srp mog djeda antuna

 
imam problema s majicama. dijelom zbog toga što najčešće nema veličine veće od M. u šta se ja jedva utrpam. dijelom zbog tog što izgledam ko crnkinja.
ne kao ona iz spotova, s prćastom guzicom, ravnim trbuhom i sisom za u dve šake, neg kao ona šta živi u africi, ima špagice između prepona i struka koje glume gaće i muhu na oku.
i onaj trbuh izbačeni van.
to se medicinskim rječnikom zove lordoza. ja to zovem:crnkinja s muhom na oku.
moj problem s majicama je taj da ak mi i uspiju dosezat do ispod ruba hlača, onda onaj prednji dio ipak to ne čini. zbog spomenutog trbuha. pa mi se onda vidi majica kratkih rukava ispod trenirke. i potkošulja uvućena u hlače ispod sveg tog. koja vrlo često zna i ispast iz gaća i opet zbog tog istog napetog trbuha, pa se ispod još i vidi koža.
tako da ja ni uz svu svoju najbolju volju da izgledam društveno prihvatljivo, što se trudim zadnjih godina, u tome ne uspjevam.
 

 
svratile smo nakon te pive poslije pola noći u jedinu pekaru koja radi u tom dijelu grada. po dolasku na točku razdvajanja, ona je rekla nešto kao:"jesti sa mnom, jesti sa mnom", pa smo ostale na tom križanju pod tim jednim kišobranom grizući svaka svoj sadržaj papirnate vrećice.
znaš, rekla sam nehajno, ovo križanje je superdobro mjesto za upoznat debile. il pijance. il sve to u paketu.
ona je nehajno rekla, zbilja, hihihi
i nismo još ni progutale kad smo ga upoznale. prišao nam je i pitao da jel oćemo da nam odrecitira nešto. i onda je. nešto sa jelama, sturkom, kapi rose i štajaznamčim. mi smo se smješkale i rekle:fantastično. onda je pitao da jel oćemo još nešto da na m odrecitira. pa smo rekli da može. pa onda on je.
pa je rekao da zna jednu od baudelairea. pa je i to. pa je rekao da zna jednu od lorce. pa je i to. na toj se malo sjebao. a bio je korektan, rekao je na samom početku da ne zna dal će tu moć odhendlat do kraja. mi smo rekle da ćemo imat obzira. pa je recitirao. pa zastajkivao. pa recitirao. pa opet stao. pa sam mu ja dovršila stih. ne znam lorcu, al je bilo..lorkish:D. pa e pogledao i reko: e sad ste me sjebale.
pa je šutke tražio stihove u glavi. pa je nastavio. pa je kraj sprčkao skroz i počeo se ispričavat i pričat da kak je glup. pa smo mi pune obzira rekle:a joj, pa dobro je bilo. a duga je pjesma, šta. pa je on sasvim lucidno na to rekao, ozbiljno nas pogledavši: ma duga je pjesma...duga je RAKIJA, ne pjesma
hihi. pa je počeo nabrajat šta je popio sve taj dan, a onda skrenuo na sport i vrtio onu klasičnu:ja sam mogo bit svjetski prvak u _____, al su me sjebali.
i nakon svake teme je imao:samo još nešto da vam kažem..što je bila čista navlakuša, jer taman pomisliš da će to bit to i da će otić, al ne.
a onda mi je već bilo jako zima i nije me zanimao sport pa sam napravila nešto šta nikad nisam. uzela sam mobitel i navila alarm za minutu, javila se "mami" kad je nazvala, rekla da sam tu blizu i da dolazim doma i da evo odmah ću.
i tako smo otišle
čuvajte se raskršća noću uz jedinu otvorenu pekaru u okrugu od 10 km
 

