srp mog djeda antuna

 
ima tome jedno pet godina. običavala sam učit tih dana u nsb-u...
"u bačkoj palanci bila je igranka..ma lažem, odrinarna pijanka.."
dakle, običavala sam IZLAZIT tih dana u nsb. tad je moja prva faza chatanja bila pri zavšetku već. ipak, do tog momenta sam uspjela, između ostalih, upoznat još jednog zgubidana koji je također visio po nsb-u. pa smo se onda i našli na kavi. da ne bi ispalo da se zajebavamo prek neta tam u prizemlju, a sjedimo jedan pored drugog na stolici:)
i jedan dan sam se s TheNickom dogovorila za kavu. nalazak. nešto već. ne znam kak je do tog došlo, nismo imali neku jaku priču ni niš..al je pitao smao u jednom momentu da dal sam za. da ima pauzu na poslu.
i ja se okrenem prek ramena prema NetFrendu i pošaljem mu upitan pogled na što on odgovori slijeganjem ramena i oprezno artikuliranom afirmacijom.
i oke, utanačim ja nalazak pred menzom i velim da cu bit tam s frendom...hihi. znak prepoznavanja je bio- jakna.
moja jakna.
koju sam ja ostavila u autu. SLUČAJNO. hihi. i isprva smo se malo uzjebali dal da se vratimo po nju il ne,  ana kraju smo zaključili da ćemo skuzit valjda između svih tih obješenih lica koji ČEKAJU ručak to jedno koje TRAŽI nekog.
pa smo čekali. čekali ručak i čekali TheNick-a
u jednom momentu se na ulazu stvorio čovjek od 35 godina sa prekratkim crnim hlačama, špičastim cipelama, naočalama s debelim staklima i debelim crnim okvirima, sa sakoom koji je do nevadno valjda pripadao nekom kazališnom ansamblu..i šeširom.
frend se okrenuo prema meni s cerekom i namjerom da artikulira.
"odjebi. nije to on." (hitra li sam, kao lija)
čudak se par puta okrenuo po prostoriji i izašao van. narednih par minuta smo se zajebavali na njegov račun.
a onda je došao Božen. ne znam dal se zove tako, al tako mi je izgledao. božen je bio frend od mog NetFrenda.
i tu smo mi sad već sjedili za stolom, a njih dvojica su pričali o nekim svojim poznanicima i stvarima, a ja sam žvakala pizzu i nezainteresirano blejala kroz prozor.
zatim je božen rekao: ček sam malo
i otrčao prema izlazu.
mi smo g slijedili pogledom i ustanovili da je otrčao do onog čudaka sa sredine priče i da razgovara s njim. malo smo gledali u njih, a onda smo se međusobno pogledali, southparkovski.
"čuj, JA bih se zabrinula da mi je frend čovjek koji ONOG tamo ima za fr.."
"odjebi."
hihi.
nakon nekog vremena božen se vratio za stol. rekao je: joj, sreo sam sad frenda, nisam ga vidio sto godina,e,al tip je lud, bavi se paraglajdingom,_____(nečim šta sma zaboravila), ______(nečim šta sma zaboravila) i _______(nečim šta sma zaboravila) i ono, daj zamislite, BRIJE PO NETU. ono, ode tam pa priča s ljudima i kaj je NAJBOLJE,...đizs koji frik...NALAZI se s tim ljudima. i to svako tolko. i evo sad veli da se baš s nekom malom trebap tu nać al veli da misli da ga je zajebala...koj čudak...blablabla....
 
 
ja nisam sposobna opisat pogled koji smo NetFrend i ja uputili jedan drugome. bil ismo si međusobno fiksirani na zjenice i pokušavali pretpostavit kako će onaj drugi reagirat na navedeni tekst i po tom unaprijed bar malo iskonstruirat vlastito ponašanje..
 
..al nitko nije ništa rekao.
ni napravio...
ja sma svratila pogled sa zjenica NetFrenda, pogledala božena i nehajno rekla:ma da?, nabadajući novi komad pizze na vilicu.
NetFrend je počeo kašljat i radio je to u maramicu pocrvenjevši.
i nije prestao usprkos mojem vršku tenisice u njegovoj potkoljenici.
 
