srp mog djeda antuna

mislim da se osjećaj koji te obuzme kad usred energičnog četkanja zubi skužiš vlastitu četkicu u čaši sa ostalim četkicama ne može usporedit s ničim

i tako bijah na baretu. meni je nesto cijelo vrijeme falilo tam, al mislim da je to do mene, ne do njega.ono, ...ko da jedes juhu bez slova, čevape bez luka i kajmaka, tequilu bez limuna, dukat namaz na kruhu bez parmezana.... nije bilo lose. samo je bilo falicno. uglavnom. prica se dogodila pol sata prije kraja svirke...hihi...ne mogu se bas pohvalit da sam upoznata s veeelikim repertoarom uvaljivanja, ne u kvalitativnom smislu. svi se nekako svode na isto, uz blage nijanse...il te netko fiksira pogledom pa nakon tog uslijedi verbalni nastup, il te zica  cigaretu uz koju zapocinje razgovor il te čopi za dupe (!) i jasno pokazuje da ga ne zanima odnos na verbalnoj razini...al ono jucer je bio presedan...hihi...mislim, prišuljao se ko neki noćni kukac, stao uz mene i obgrlio me pipkom (rukom, jel:P ) .mislim da nisam u stanjuriječima opisat pogled koji sma mu uputila al je bio teatralan i nije bilo nista pozitivno:) i uzivala sma u tom pogledu:) volim kad mi daju priliku da budem teatralna:)) onda sma neko vrijeme zadrzala taj pogled šutke, pa je on, isto tako šutke, maknuo ruku i nestao. ..al eto njega za 2 minute natrag, oboruzan novom energijom i snažnom odlukom da ce...ne znam..da ce mi nesto napravit, sto god...i ponovi on tu istu radnju, opet šutke, ko kukac neki, i ne gleda prema meni neg prema stageu, ko da je bolestan, jebote..hihi....ja sma pomislila:"okeeej, neverbalna ne pali...probat cemo s drugom"...ermm....."odjebi." ..odbija suradnju. ..drugi put: "odjebi"...ne trza. treći put: "odjebi, tata mi je tu.":))))))))))hihihi...a cijel stavr ne bi bila anegdotalna  da moj otac ZAISTA nije sjedio na tribinama 30 m iza mene sa mojom majkom, a sovjom ženom:))))))) nisma ga vise vidla:)))

nakon danasnjeg jutra vjerujem u seljenje dusa vise nego ikad. nakon sta joj je polovicu mozga izrezao na 5 kriški, zaključila sam da, jebote, nije moguce da nakon toliko godina pohranjivanja znanja, emocionalnih stanja, odnosa, mentlanih uspona i padova od tebe ostane 70kila mesa i malo kostiju.nije moguce da nakon svega ostane samo tako banalna smjesa tebe. jebote.
iii da...ak nekom treba karta za bareta, komada 2, po 50 kn ..danas vam je 70 tak da sam povoljna:) ..ja opet idem besplatno. ja sam jedan mali điber
 
eklektičan log je ovo jedan bio:)))
 

osjetila sma neki neodoljiv poriv utisnut stogod ovdje....filing je ko kad se vratis s mora nakon 3 mjeseca, osjetis poznat miris stana, legnes na krevet i stavis noge na ormar i samo dises neko vrijeme.....tako nekako. il ko ono nekad kad ne bi dugo izasla van i onda udjem u kset i sva osjetila su mi podrazena i padam u dobro poznati trans...(neki to zovu i pijanstvom, al ne bih to tako nazvala:) ) . i tako...eto. za sad bih samo malo disala neko vrijeme......:)

negdje drugdje.