 
jednom sam si napravila kapu. trebala je bit određenoh dizajna kako bi je mogla nosit i kad imam one velke slušalice za discman. i rupu kroz koju ću provuć kosu jer često zaboravim gumicu pa mi kosa plazi po ramenima i češka me. i mali šilt. umočila bih dio trapera, od kojeg je cijela kapa i trebala bit, u onu tekućinu u šta bake umoče one male stolnjakiće pa se onda oni ukoče.
nakon šta sam si to fino izmaštala, išla sam izmaštat tehničku stranu svega toga i zaključila da ja nemam vještina za to napravit. tako da je od svih stvari koje je kapa trebala imat realizirana samo ona da je bila od trapera:)
i oke, uzela sam traperice, na onom najširem dijelu, a bez džepova:), tam na gornjoj strani bedra..sam icsrtala kružnicu i izrezala po njoj traperasti krug.
to je bio gornji dio kape.
onda sam sa stražnjeg dijela nogavice izrezala duuugačku traku, između onih šavova, jel.
to je bila bočna strana kape.
onda sam to zašila koncem i porubila.
to je bila moja kapa.
bez ikakvog podcijenjivanja svoje osobe, s rukom na srcu mogu reć da sam izgledala ko debil. ali mi je bila draga pa sam je odlučila nosit. prvi put sam je uzela sam sobom na prvi peti neke godine.
našla sam se sa tadašnjim dečkom s tim na glavi. nije rekao ništa. a ak mu se sviđa, onda obično nešto kaže. sad je smao šutio. i šutio je dublje kad sam mu objašnjavala kak je trebalo izgledat, a kak sad izgleda. al mi nije rekao da je skinem. il da izgledam ko debil. il da ga je sram sa mnom hodat. ništ. bit će da me jako volio:D
nosila sam je prvog petog i ni jednog više. jer smo se u maksimiru našli s njegovim društvom i ja sam je prije toga skinula jer mi je bilo vruće i odložila je pored sebe na travu. neki od njegovih ju je sužio i sav fasciniran rekao:ej! odakle ti ov! vidi ovo! odakle ti!
a ja sva blistajući kaem:a napravila sam je. pa JEL DA da je dobra?
a on:aha, ja sam takvu imao prošle godine kad sam frendu stan pomagao farbat.
 
za razliku od TADAŠNJEG dečka, jedan drugi bivši NIJE samo pasivno negodovao. meni je moja nona svojedobno isplela krasnu vunenu kapu po mojim naputcima, koja je svima bila blesava osim meni. i tako smo jedan dan otišli u dućan u ....hihi...u njegov kvart (xixi) i do parkinga sasvim neobavezno laprdali o nečem. lalalala. nakon izlaska iz auta dotični me počeo nervozno pogledavat i pregledavat očima prostor i ljude oko nas. na kraju je, pred sam ulazak u dućan nervozno ispalio: a šta misliš o tome da SADA SKINEŠ tu kapu?!!!
hihihihhihi
a skinula sam je. hihi. al sam zato o tome pričala svim ljudima s kojima me upoznao da im pokazem kako im je frend nelojalan. hihihi
a kad sam zla guska:DD
 

 
opet glođete istu kost? :)))))
oću doć, neću doć, možda bi da, možda bi ne :)
 
hihi. lako vas je zabavit.
 
(daj se nemojte bavit NEBITNIM stvarima, jebogabog)
 