 
 

 
jel vi, nekad, kad se oznojite, osjećate miris zemlje mokre?
ja da. al ne akd hodam po gradu pa se oznojim il kad trcim na tramvaj pa se oznojim. neg poslije trcanja zbog trčanja i rolanja zbog rolanja. TAD zemlju osjetim
a probala sam detektirat izvor tog na tijelu, al nisam uspjela. to dolazi ODSVUD mene. ("odsvud mene"..dao bi mi gluhak alemko po pički sad:D)
jel i vi po zemlji?
a?
kae to?
to mi se već dugo događa. al NE uvijek, kaj je najbolje. nekad samo.
 
a?
 

 
bila sam na netu jučer do dva, a onda još malo čitala nekaj
regoč je pričao na telefon cijelo to vrijeme
otac se digao u jedan i kljucao nešto na laptopu
jedino je majka, čudakinja, spaaaavaaala.
 

 
non-stop mi fali oslonac od kad sam ga zbrisala, a ova dvojica ni da bi B od loga :)
oslonac oslonac oslonac
 

 
kao mala sam znala čitat dorin dnevnik. u feralu.nisam to radila često, jer ga starci nisu često kupovali. al kad jesu, onda jesam.
ona se uvijek čudno budila. uz ostale stvari:). možda je to bilo prvo njeno buđenje, možda mi je bilo najupečatljivije, ne znam. al iz nekog razloga sam to zapamtila:
"jutro sam se probudila s lopticom za šah."
JA sam se jutros probudila s edom popovićem. na glavi.
gledala sam ferića, tomića i popovića kod knjaza prošli tjedan. nisam niš od njih čitala. osim tomića davno od kojeg sam odustala jer mi je išao na živce. pa se ne računa. zbog odustajanja, ne zbog nadraživanja pankreasa.
ferić je učtiv, popović je drag, a tomić ima nekih problema.
tako da sam posudila popovića. nakon pete stranice naletila sam na informaciju da je netko ubijen 24.travnja. a vrijeme MOG čitanja toga je bilo 24. travnja. pa mi je to bilo fora.
pomislila sam da imam dobar tajming, al ni sama nisam sigurna šta mi je to značilo.
na kraju sma napravila grešku koju može napravit samo početnik u mom krevetu i stavila knjigu na policu koja je prebukirana svime i postoji vrlo velika mogućnost da ista tokom narednog vremena PADNE spavaču na glavu.
i pala je.
 
 

 
jučer sam igrom slučaja bila pratnja u videoteci pa sam posudila film, kad sam već tamo, kojeg na kraju nisam mogla pogledat iz tehničkih razloga.
i danas sam bila primorana vratit ga. a grozim se te videoteke jer je uz birc neki u kojem uvijek sjede neki divlji ljudi koji urlaju ili samo bleje. i u videoteci neki grozni ljudi hodaju izmedju polica  i svi se nesto medusobno znaju pa se savjetuju o filmovima koje će posudit vičući preko svih tih polica i iz svih kuteva videoteke, a cura šta radi, od nemoći i jada valjda, zuri hipnotizirano u onaj telelvizor na drugom kraju prostorije.
ne tako davno prikivalo me se na stup jer, kvragu, nisam sposobna odgledat film u komadu.bez spavanja hihi, pa sam si neki dan baš razmišljam da šta se ja ikome imam opravdavat zašto ne PREGLEDAVAM sve te silne filmove koji dolaze u kina, videoteke i na televiziju. i zaključila sam da to neću radit više.
kadli naletim na čovjeka-tamo-nekog-poznanika-iz-druge-ruke. i krene sad priča šta ti-šta ja, jesi bio-jesi bila blabla. i onda je tu nastala neka stankica tokom koje sam se ja zabuljila u neku sliku na kazeti (hihi), a on na to vrlo oštro i vrlo ozbiljno pita:
jel ti ideš šta u kino?
hihiihihhihhihi.
ja:u kino?
on:u kino.
nakon super pametnog dijaloga koji se ponavljao sve dok ja nisam skontala da on to mene pita ZATO jer ima neke veze sa cinestarom, A NE ZATO jer ima sposobnost čitanja misli I NE ZATO jer ima uz tu sposobnost sposobnost da to radi s mislima pet dan starim hihi
što je onda automatski isključilo mogućnost da je on kino inspekcija inkognito, a bila me ta ideja razveselila na kratko:)
mukratko, posrala sam mu firmu:D al ne namjerno. pa pitao me samo da zašto nejdem u cinestar hihi. onda sam počela nabrajat razloge i nako desetog vidjela njegovu snuždenu facu iz koje je progovorio:
a jebote, mi se tolko trudimo oko sveg tog, a ti tako...
 
