srp mog djeda antuna

ona plavost koja se pojavi na tv-u kad prebacite na video, a kazeta je na kraju. i nema vise sadržaja pa je onda plavo. i tako..danas mi se nije dogodilo ništa zabavno. nema događaja, nema impresija. to znači da sam:a)spavala, b)sjebana poradi raznih stvari trenutnih, c)ne znam. boze kako je dosadno kad nisi normalan. kad sam u ovakvom stanju u kakvom sam sad, apsolutno nista mi se ne dogodi na putu do faksa, apsolutno nista zabavnog ne ulovim u novinama, na netu, apsolutno nikakvu priču ne čujem, apsolutno nista se ne dogada moji frendicama, apsolutno nikakvih susreta nemam s manijacima koji hodaju zagrebom, APSOLUTNO NISTA SE NE DOGADA. ahhh. a bu proslo. sta ja znam. valjda bu.
jucer sam si isla kupit ono s cim se bicikl veze sa neki fiksirani ulični objekt. e sad, imala sam dileme, tj parove dilema, kako se to zove. nisam znala sta bi pitala prodavača sta ocu jerbo  ak velim da ocu lanac za bicikl, onda bu mi dal lanac lanac, ono kaj prlja nogavice. a ak velim da ocu šifru, onda bu mi dal to za zavezivanje SA ŠIFROM, a činjenica je bila da sma ja htjela, igrom slučaja, to za zavezivanje al s ključićem, ne šifrom. tak sam malo u hodu razmišljala o tome, a onda sam usla unutra i rela: "imate lanas sa sifrom al bez sifre neg sa ključem"...da...čovjek je izgledao ko kompjuter kad mu das puno naredbi pa se zblokira. a jebiga kad sam nekak mislila da mi ne treba generalna proba za kupovanje tog za zavezivanje ahhhh...:)) i tak je on reko da dobro, otisao iza i donio mi lokot. ono, lokot. no, linjenica je bila da se radilo o lancu, koji sam trazila, o ključu, koji am tražila, jedino nisam eksplicitno navela pojam lokota, nit sam zahtjevala da lanas bude presvučen rozom gumom. pa sam necenzurirano rekla "ajme" i rekla da ni ja onda radje onaj iz izloga kaj m ise nije svidjalo al je bio bolji od ovog. i onda samotisla malo strucno gledat bicikle, to se radi tak da s estisnu oci i sumnjicavo se gleda jedan od dijelova bicikla i onda se usporeduje sa drugim biciklom i sumnjicavo se vrti glavom i nesto mrmlja u bradu. u meduvremenu je uso drugi neki covo i izveo neku konverzaciju s prodavacem i otisao i on strucno gledat bicikle. ja sam se vratila do pulta s pogledom "čekam i dosadno mi je", a on je reko- kaj si ti rekla da oces, ..aha..nnda.da..da....- i on je mrmljao i strucno nesto u monitor gledao, onda je izvadio ispod pulta omanju kutijicu i ja sam je uzela i pitala -kaj je to- jer sam mislila dami daje neku altreantivu za bicikl-vezanje, a on je rekao "zračnica ...za gospodina" ....hihi.....ahh...duboko sasm uzdahnula i okrenula se na drugu stranu....:)) etooo.ko neki mali debil
 