 
hihi. dođe danas stari s bajkom da me pokupi iz knjiznice. izlazim, kaem:kaaaae?, on kaze:kae kozo i počne čačkat nos, a ja zagazim u blato prvo s jednom pa s drugom nogom, izvijem se sva da lanac skinem i simultano s tim pokušavam ne poskliznut se niz nagib travnati
ja:jel znaš zašto sam ga tu zavezala, a ne tam di je gelender? (pitam ga ko da pitam ovu sdmogodišnjakinju svoju da jel zna ko je otkrio ameriku)
KolajinTata kaže:a-a
ja: (istin tonom) pa, vidiš, zato što je ispred tog bio sparkiran auto pa nisam mogla (blago uzjebano) zavezat ga u ovo frćkavo metalno šta ZA BICIKLE služi(još uzjebanije) kao što je UVIJEK neki auto nasran ispred tog,..a šta bi oni rekli da ja naserem bajk nasred NJIHOVOG parkirnog mjesta, živo me zanima, da je naišo vozač tog auta smjestila bi mu rebra između tih metalnih frćaka (totalno sam otišla u kurac) a meni jejednapričala  da je nadečkapopizdila sdobrimrazlogom i odnjelamuvečerukojunijepojeo naparking i izvalilamulazanjenaprednjastakla i bogamićutoja počet radit, al s jogurtimajkuimnjihvou bezobraznu, svi su apatični i netko tomemora stat na kraj i to ću bit JA
KolajinTata i dalje čačka nos i gleda radnike kak se veru po obližnjoj tek dignutoj zgradi
ja:ŠTAJESAD! NOU RIPLAJ?
KT i dalje čačka nos:ae daj.opet na vjetrenjače skačeš.
i zajaši bajk i krene.
 
scena nakon pol sata:
(oćeš još čevape?neću.oćeš. neću moć pojest. pojedi kolko možeš. neću moć ni pola, znam. svejedno, uzmi pa ostavi, moraš jest. )
i na mom tanjuru je ostalo 80% naručenih čevapa i  dolazi konobar i kaze
jel sve bilo u redu?
kolajinotac i ja:(jednoglasno) je.
konobar (fokusira moj tanjur, pa mene):jel sve bilo u redu?
ja:(malo mi je neugodno) da,da
konobar (stavi ruke na bokove i namršti se (tata kaze da se NIJE, al ja sma vidjela sasvim primjetan namršt)) : nisi sve pojela
ja: (zbunjeno) pa...da...nisam (uvučem glavu među ramena)
on: nije bilo dobro?
ja:ma..je.(glava mi sve dublje tone)
konobar:a više od pola si ostavila
ja:(na rubu suza) a jela sam varivo prije pa...nisam zbog toga..mogla..
konobar: oćete da vam zamotam za doma?
ja sam šutila, kolajin tata je rekao da ne treba, hvala, a ja sam samo još malo privukla jednu lopaticu drugoj i...a ne znam. samo sam tako stajala. čekala sam da popizdi ovaj.
al nas je samo sumnjičavo pogledao i otišao.
ja sam pogledala kolajinog tatu pogledom:šta je, u vražju mater, oov bilo?
a kolajin tata je rekao: a bar ne pita reda radi.
 
i onda smo otišli.
eto to sam radila danas.
 

 
ja vas ozbiljno pitam za onaj stan. nećete valjda s tim bit ažurni ko s onim ponchom za koji sam vas molila...
...(samo da vam je lajat:P)
 

 
ukratko, tlaka mi je vozit se javnim prijevozom.a van ne mogu ić s biciklom jer kad pijem, padam s njega i razbijam zube. svoje.
sreća u nesreći, frendovima mi NAPOKON ruše onu rupu NA DRUGOM KRAJU GRADA u kojoj su stanovali, tako da se trebaju skupit do jeseni.
sad kad im je ognjište pred uništenjem mogu ih opravdano nagovarat da nađu stan u mom dijelu grada. s tim da će me odjebat ako nađu išta jeftinije.
oni ovo sad plaćaju 200eura, a s obzirom na cijene p o oglasniku mislim da će pronalaženje stana po istoj cijeni u DANAŠNJE vrijeme bit mission imposible.
ipak, ak znate nekog da na području trešnjevke daje nešto za te novce ( a da nije pička:D (fujkolajah)) il bar SLIČNO tim novcima..:))
a pomognite mi da se družim s njima viiišeee
 
 
(btw, ono kad piše ..npr. dvosobni. jel to znači dnevni boravak i dve sobe il znači:d-v-e s-o-b-e?)
 