hvala ti gore spomenuta. hvala ti sto zbog tebe nisu vozili tramvaji. jer da su vozili ne bih se razgibala pjesacenjem. ne bih imala toliko vremena za upoznavanjem tek stecene prijateljice. ne bi upoznala borongaj, ravnice, dubravu i dubec. ne bi imala susret s egzibicionistom. ne bih vidjela njegove genitalije i strepila bi od susreta i zeljno ga iscekivala ujedno. jer, svaka tri mjeseca mi se mora dogodit tak nesto. to je ko s mengom. znas kad ce doc i spreman si na nju. susrete trece vrste imam svaka tri-četiri mjeseca. a to je padalo bas sad..na deveti-deseti mjesec. hvala ti sta si me, utakmico, lišila iščekivanja. sad sam do sveta tri kralja mirna. hvala ti. bez tebe ne bi otisla u birc u paralelnom svemiru, ne bi narucila cugu od 45godisnje konobarice, ne bi slusala price zgodnih ciganki o njihovim vezama, ne bi na đuboksu s ogrommnim cicama trazila marleya, ne bi bila tako dugo tako blizu 8orici cigana koji su zasjeli na sank i napunili đuku svojim kovanicama, ne bi imala novu frazu, zahvaljujuci jeenom od brojnih refrena "ravno mi je sve do kosova", ne bi upoznala 2 sta su nas pokupili i onda drzali lekcije o tome akko nije pametno stopat. ne bi nista od toga bilo da nije bilo utakmice.
 
i zato ti hvala
 
i svim navijacima koji razbijaju tramvaje koji zbog tih razloga nisu vozili, hvala vam.
 
hvala vam.

nakon svih oluja oko faksa, napokon mir. boze, kad upises godinu, kava ima bolji okus i sunce sja jače. ustvari, sunca uopće ima. (ovaj put ne u prenesenom znacenju:) ) ahhhhh...danas sam napokon otisla na jarun s rolama, sto nisam jako dugo i s frendicom, sto nisam nikad. ne s tim na nogama. anegdotalnih momenata je bilo vise..prvo asfalt koji vodi do zgrade druge frendice koji nije asfalt neg gigantska kopačka okrenuta naopačke, pa vozikanje liftom gore-dole jer se lift odbijao zaustavit na odredenom katu. tj zaustavio se al bi izlazak iz njega zahtjevao odredene vjestine skakanja, a frendica koja je uz hiperventiliranje frfljala-klaustrofbija, klaustrofobija- nije bas djelovala kao da je spremna na tak nesto, onda..otkrili smo birc u koji izlaze stari ljudi..valjda jedini na jarunu..ali svi stari..iznad 35....strasno...gornju granicu ne znam jer je vlasnica istih netom umrla za sankom....:)) ahhh...definitivno najbolji dio je bio odlazak u kino. ako ides u kino samo zato da izgubis dva sata vremena i 10 kuna, zadnja stvar koju ocekujes je da ti se moze dogodit je spiderman. do tog momenta mislis da film koji se daje ne moze bit tolko los da ga nebi mogo gledat. a onda das tipu 20 kuna i čuješ njeno uzasnuto- ajme- ..prva misao mi  je bila -o isuse-....specijalci- , druga je bila- gospodari prstenova-, treca bi bila valjda -spiderman- da nisam nju cula kak govori - spiderman-...kad zaaksnis 10 mniuta u kino onda je vrlo velik problem nac nekoga kom mozes preprodat kartu. ipak smo skupili neka dva tipa i uvalili im karte. -skupili- znaci odvukli ih za rukav s blagajne dok su oni pogrbljeni trazili kartu i uvalili im svoju.onda, naravno..zasto da stvar bude jednostavna, lik je imao krupne novce pa smo imali zafrkanciju to razmijenit, a u meduvremenu lovit tog drugog da utopimo i drugu...i tako...blagajnik nije nista rekao al je bio zacudjen.
 
javila mi se neka nejasna misao o ispijanju tekile, al moram jos proradit na njoj.

gledah je bas neki dan jer je stjecaj okolnosti bio takav da sam mogla samo to radit.
i uopce nije loša.

prvo iskustvo beletrističke dosade imala sam s andjelkom martic. ona je ok žena i sve. zakljucujem to po tome sta je mojoj prijateljici, koja je poznavala njenu unuku, plela one vunene šlape i davala joj smokve kad su bili dole kod njih, ali ta jedna njena knjiga je stvarno i preko svake mejre dosadna. sjetila sam je se kad sam neki dan citala knjigu koja je u meni ostavljala dojam gubljenja vremena. nije bila dosadna, ali je taj osjecaj da gutam slova koja u meni ne titraju apsolutno nista bio nepodnosljiv.
 