 
warhol je jednom skomentirao da je trudnoca zastarjela stvar. i da ne zna kako netko ko imalo drži do sebe moze u danasnje vrijeme biti trudan. da je to tako demode. s obzirom na okolnosti koje su me uvukle u outfit za koji sam prije par godina mislila da me sve sile svijeta ne bi uvukle, pala mi je ta njegova misao na pamet. al u parafraziranom obliku. "vjenčanja su tako zastarjela". zabogamiloga. mozda je prije 100 godina hvatanje podvezica i buketa bilo zabavno, al činjenica je da se ja jucer nisam mogla sjetit ni jednog drugog načina koji bi u tako kratkom vremenu požderao toliko dostojanstva onim sirotim neoženjenim/neudanim dečkima i curama. "sirotim" jer su trebali glumit mlade majmune pred ostalima. ne zbog njihovog bračnog statusa:) s druge pak strane, Obred slikanja je zadnjih godina uzeo maha. uzeo ga je toliko da sam Obred vjenčanja traje trećinu vremena od onog koliko traje Obred slikanja. uzeo ga je toliko da su dotični mladenci kasnili u restać jer su čekali na red za slikanje u botaničkom. sama ideja slikanja u botaničkom nije toliko strašna, štoviše, koliko činjenica da su ČEKALI U REDU ZA TO. to je jednako strašno kao i činenica da psotoji film -teksaški masakr motornom pilom 3- TRI. bilo je interesa i volje da se snime TRI takva. čeka se NA RED u botaničkom. ....isuse. neamm ja nista protiv vjenčanja, al imam protiv svadbi. nije da imam išta ZA vjenčanje, istina,....nekako sam indirefentna prema tome, ustvari. ..hm..makar možda maaalo naginjem ka negativi...:))).... ali, a obzirom da su se vikend druženja svela na šetnje shoping centrima i s obzirom da se izlazak u disco gdje te zaliju šamponom dozivljava kao lud i nezaboravan provod..nekako onda to snažno podcrtano fotografiranje povodom vjenčanja izgleda još i najbenignijim oblikom izopačenosti. ma. necu sad postavit ono izlizano pitanje - kuda ide ovaj svijet- al iskljucivo zbog toga sto me, iskreno, njegovo gibanje ne zanima. ja ionako necu krenut njegovim stopama.

jucer su mi pred ocima poceli gmizat palukavci. zznate ono kad zatvorite  oči pa vidite neke šare plavkaste i zelenskate? e, palukavci su te neke vrste, samo sta nisu šare neg izgledaju ko punoglavci i crni su, a repovi su im malo kraći od punoglavaca i blješte sjajnom svjetlošću.  i pojavili su mi se kad sam iamla otvorene oči :) puno njih na sve strane su gmizali. hitro. ne znam čemu da ti pripišem, al mislim da sam bila blizu nesvjesti. tako nesto mi se znalo pojavljivat u ono doba kad sam bila sklona zauzimanju horizontalnog položaja na javnim mejstima bez najave. al nisu bili toliko definirani koliko ovi. to su eventualno bili neki palukovci s ne bas razvijenim identitetom. enivej. jucer mi je , realno, bilo lose. fizički. i mozda su se zbog tog pojavili. makar, bilo mi je i prije na taj način loše pa mi nisu dosli.a mozda sam se ja zbilja poslije njihi onesvjestila, al nisam skuzila??mozda ja ovo sad uopce ne pisem za istach neg u nesvjesti mi prolazi kroz glavu slika mene kakja pisem blog. a mozda sam ja lik neke lose igrice koja se dila ispod pultova zbog opscenih sadržaja koje vlast ne tolerira? i mozda me netko sad igra. mozda sam ja neki uvrnuti lik simsa??
uglavnom. ponekad mi fali vunica. to je ono šta vidite krajičkom oka, ali ga ne mozete fokusirat. ne znam kloiko ljud to ima. ja i jedan dečko smo to imali. sad, ne znam dal ljudi lažu da to nemaju, ili stvarno nemaju. al mislim da odredeni postotak njiho to ima al se srami rec jer ce ljudi mislit da je lud. a taj decko je isao kod okuliste i okulust mu je rekao kako se zove to kaj ima, tak da to postoji i zatom, dragi moji oni koji imate vunicu, ne morate se sramit, niste ludi, samo imate problema s očima. s tim da to i nije neki problem s obzirom da vas ne ometa da gledate i vidite stvari. palukavci su ono oko čega se trebate brinut. vunica je benigna i uvijek spremna na druženje.
 