 

 
to mi je palo na pamet jučer. al nakon šta sam popizdila jer smo pješke trebali ić i zaključila da taj zagreb treba kompresirat. jer nema smisla 30% večeri provest DOLAZEĆI na neka mjesta. nakon tog sam zaključila da je pionirski grad.. jer nije bilo na ulicama nikog starijeg od 35. i nikog ko je bio loše volje.svi su bili nešto waa waa juhu-juhu.a znam da je svaki grad noću takav. al šta. napišite vi SVOJ log o vašem gradu kao pionirskom gradu:P
jučer sam isto tako zaključila da se klin zbilja klinom izbija po pitanju alkohola.izašla sam van još pijanuckava od dana prije i odlučila da ću malkice samo pit. a nisam se ni osjećala baš fizički spremnom na još jedno ozbiljno alkoholiziranje
na kraju sam popila dve litre bambusa i svakim gutljajem bila sve trijeznija.
BOGAMIMOGA.
kad smo se napokon uspjeli izvuć iz stana, bila sam ko probuđena nakon zdravog sna. pitala sam da kam idemo
rekli su:u Tabu
rekla sam:Tabu?di je to? šta je to?
rekli su:a di je, a šta je, a zašt ovo,a kako ono
rekla sam:a reci mi, a reci mi, a reci mi, a reci mi, a kaaaži, a kaaaži, a kaaaažii
rekli su:pa..to je tabu. o tom se ne priča
rekla sam:a čega ima tamo?
rekli su:(nakon kraćeg razmišljanja) ..dalmatinki
rekla sam:a čega ima tamo za mene?
rekli su:(nakon kraćeg razmišljanja)...dalmatinaca
rekla sam:neću dalmatince.koje su još županije zastupljene?
 
na kraju su me odveli, valjda iz solidarnosti prema Kaubojcu, majkuimnjihovu, na mjesto gdje izlaze pederi sa svojim frendicama. to je bio valjda školski primjer one:vuk sit, a koza cijela.
 

 
ono što vam ne savjetujem kad stojite na javnom mjestu je da stavite cigaretu između usana i onda takvi tražite upaljač po torbi.
jer bi vam se moglo dogodit da vas zaslijepi plamen upaljača 10cm od nosa vam kojeg drži ruka koja se nastavlja na tijelo koje liči na rojsovo, ali samo liči.
prvo sam bila izbezumljena plamenom, ko svaka prava životinja, a onda tim licem na kojeg mi je pogled pao. on je nešto rekao i nasmiješio se, a ja sam rekla:ha da. i nasmiješila se. nemam pojma na šta sam odgovorila. ja sad ipak NAPOKON imam mp3 plejer pa ga nesmiljeno forsiram.
i tak još neke stvari.
 

