi odrade ono kaj bi moj imunitet trebal…zapitah…kako….o kako proizvoditi imunitet!?

Misim…do dana današnjeg…još nije otkriveno kaj podiže imunitet…i kako utjecati na njega da se sAm bori protiv 'napadača' izvana.
Ili je?
Ali se šuti…da ne propadne farmacija.

Uglavnom…sve one spike, zdrava hrana, voće…svjež zrak, destilirana voda..sport i sl. si možete objesit mačku o rep! Nije dokazano da pojačava imunitet.

Dokazano je samo da stres…utječe na smanjenje imuniteta.
Čak i pozitivan stres.

Eh…sad…kaj bi onda bilo suprotno tomu? Nirvana? Zen?....Kak se to postiže u svakodnevnom životu?

Češnjak! Rekla bi moja baka. I Kunica! ….
I ima bome blizu 90…Nikad bolesna. Da joj se dozvoli…eno..i sad bi ona rušila šumu za ogrijev…betonirala staze oko cvijetnjaka….i žbukala podrum.

I sad si ja mislim….ak je tak, koja je cijena?
Žena ne treba biti pametna.
Žena 'samo' treba biti lijepa.
Da bi bila lijepa…mora biti zdrava.
Da bi bila zdrava…mora jesti češnjak i piti ogavnu kunicu!

Rezultat: glupa ljepotica, koja smrdi i ima rijetku i čestu…stolicu!!!

Rađe antibiotik!

...izula sam sandale..i ponijela ih u rukama....jer, volim bosa dodirivati zemlju. Utabanu stazicu do mola na kojem me čekaš. Iako sam skakutala....nisi me čuo...dok si zadubljeno slušao što ti govori stara žena pored tebe.
Zastala sam..pa s udaljenosti pokušavala dokučiti o kome se radi. Nisam htjela biti nepristojna pa banuti. Odlučila sam sjesti na kamen i pričekati da starica ode...prije nego ti priđem.

predivno...
baš ono što volim..
miris zelenila crnogorice....miris soli u zraku...sunce već duboko zronjeno u more....i mir. Upravo sam se usuglasila sama sa sobom...da je to ono što me 'puni'. Mir.
Tako mi je kad sam s tobom.Mirna sam i spokojna. Ispunjena.

Dok sam bradom dodirivala skupljena koljena u tom sjedećem položaju...i u sebi odbrojavala za koliko će točno...brojčanih trenutaka sunce potpuno zaći...učini mi se da je ona starica podigla ruku iznad tvoje glave....i ti si pao kao pokošen...a da te nije ni dodirnula.

Nisam dovoljno blizu da vidim što se događa....ali ni daleko...kako ne bih vidjela da nepomično ležiš. Nagnula se nad tobom...i nešto govori...mumljajući...poput nekakve mantre...ili slično.
Jurnula sam prema tebi koliko su me noge nosile....

Bacim se na koljena pored tebe i rukama ti obujmim lice...pa podignem glavu u naručje.
-Što ste mu to napravili??? - podignem pogled prema starici....i shvatim da nije baš tako stara...samo je prerušena tako. Ima neke zmijske oči i narančasti pogled.....mrštila se.
:Ne miješaj se....jer ćeš zažaliti! Makni se od njega!!!

Prestrašila sam se prizorom. Nepojmljiva stvar. Poput nadnaravne utvare....govorila je dvostrukim glasom. Koža mi se ježila.....ali ti si i dalje, nepomično ležao u mom naručju.
-Makni se od nas! Makni se od njega!! Grleno se izderem!
Poljubim te nježno...i zabriuto...i ti polagano otvoriš oči. Uputiš mi nježan...blag osmjeh...i meni lakne što si došao k sebi.
:Kaj je bilo? - pitaš zbunjeno! -Zaspal sam tu na molu???

-Ne!! Nego je ova..... - ponovo podignem pogled i starice više nema. Osvrnem se...i ne vidim je nigdje.
Zagrliš me...:Dođi da se ljubimo!!
:Čekaj....tko je bila ona žena? Jel' ti nju znaš??
-Koja žena??
:Pa ova s kojom si maloprije razgovarao!! Nešto ti je napravila..i srušio si se! ...Sad je zbrisala!
-O ćemu ti? Koja žena? ...Čekam te ovdje sam samcat već neko vrijeme. Valjda sam zadrijemao!

Ušuškala sam ti se u naručje...zbunjena nevjericom...jesam li ja nešto zabrijala..ili ti.

Nakon što su već i zrikavci prestali pjevati...krenuli smo doma. Bez onog događaja na početku...bila je to jedna lijepa romantična večer..pod zvijezdama. Ti i ja. I Ljubav!

Istim onim puteljkom...kojim sam trčkarala bosa...koračao si lagano ispred mene....a odjednom zastao kao ukopan. Pratila sam tvoj ritam hoda...pa sam zbog naglog zaustavljanja udarila nosom o tvoja leđa. Taman sam htjela prasnuti u smijeh zbog toga...kad ugledah onu ženu...nekoliko metara pred nama...na puteljku.
Ovaj put...činila mi se višom. Većom. S nekim tamnim plaštom omotanim oko sebe.