 
 
 
 
 
 

kao i svake godine kad  ljeto mine. opet sam progutala Hladnocu i sad ista lezi priljepljena uz stijenke mog želuca i kola mojim žilama. ne znam kako mi to uvijek uspije, al uspije. koliko god carapa imala na sebii koliko god slojeva imala na sebi, ne pomaze. potkosulja, majica jedna, majica druga, vesta, deka, deka s kojom je baka moje prijateljica pokrivala konje poslije jahanja, tepih sa šarama,....stojim u obličju tuljca nasred sobe i trpim. a Hladnca izlazi iz mene, kroz usta, uši i druge rupe i kroz pore, kroz sve izazi i prekriva mrazom višeslojni tuljac, pokriva parkete, zavjese, zidove, izlazi kroz prozore i ubija svojom biti grlice na obliznjem drvetu i gasi zivot ploda. drvnog. danas sam slusala doorse nakon valjda pet godina i odgovarali su mi. ovo je jedan vrlo los blog

kako se postaje malodušna? kakva je geneza malodušnosti, koliko traje i kako se liječi? ja sam malodušna po novom. i nije da sam bas zadovoljna situacijom. svidjalo mi se razdoblje paranoje koje sam imala ko klinka. i ono kad me svaka stvar bacala u bed. ono, tipa, vidim prosjaka, pa mi je zao ga i razmisljam o njemu jos dva dana poslije. vidim odraslog covjeka kako place ispred svoje kuce pa razmisljam o njemu i jebe me to. vidim covjeka koji zica i obolio je od side (sve istovremeno) i ne mogu prestat mislit na njega, al to je bilo davno prije. sad sam malodusn ai to je najdosasnija faza koju sam imala do sad.zabogamiloga. u svijetu psihičkih stanja, malodušnost je kao vanilija u svijetu okusa. dosadna u vrazju mater.

pita sa sladoledom. nešto prrrreeeedobro. ne znam koji je sluzbeni naziv iste, al ako kazete "jel imate onu pitu sa sladoledom pa sa svakakvim preljevima" onda cete dobit to.
ono tijesto i to voce unutra i sladoled onaj i taj coksa-preljev...isuse..i sto vrsta tih preljeva..ovo je prvi put da sam zavidna bulimičarkama hihi. jedino one bi bile u stanju u istoj veceri sve okuse isprobat:)))
istina, i opet sam imala teskoca doc do mcdonaldsa, uvijek se pogubim po tim ulicama, al kad covjek prvi put solo sjedne u auto pa se izgubi, nekak sva naredna gubljenja po zagrebackim ulicama ne dozivljava vise tak jako tragicno:)))
i zgazila sam jeza. koji je vec bio zgažen. tj. bio je dosta statičan i prilično plosnat.to je bilo ispred kuce mog prijatelja davida koji prodaje sendviče. sto je za pricu irelevantno al sma mislila da bi bilo zgodno spomenut. i da, znam sto je gore od vozit se sam. vozit se s v. ona nema pojma o prometnim pravilima, ali će vam uvijek dat neki odgovor ako je pitate. a ja sam sklona pitanjima:))
ja volim blanku vlasic. ona je meni bas ok. moj bivsi je jednom pio s blankom . on je bio kao neki atleticar. meni je blanka bas oke.

..bolestina. ja sam meteoropat. svakog dana u svakom pogledu širim svoju anamnezu...AHHHH. al stvar je zbilja fizičke prirode, ne radi se o nikakvoj malodušnoj kreaciji mog ispaćenog uma. znam to jer ne mogu zamislit nista sta bi me u ovom trenutku moglo izvuc iz dauna (ne sindroma:) ) naravno, to se onda fino reflektira i na moju psihu koja je općepoznato stabilna i jaka i tako..bas je zakurac ovaj dan. necu povuc psovku jer je.
ipak i svejedno, i danas sam se nasminkala. no ovaj put nije pomoglo. inace me takva stvar zna dignut, al ovaj put nije islo. bit ce da je stvar u tome koliko cesto to radim:) a tri dana za redom je valjda previse bilo:)  valjda je shvatila (sminka) da je koristim u terapeutske svrhe, a ne estetske pa je odlucila ne suradivat.
kakogod, stvar je sad takva da nije nikakva. osim sta sam nasminkana, a i to ne izgleda najbolje . jer me ne jebe previse ona umjerenost u svemu, a ide u korist prekomjernosti:)) 
iiiiipaaaak, s obzirom da se tu i tamo sjetim vidjet tekućinu u čaši, ima, eto, i par dobrih stvari ovog užasnog dana. kiša pada, pa zato Ljudi Koje Mrzim, A Koji Nisu Ništa Krivi ne mogu lupat svojim čekićima po  etalnim cijevima i bušit bušilicama neki jako tvrd i neprobušiv materijal i ne mogu miješat cement svojim vječnim i nepokrvarljivim mješalicama. druga dobra stvar je da zbog kiše mnoštvo djece ugodnih soprana i snažne želje za cjelodnevnim pripćavanjem nečega nekome na drugom kraju parka sad to ne rade. eventualno to rade svojim roditeljima, al dok su zatvoreni prozori, mene ne tangira:)eto
 
unatoč, sve u svemu, kako bilo... to je to
 
 
 

mi treba.