 
bio je taj jedan koji mi se sviđao. nije bio iz zagreba. uostalom, gotovo ni jedan moj dečko NIJE bio iz zagreba. s tim da mi on nije bio dečko. ne znam šta mi je bio. samo smo se ljubili i bili u toj nekoj početnoj fazi.
i jedno popdne smo vodili povuci-potegni razgovor o tome dal će on doć u zagreb il ja u NjegovGrad. on je imao bolje argumente za to da ja dođem kod njega. rekao je da je umoran jer je cijeli dan na poslu bio i da je vani hladno i da možemo kod njega bit jer je sam do devet i radit palačinke. ZNAM da su palačinke šifra za sex (više-manje:)) al to nije bio razlog zašto sam odbila. ionako ne bih pristala na to. jer pristajem na jebanje izvan veze samo ako se radi o rebound seksu:D. s druge strane, ja sam imala u rukavu samo to da sam bila lijena vozit se javnim prijevozom do njega.
i razgovor je trajao neko vrijeme i ni jedan nije uspio dobit ga i na kraju smo prekinuli vezu. onda se meni nešto dogodilo u glavi, ko šta mi se uvijek nešto dogodi u glavi, pa sam zaključila da ću, kvragu, ipak otić tamo. i za 15 minuta sam čekala tramvaj koji će me odvest do autobusa koji će me odvest u VražjuMater.
nikad nisam bila tamo, al sam znala kako se dođe jer mi je objasnio detaljno još dok sam ja bila u fazi opakog demantiranja glede mog dolaska.
pa sam i našla zgradu. kod mcdonaldsa siđeš, pa lijevo, pa desno, pa kod škole skreneš, pa ravno pa prva zgrada s desne strane.
stala sam ispred the zgrade, pogledala prema gore i uzdahnula. ko da idem ronit na dah.
pronašla sam vrata s odgovarajućim prezimenom, još jednom udahnula i pozvonila. otvorilo mi je sitno žensko stvorenje plave kose.
ja sam nastavila gledat u nju bez teksta kako sam gledala bez teksta i dok sam čekala da se vrata otvore. rekla je:"da?"
progutala sam slinu i osjetila srce kak mi lupeta grudnom košu. nagnula sam se prema naprijed i pogledala još jednom na prezime na vratima. nisam fulala.
"erm...jel matija doma?"
"je." (mrzim ovakve odgovore koji imaju nastavak, a sugovornik ga odbija verbalizirat)
"erm...možeš ga pozvat?"
"ne."
pogledala sam iza njene pojave u nepoznati hodnik koji je vodio u nepoznatu kuhinju s pritvorenim vratima, zatim u pod u nepoznati tepih ispred vratiju i pomislila da mora da je stvar u meni kad svako tolko upadam u anegdotalne situacije. poput ove.)
"ali..rekla si da je doma."
"je. al je otišao spavat.i izričito mi zabranio da ga budim zbog IČEGA."
(čovječuljak koji mi od misli slaže rečenice koje onda ja odašiljem u eter se sklupčao u najtamnijem kutku glave mi i drhteći plakao)
"erm...nda. kužim. a..znaš,..dogovarali smo se oko tog dal ću doć do njega il ne..pa..pa sam na kraju došla...busom iz zagreba...štajaznam..možda bi ipak mogla..erm....mislim da se neće ljutit ako ga zbog mene probudiš...erm...ha?"
"rekao je da ga ne budim zbog ičeg."
"erm.."
 
uto je došla gospođa mama iz one nepoznate kuhinje s pritvorenim vratima kojoj sam rekla šta oću, na šta je ona počela skvičat da zašto stojimo na vratima i da, srce, uđem unutra i probudim ga.
sestra mu je šmugnula u drugu sobu i mrzila sam je.
mama me gurala prema vratima njegove sobe u obećavala mi čaj poslije, a mene je bilo sram uć u, jebote, sobu njenog sina. na kraju me strpala unutra i zatvorila vrata i otišla svojim poslom.
nakon šta sam vodila razgovor sa nepoznatom dvadesetgodišnjakinjom i nepoznatom 50godišnjakinjom u njihovom nepoznatom hodniku, sad sam bila u nepoznatoj sobi s manje nepoznatim muškarcem. sinom maminim. bratom sestrinim. spavao je, srce malo, ušuškan s dvije deke, a zlaćana kosica mu se rasprostirala po jastuku.
napravila sam onih par koraka do stolice, skinula torbicu i objesila je na rub stolca, skinula jaknu i odložila je na naslon stolice, a zatim prišla bliže njegovoj strani kreveta.
skinula sam šal, jedan dio istog svezala u čvor i počela snažno udarat onog uspavanog debila po cijelom tijelu.
 