Nisam joj vidjela oči.....ali ti si hipotizirano gledao ravno u nju.

-Gorjet ćeš! Proklet bio!! - opet onim dvostrukim glasom. Podigne nekakav štap..iz kojeg se odjednom pojavila iskra vatre...a koja je ubrzo prerasla u ogromnu vatrenu kuglu!!!
Zamahnula je rukom...i goruća kugla...krenula je prema tebi.

Uhvatila sam te noktima za rukav košulje i snažno povukla u stranu .Pali smo oboje. Osjetila sam udarac glavom o kamen. Svojom težinom si me pritisnuo...ali osjetila sam slijevanje krvi niz moje uho....
-Ajme...jesi li dobro??? - pitaš me.
:Jauknem : Glava!! Udarila sam o kamen! ..Podigni me..ova je luda....bjež'mo doma!!
-Ha?
:Idemo...brzo!!!
:Tko je lud? Pam?...Pričaš besmislice....idemo na svjetlo da vidim kolika ti je rana!!!
-Kako misliš tko??? Pa ova luđakinja...koja te prvo onesvijestila...a sad te gađa vatrenim kuglama!!!

Tek kad sam to izgovorila...samoj sebi sam zvučala kao da sam u SF filmu! Brijem!....Nekaj ne štima! Ovo nije stvarnost. ...Haluciniram??
Odnio si me na trijem naše kuće....i pod svjetlom pregledavao ranu iznad mojeg uha.
:Boli?
-Boli jako!!
:Možda si nakratko pala u nesvjest...pa zasanjala nešto! A možda ovaj udarac nije bezazlen. Najbolje da odemo na hitnu!
-Može...odvedi me na hitnu!

Možda mi javnost..ljudi...stvarnost...iz memorije izbrišu sliku koju imam pred očima....o onoj ženi...i vatrenoj kugli.
Tjah...fakat....vatrena kugla!! Zbilja Pam!?.... (samoj sebi počnem predbacivati nesuvislost)

Telefonirao si...dok si me čvrsto držao u naručju i oblog na mojoj glavi.
-Stižu!
:Tko?
-Hitna!
:Aha...ok. ....Bit će sve dobro..zar ne dušo?
-Naravno! ... Možda si se spotakla zbog onih sandala....i vidi sad! Mogla si poginut!
:Pa da me se riješiš? - nasmiješim se.
-Ne želim te se riješiti...zato se i brinem.
:Znam. ....Volim te honey!
-Volim i ja tebe ...honey!

Poljubio si me.....a prepuštanje tvojim mekim usnama...prekinuo je zvuk nekakvog 'škljoc-a'.
Otvorim oči...još uvijek ljubeći te , a ispred nas.....stoji ona žena. Uperila je pištolj u tebe.
-Rekla sam ti da ga se kloniš! On je moj! Biraj....prvo ti ili on?? - onim dvostrukim glasom...zakrešti.

U nano sekundi...shvatim da njen prst pritišće obarač.....i ja iz sve snage skočim pred tebe, kako bih te tijelom zaštitila....i vrisnem: neeeeeeeeeeeeeeeeee!!!!!

Metak ne boli.
Peče.
Vrlo kratko..ali razorno. Zadnje što sam čula....je.. smrskavanje moje lubanje.....

Srećom....dotrčao je moj junior: Mama....!!?? Prepala si me! Kaj vičeš? Ružno si sanjala?

Razbistrim pogled...ugledam svoju predilicu kako ušokirano bulji u mene...cvijet u kutu sobe...odbljesak sunca na zidu...i lijepo lišce moga sina.
Ajme...
To sam samo sanjala....

Koju minutu kasnije ...shvatila sam da gorim. Da mi uhobolja 'rastura' glavu.....i da hitno moram doktoru!!!


ps. ANERAK ak si tu...trebaš mi protumačit ovaj san :))))

Vozimo se malac i ja danas...i pita me: Jel' znaš onaj osjećaj u snu kad želiš trčati brzo....a ne ide, noge ti olovne!?
Ja: Joj..znam....Sanjala sam jednom da sam htjela spasiti tvog brata od nečega...i jednostavno nisam mogla trčati....

trenutak tišine.....njegov pogled odlutao prostranstvima s one strane šajbe......kad odjednom reče:
-Kakva je to grafika bila eeeeeej....a tek efekti!! PREdobar san!!

Totalno me zbunio. Nikad o snu nisam razišljala kao o nekakvoj grafičkoj konstrukciji. Ili je to ful muški doživljaj??
Pitam: U bojama????
On: Naravno....milijun boja!!!

Sjetih se da cca 12% ljudi sanja crno-bijelo!
Pitam se kako izgledaju snovi...bez boja....

ljubav?

Recimo....ljubav je voljenje. Uopće nije bitno..prema kome je usmjereno, partneru, bratu, sestri, majci,ocu, djetetu, životinji ili...biljci.

Kako dokazujete da volite?