hihihihihihihiihi. a nisam očekivala da OZIBLJNO doživljava svoj poso, jebemupsa:D
TO me stavilo u nezavidan položaj da kažem nešto pozitivno u tom superkompleksu od kina, šta nisam mogla, pa sam rekla da ja UOPĆE nisam mjerodavna, što on nije prihvatio kao objašnjenje jer sam I JA publika koju moraju dobit:D
 
hihi. a dobro. ovak napisano uopće nije smiješno. ah. trebali ste bit tam :D
  

 
voljela bih doć do tebe zagrebačkim ulicama.
 

 
od onog kioska kod tramvajske stanice kod mimare, preko hnk uz zdenac života do masarykove, lijevo u gundulićevu pa desno prema cvjetnom skrenut
TO vam je koncentrat zagreba.
poslije idite di oćete
 

 
(izluđuje me mogućnost izbora.)

 
u mom kvartu muška mladunčad do pola metra visoka
grli automobilske gume
čuči ispod haustora
zavlači se u grmlje
čučečki prelazi ulicu
i tako od kad je broj celzijusa prešao brojku od 15. a ja sam maločas prolazila kvartom, razdvojila što sam više mogla svoje kralješke, pogledom pronašla malca koji je, doslovno, bauljao po kvartu i vrtio glavom lijevo, desno i u svim ostalim smjerovima i rekla:
TU SU
i pokazala na onog zakeljenog za gumu i onog kojem je noga virila iz grmlja
a oni su zbunjeno ispuzali, zbunjeno se pogledali i pokunjeno odšetali do pika na kojem je onaj koji je do tad bauljao već stajao i izvikivao njihova imena.
a kad sam zla.
xixixi
 
(i sad preach čita ovo i ne zna šta bi reko, pa samo sliježe ramenima:DD)
 

 
s obzirom da nisam uspjela saznat tko mi je za vrijeme prošlogodišnjeg partija slao sms s pitanjem o mom dolasku i iskazivanjem želje za mojim dupetom, molim da se ovaj put bar potpiše, AKO će imat ponovno takve porive:DDhihi
 

 
najgore kod padanja U nesvijest je to što padneš NA pod.
 

 
364 dana u godini imam sve prijatelje različitog stupnja dostupne.
samo 1.5. SVI imaju nekih obaveza. ili planova na drugom kraju svijeta.
nisam realizirala koncept "prvogpetog" već 4-5 godina. prošle godine se SKORO dogodilo, al je zadnji čas otkazano. ne sjećam se više razloga. nije ni bitno.
i kaze on:joj, bas bi mogli roštilj neki sad jedan dan
i kazem ja, sjedeći na rubu fotelje jer po sredini iste postoji mogućnost da se nabodeš na feder koji ponekad strši iz nje:
pa...mogli bi prvog petog. tad su svi slobodni, kazem covjeku koji me već 15 mjeseci svaki vikend zove na alkoholiziranje i koji je UVIJEK slobodan.
ne mogu, sista, kaze on crnački
ZNAM, vrisnem neprimjerno tadašnjem kontekstu razgovora, al primjereno petogodišnjoj frustraciji. i bacim mu časopis, koji je služio kao zaštita od pain in the ass od strane onog federa, u glavu.
NE MORAŠ MOĆ.
jebite se. družit ću se s hobbesom.
 
 

 
znate onih pola sata danas kad je bilo oblačno? sjećate se? za razliku od ostatka dana. kada ne mislim da je bilo oblačno i padala kiša. nego da je bilo sunčano.
e TIH pola sata sam ja bila na rolanju.
zamračilo se kad sam do kaltenberga došla i ODMRAČILO se kad sam u sobu svoju ušla
ovo je već četvrti put bez sunca i da me propuhalo. i onda se nađu ovi s pitanjima:jel sunčan dan provodite radije na iskri il vani na zraku?
JEBO!
 
 

 
spojim se na svoj muški nick nakon sto godina i vidim poruku. to je, naime, prva poruka koju sam dobila od kad sam se registrirala s tim nickom. a da se razumijemo, prošlo je od toga više od tri godine (cure, zakurac ste:D)
a kad ono, to je poruka od iskre za iskra party:D kvou, kvou, kvou, kolajah
i onda kliknem na arhivu da vidim jel doslo kaj u zadnjih pol godine..i niš. osim par starih poruka koje sam razmijenila s nekom ženskom.
koja je ustvari ženski profil mog tadašnjeg dečka bio.
...nda. imali smo uvrnut odnos:DDD