izluđuje me pomisao da ne mogu mislit o ni jednom mjestu na svijetu koje nema istočni dio. to je jednako izludujuce kao pomisao da cak ni u teoriji ne mozes ugurat puma trenirku u straznji djep traperica koji si izrezao i sad ti sluzi kao torbica. isto tako me izluduje pomisao da imam malo tema o kojima mogu pricat s drugima:))
 
od danas sam organizirana. tako sam počela učit i stavila pored sebe papir prazan. pomoću njega sam uspjela zadrzat samu sebe za stolom dva sata i u komadu proć dio gradiva. a papir je primio sve ono sta sam u prvi tren mislila napravit u prvih 15, 35, 48, 77 i 119 minuta učenja, a pomoću snage volje nisam nego sam ih samo zabilježila na papir:) tako sad moram isprobat novu metodu sminkanja koju mi je jucer frendica izlozila, moram pospremit prvu ladicu stola, moram otic isprocat authoru urnebesnu šalu koju sam verbalizirala, moram odslusat 2. i 3. stvar albuma kojeg volim i moram se pokakat.
jučer sam si kupila torbu koja asocira na barbiku, al ne onu barbiku barbiku neg onu barbie manju rastom sta sam ja uvjerena da se zvala stefanie, a frendica da se radilo o skiper...kakav je odnos bio te dvije lutke? sestrinski, odnos majka-kćer il je jedna od njih imala deficit hormona rasta?
 
di ima za kupit lijepih haljina? jucer sam otisla u grad s najboljom namjerom da takvo nesto nadjem, al sam na kraju veci dio tog vremena provela ispijajuci improviziranu ladnu kafu (mislim, kava s ledom nije kava sa sladoledom, za boga miloga grh)ne kazem da je bilo lose, stovise, samo nisam napravila posao.
 
 

ovo ljeto bilo je dogadaja ko na pačjoj sisi. pod uvjetom da jos nisu proizveli patku sisavku.ustvari, naslov nije sasma tocan, obzirom da meni tesko da moze bit nezabavno,uvijek se nadje pokoja misao koja apdne napamet koju je dovoljno malo pročačkat i onda iznjet u javnost pa uzivat u reakcijama slušača.  tipa..ako za ručak jedete salpu, to je riba koja smrdi i ima neku zlijezdu koja smrdi il itak nekaj, i ak zagrizete to, i bude vam u ustima odvratan osjecaj, e, i kad kazete na glas ono kaj vam je palo na pamet, odnosno "riblji supak" onda je je jako zabavno gledat reakcije ljudi za stolom odosno suzastolnjaka.jos je zabavnije kad vam dodu gosti. i tako .... jebote, strasno jevratit se s mora i ne imat nista anegdotalno za reć. ok, ak preskocim ono - bila sam tu, bila sam tam, vidla sam ovo, vidla sam ono..jerbo je vrijeme zadacnica davno proslo i zahvalna sma (vremenu) sta je. proslo, jel. ja sma nekoc ljeta provodila s ljudima koji su bili malko udaljeni od zdravog razuma pa su kao takvi bili nepresusno vrelo glupost..no svjeedno.who cares, big deal, shit shoot..malamut. (?) jela sma tortu s kugličnim ležajevima. jeboihkugličniležajevi. mislim, kome je palo na pamet stavit na tortu kao ukras srebrne kuglice čija je gustoća jednaka gustoći lagera. pa jebote..sad si moram ic zub popravit jer je puko. nebuloznije od tortre s lagerima je pjena party..mislim, nije mi jasan taj koncept..ti dodjes relativno cist u disco i onda svojevoljno stanes pod nesto sta strca pjenu..ak je zbog bradavica ispod mokrih majci, ok, kuzim, al jebemu, ti došpičnjaci i topici su sad vec dovoljno kratki da bi privukli i bili privučeni....ili nisu? koja je poanta tih pjena partyja? kaj ne snize tepmeraturu na 2 stupnja i zasipaju ljude s vatom? ..