vise nisu na popisu korisnika koji su zadnji pogledali moj profil. to je stvar koja me dugo tistila, s obzirom da sam sklona vizualizacijama, pa sam pri svakom logiranju na iskru zadnjih tjedan dana imala predodzbu obrijanih jaja prvih par minuta koristenja vec spomenute iskre. sad su ga, napokon, istisnuli manje zivopisni nickovi. ko bi rekao da zivopisnost moze bit bolna? :)

nekad tako beznacajne stvari (naizgled) poremete njen balans. koliko one u svojoj sustini moraju bit snazne, odnosno, da okrenemo stvar, koliko taj balans mora bit krhak da si to dopusti? ti prokleti prividi zivljenja. ponekad zaobilazi poznate ulice.kada je premalo tuzna da ne primjecuje okolinu oko sebe, a previse da ju ne podsjeca na..neke ljude, dogadaje, stanja. na nju samu. divna je ta iskonstruirana realnost. pseudorealnost.dovoljno iskrivljena da zna (ona) da je subjektivna, al jebeno snazna. neslomljiva.skoro pa.
neprestano ju nesto vraća Njoj. ovaploćenju ega. čistog. nisu to vise letargična razmisljanja o jednom životu. sasvim drukčijem od ovoga. vise je to neka vrsta osvjestenosti te ogromne praznine koju je ostavila svojim odlaskom. Njemu. i Njemu. i kakva god bila, i koliko god je prezirala, jedan dio njene licnosti ostao je bez te proklete puzzle njene osobe.
okrnjen.
i tako prokleto..
 
....napusten.
 
 
 
 
 
 

danas sam odlucila nista ne radit, za razliku od jucer kad sam isto nista ne radila, al se to ne racuna jer sam bila u bedu. dakle, danas sam svjesno odlucila protratit vecer u necem sta nije ucenje. tako cu do mozebitne zanimljive emisije u pol 12 šalabazat malo po netu.na sam blog me nagnala.......ah mrzim kad se ovo dogodi..kad pocnem o necem i onda izgubim volju naglo. no, nagnala me ta grupica jedna sta sam joj mislila hvalospjeve pjevat i spomenike dizat i tijela u mramoru u niskom reljefu klesat.no sad mi se nekako cini da nece nista od toga bit.enivej, šturo i nemušto: bijahu u mochvari ne tako davno, a drugi put jos manje davno tj.u četvrtak. ...sam svemir me valjda poslao Njima..ne znam ko drugi, s obzirom da je taj koncerat bio, kolko se sjecam, random izabran izmedju mnostva drugih...
 
...sad sam skuzila da ne znam hvalit.
 
ja se ne mogu sjetit kad sma ikad ikog pohvalila.
ajme. ja to nisam u mogucnosti.
 
ja ne mogu grupi boo! izrec tri hvalospejva..triii...

ja b' u neku sektu da mi oni vele koji je smisao postojanja i moj vlastiti jerbo imam neki snazni poriv vjerovat u nesto .u bilosta.
ima l' kakva dobra?
 

palo mi je jučer na pamet da sam prije nekog vremena par jutara za redom dolazila u ducan i trazila jedno mlijeko i jednu papuču. time sam mislila na onaj pravokutni pekarski proizvod od pola kile kojeg iz nepoznatog razloga zovu "šlapom". mislim, zašto šlapa? šlapa je prije svega ovalnoh oblika. nije taj pekarski proizvod bas pravih kutova, ali je pravokutnii više nego sta je ovalan. isto tako su ga mogli zvat i Cigla, Enciklopedija, Sasvim mali spremnik benzina, Svežanj skripti. ako se bas oce insinuirat na pravokutnost. koja god druga riječ bila, vjerovatnost da bi pronašla sinonim za nju bila bi, mislim, manja. no ipak se radilo o -šlapi- i ja sam ju uporno zvala -papuča .ne znam koliko je to dugo trajalo, al jedno jutro sam bila malo svjesnija nego inače i taj stupanj svjesnosti se povisio upravo u trenutku dok sam izgovarala - papuča- . pa sam u prvi mah pomislila da ce me zenska čudno pogledat. no ona je poslušno otišla do police i dala mi taj glupi kruhić. ...valjda se navikla na moje alternativno nazivlje zadnjih par dana (valjda ne i više?:) ) no, so obzirom da tam ionak stalno mjenjaju prodavačice, nije bed. ta vec odavno tam ne radi.
 