 
(mama se vratila ranije od nekud zbog nečegnečeg, sestra nije išla na predvanje navečer zbog nečegnečeg, a on je bio uvjeren da neću doć jer sam ZVUČALA kao da zbilja neću doć pa je odma nakon razgovora zaspao.) 
 

 
jučer navečer sam se nadala kiši. jer ak pada kiša onda ovi šta kopaju rupe u livadi i čačkaju po cijevima u livadi i imaju ono za radit beton..to sve rade cijelo jutro i dio popodneva.
pa mi to malkice smeta.*otipka ona ovaj eufemizam drhteći od popizda na sjećanje samo
i eto lijepo je baš bilo. i učit i slušat muziku i samo BIT u sobi U MIRU.
al mi je sad tlaka. ta kiša. jer oni rade do tri, a ovo još curi.
 

 
a ono...čekam seinfielda..
čulina iritira glasom. smiješni su mi ovi kaj ihj ko pajace stave u emicije. onako, tužno smiješni. onog dreleta i doDreleta..u zuhri onaj kaj debila glumi...s ogrestom onaj šta joj bodove donosi..
 
..mislim, zove ga ČUPKO. ili tako nekako. ne. coflek.
 
isuse.
 
(sad sam ja to malo rekla. hihihi)
 

 
jel znate šta znače one dvije žute crte odvojene s metar plusminus? i jel znate šta predstavljaju dvije žuto obojene kružnice spojene raznim žutim štapićima? i iznad te slikarije žuta vertikalna strelica?
one žute crte odovjene metar vam markiraju prostor biciklističke staze. ona zanimljiva slikarija predstavlja bicikl. ona strelica gore označava smjer kretanja biciklista za koji je ta staza predviđena.
to onda isto znači da nije poželjno hodat po njoj ako ste pješak, nego pored nje, gdje ima barem toliko prostora, a često i više. to isto tako znači da nije poželjno parkirat aute na toj istoj žuto označenoj traci.  ni bočno ni dijagonalno ni evo-odmah-ću (to je ono kad sva četiri upale)
to ISTO tako znači da ću vam ja ili netko sličan meni
a)dignut brisače
b) sklopit retrovizor
c) uputit murjake, koji ionak šeću tamo i zapisuju kazne, upravo na vaš auto.
neću sad lamatat prstima o tome kak ću vam potrgat auto i razbit gume il ne znam šta. jer neću to napravit.
 
bar dok mi ne pukne film.
 

 
kakve su to sad brzopotezne fore? u stilu, "necu te sad zavlačit dugim razgovorima, javi ak si za avanturu"
kao, uh, dobro, mislim si ja, napokon jedan šta odma kaze sta oće. a jebote. šta na smokvu ne odu?
na smokvi se JEBE. na iskri se PRIČA o jebanju:DD
 

 
rekla sam mu da nekad znam jest pšenicu. kuhanu. nekad s povrćem, nekad s medom, nekad samu. najbolja mi je sama nekak. bez ičega. i da to svi doma jedemo, ne samo ja.
rekao je da je to uvrnuto.
ja sam rekla da nije. i da to kaže jer nije nikad probao.
jutros sam se digla i razmišljala šta ću doručkovat. ta razmišljanja su čisto zadovoljavanje formi jer ionako uvijek jedem kruh i marmeladu.
i onda sam skuzila da je stara jučer skuhala pšenicu. pa sam natovarila malo tog u zdjelicu i kusala.i svakim zalogajem uživala u pšenici i gledala grlice kak se sunčaju na grani s pupovima starim tek par dana.
i onda sam se sjetila...kak sam prije par godina gledala u globalnom sijelu reportažu o čocjeku koji živi u nekoj straćari. koji nije imao novaca za normalan život, a volio je golubove. i druge ptice. i hranio ih zrnjem i družio se s njima. i da je s vremenom počeo i on jest ptičju hranu. jer ionako nije imao love za kupit si normalno nešto. i kak je skužio da je to ustvari super hrana. i da se hrani s tim već par godina i da se osjeća SUPER. i da mu nije jasno šta se svi tome tolko čude.
i bio je pticolik nekak. uvučeni obrazi potencirali su kljunasti izraz lica.
i tak. isprva mi je bila smiješna ta paralela, a poslije više ne.
ja mislim da ludim.:D