jeste li culi za parkuranje? ako ste gledali onu, uz najveću toleranciju nazvanu "emisiju" exploziv, onda mora da jeste. osim ako vam na samom pocetku voditeljica nije bila preodbojna i uputila vas na neki drugi, podjednako loš program, suparničke tv kuće..dakle, parkuranje je sad neki novi oblik koristenja tijela u svrhu da izgledate blesavo, a nije breakdance. osoba koja parkura za to parkuranje koristi gradsku i inu arhitekturu i javne povrsine, krovove , ograde etc, a izgleda kao skater kad djipa sa onim svojim skateom, samo bez skatea. isto tako, parkuras, ili kako zvuci imenica tog glagola, vam nece, npr, proc pored ograde  tak da hoda paralelno s njom, nego ce vam on preskocit tu ogradu na sto nacina i tako napravit tri put veću kilometražu neg sta bui napravio da hoda UZ gore navedenu. al to vam njima "daje slobode", oni s euz parkuranje osjecaju "nesputano". reportaža počinje sa novinarevim glasom: "sigurno se pitate zasto ovi decki skaču zagrebom", cime nije bas pogodio moje pitanje koje mi se pojavilo u glavi, al da je, vjerovatno ga ne bi ni smio izgovorit..iz valjda neke novinarske etike, il čega već ...i to s tim  traje ubitačno dugo, toliko da sma se vec ja prestala čudit parkuranju i počela razmišljat o dužini tradicije parkuranja, eto toliko dugo je trajala. a tokom razgovora ih novinar pita da jel imaju kakvih problema s tim, a tip veli: ne, sam kaj nas ljudi cudno gledaju, u stilu, kaj skacemo okolo ko neki majmuni" ....:)) pa ono...stajaznam...može li im se zamjerit? :))
 
sutra ujutro necu otic u ducan puteljkom neg cu djipat malo po travi i kolutpve radit izmedju borova i radit trostruki aksl i tam prek kioska onog svog se prekobicnut par puta. jer je sad in parkurat.

 
di ima babuški za kupit? (onaj prvi odgovor koji vam padne na pamet i budete si jako smijesni zbog tog, e to nemojte otipkat:P)

paulicija
spika tvoja mi odgovara
paulicija
želim biti tvoja
naaajbolja
prijateljicaaaaaa
ooo paulicija
vrati mi se u snove
još jednom
da te zapitam
"gdje si kupila tu cvjetnu košulju?"
 
..htjedoh napisat pjesmju  u manceovom stilu, al je ispao samo prepjev njegove "evelin" :)))a jebiga. kad nemam svoj stil. kad sam bestilna. imitator. plagijator. lažov, lopuža i trulež
 
 
 
 

jebote čovjek ne smije pokazat nikakve emocije i psihičke labilnosti, odmah ga izvrgnu svojim patetičnim kvazihumorom glede dotičnog manifesta. nadalje, trebam neakkve emocije, sklonosti težnje okovavat (?) u neke jebene okove zbog nečijih jebenih vizija kakav bi život trebao živjet
 
ma pun mi je kurac više njih
 
otic cu do one kolibe na velebitu i egzistirat tamo neko vrijeme .s puškom. ubijat sve koje vidim  da dolaze bilo iz smjera alana bilo iz smjera zavižana.

jutarnja tišina zagreba vikendom. sunčane zrake sunca smjelo se probijaju kroz krošnje drveća razgraničavajući određeni dio stolnjaka, parketa, sitnih zrnaca prašine od njihova ostatka. pjev ptica. budi se nekoliko parih snenih očiju. miris kave koji momentalno zahvati čitavu prostoriju. škripa plastičnih stolaca na balkonu. zvuk listanja novina. šum papuča po parketu. jutro vikenda.
 kada ću ovaj tekst moći pročitati bez grča u želucu, znat ću da sam nadmašila samu sebe.
 ili da sam se odselila.