čitala sam jučer stvar -sudionici turističkog putovanja- od onog čeha i u jednom momentu Gorostas ude u sobu i iskrivi  vrat d aprocita naslov knjige,  a zatim ga odsriče: "su-dionici tuurii..stičkog puto-va-njaa", zati slijedi jedan dubokoumni "hm" i pitanje s puno nade "jel poginu na kraju?". nakon mog pogleda koji nije bas direktn odgovarao na njegovo pitanje al mu je dao do znanja da je pitanje preglupo da bi se udostojila artikulirat dogovor, zaključio je da je knjiga sranje. i otisao gledat zvjezdane staze. no, s obzirom da je odrastao na temrinatoru, ko bi mu zamjerio.
 
  

Volim otić negdje gdje ne živim inače. Tada se događa jedna čudna stvar,a to je da imam filing da sam u nekom studiju za snimanje filmova. Ili u nekom improviziranom gradu. Sa zgradama kulisama, koja imaju samo pročelje i iscrtane balkone i veš koji se suši. Odgada se to sam u tim situacijama totalno distancirana i totalno u ulozi promatrača. Bez svojih svakodnevnih obaveza, briga, planova. Totalno se isključim iz uloge djelatnog subjekta i postajem personificirana pasivnost. To je ok jer predstavlja sovjevrsnu promjenu od svakodnevnog dozivljaja svijeta. Loše je šta u tim situacijama ne mogu shvatiti ljude ozbiljnoJ mislim, kako ih shvatiti ozbiljno kad ih dozivljavam ko naturščike????!!!JJJ ono, ja malo idem u ducan, ja si malo popravljam, kao, auto, ja sad malo, kao , se vracam iz škole, ja se malo igram prodavačice u dućanu….i sad evo imam strasan zadatak čuvanja pesa rodjakovog u gradu koji nije zagreb dok on landra po okolo svuda i opet taj filing. Trajao je cijelo jutro. Dok nisam ugledala zenu sa konzumovom vrecicocm. To je po kratkom postupku ubilo moju sliku svijeta kao kulise.
 
Šta još. ..pas je dalmatinerku. I zdrava je. Ja imam pesa kaj je čorav. I sad se ne mogu naviknut da ovaj vidi pa mu kod svake bandere velim-pazi- na kaj se moj ukipi na mjestu. Ovj valjda misli da sma zveknuta.s druge strane, ona (dlamatiner) funkcionira ko detektor za hranu. Ne mozete zamislit koliko toga ima za pojest na livadi, a da nije zemlja i trava. To mi dosta, onak, na zivce ide. Od pol sata kaj sam bila vani s njom, 50posto vremena sam imala ruke upasjoj gubici. A ona je dosta tvrdoglava pa nece pljunut to. Neg sam stoički čeka da mi dopizdi. Tak je pored škole našla neki mokri sendvič od paštete(a mokar od vlageJ ) i počela ga žnjopat. Ja sam joj gurnula ruku do kutnjaka i vristala –daj mi, daj meni, daj, daj, daj sendvič, daj sendvič- …nitko me nije čudno gledao jer pod milim bogom nije bilo nikog. Al da je gledali bi. ČudnoJ .
 
I tako…promjena mjesta boravka utječe i na ponašanje. U manjoj ili većoj mjeri al utječe. Ja sam odlučila da će utjecat u većoj. Tak je neko nazvao i na moje prvo –molim- nije bilo odgovora. U normalnim okolnostima ne bi tome pridala neki poseban značaj, al je sada bilo zabavno preplašeno pogledat prema ulaznim vratima. Pogledala bi preplašeno i na govornicu ispred zgrade da zgrada ima govornicu ispred sebe. Na kraju se ispostavilo da je to teta. Koja uopce nije opasna. Onda me nazvala stara i rekla tihim glasom-bok- . prešaltala sam se u film srodan onim dramama u nedjeljno poslijepodne, pa sam usla u ulogu 22godišnjakinje koju je biološka majka ostavila u caritasu i ptisla i sad s eevo, kaje i javlja i zeli uc u moj život. Ona mi je koncepciju razrušila pitanjem- jesi jela šta jučer navečer- . a to nije bas pitanje koja majka pokajnica upucuje svom ostavljenom djetetu. Tako da mi je i to propalo.
 
I tako. Idem učit malo. Valjda.