srp mog djeda antuna

 
ne marim za kvalitetu. hah tjah pljuc. štamebriga. hihih
danas sam bila prisiljena preskakat ogradu. pa od kad znam za sebe bez problema se moglo preć prek vrtića ak si htio skratit put. nije nikad bilo nikakvih zapreka u vidu željeznih vrata sa debelim lancem.
prošla sam naivno kroz 7 metarski labirintić od živice u lalala-stilu, stala u čudu i gledala malo u lanac, okrenula se na peti, vratila se natrag labirintićem u dajte-me-nemojte-zajebavat-s-lancima-stilu, došla do glavne ceste, OKRENULA se na peti i PONOVNO prošla labirintićem u pa-neće-meni-ograda-mijenjat-planove-stilu.
i tako. hop cup.
druga vrata koja sam znala da cu morat preskocit i na koja sma računala su bila DUPLO veća od ovih, al su vodila na cestu na kojoj nije bilon nikog. druga opcija je bila manja ograda al s klincima s druge strane ..hihi. procjenila sam svoje motoričke sposobnosti i odlučila se za manju ogradu s klincima s druge strane.
dok sma koračala prema njoj, nekako sam spontano počela razmišljat o socijalnoj facilittaciji i socijalnoj inhibiciji i razmisljala šta od tog dvoje će MENE zadesit u momentu kad primim ogradu rukom:DD
a bilo mi je malo bed. stajaznam. al onda mi je palo na pamet da cu u buducnosti iz nekog nastranog razloga MOŽDA morat nosit šos i najlonke i tamo neke ružne cipele i palo mi je na pamet da će mi se vjerovatno i TAD ić prečacima, a ne skroz ooookolo i palo mi je na pamet da ak mi uopće mora bit neugodno sta preskačem ograde, onda će mi trebat bit neugodno TAD, a ne SAD.
i u dućan u koji sam ušla su me dočekale mlađe ženske osobe s crvenim kapama na glavi, a poslužila me mlađa ženska osoba s crvenom kapom na glavi i bijelom vatom spojenom s lastikom omotanom oko glave.
ja sam rekla:"nadam se da te dodatno plaćaju za ovo", bila simpatična i uzela bombon. a jedna je rekla:a nitko ne uzima bombone. a druga je rekla:kad nema djece.ja sam rekla:ja ću uzet bombon. jedna je rekla.uzmi. druga je rekla:makar nisi dijete.hahah. ja sam rekla:kaj nisam dijete. sad sam ograde preskakivala. treća je rekla:hahaha. ova s bradom si je luftala lice od brade.
ja mislim da bi se srušila do doma da nisam uzela taj bomon. danas je bila južina, ja sa bila u zimskoj jakni ko i zadnjih par tjedana, nisam ništa doručkovala iznimno samo danas, a hipersenzibilna sam oduvijek.
 
još ću pisat, još ću pisat, još ću pisat, ovo je moj način, ovo  je moj način, ovo je moj način..:)))) (veee zna o čem pričam:D)
 

 
vidla sam ga kroz prozor tramvaja u 10 ujutro. on nije čovjek koji je budan jutrima. utoliko je bilo čudnije.prelazio je cestu i ja sam bezuspješno pokušavala privuć mu pažnju opetovanim udaranjem raširenog dlana po staklu. privukla sam pažnju. suputnika mi.
volim kad slučajno sretnem ljude koje volim. ne dogadja se često. utoliko to volim više. i sad se dogodilo. nazvala sam ga i rekla mu koordinatne točke.
kerbeeeer, rekla sam.
zeeeeelenaaa, rekao je.
čak sam ga i zagrlila od dragosti. ne znam koji mi je bog. ne upraznjavam fizičke kontakte s ljudima baš. osim ak ih ne vidim po više od dva mjeseca. a njega sam vidla prije dva tjedna.dakle, NE ZNAM koji mi je bog.
onda smo otišli u podzemlje na kavu, ja sam laprdala gluposti jer dva dana nisam s nikim pričala face2face pa sam imala potrebnu razgibavat svoj govorni aparat. on je kašljao, pio kavu,  pokušavao me fokusirat krvavim očima i zijevao. i tu i tamo verbalizirao sasvim suvišnu:spavao sam 6 sati zadnja tri dana.
onda je on otišao na posao, a ja nisam otišla s njim, makar bi bilo zabavno da jesam, neg sam otisla do gradske ustvrdit kako gradska ne radi i odšetat se s rukama u đepovima samterica po vodnikovoj u kojoj nije bilo ljudi i tek pokoji auto. i suptilno sunce.
 

 
3 žumanca, 1 šolja bele kafe mleka, šolja bele kafe ulja, šolja bele kafe brašna, 1/2 šolje bele kafe griza,
 
oke. prva reakcija je bila:dobro koji kuac rade s tom belom kafom.
ondak sam skužila da im je to mjerna jedinica:)))hihihi
o isuse

 
danas sam učila u nsb-u. ustvari, čitala s razumijevanjem. pstoje ispiti koji se uče i ispiti za koje se čita s razumijevanjem. ovaj je bio za čitat s razumijevanjem. s obzirom da je bilo osam ujutro, trebala mi je kava. s obzirom da je ispit bio u 12, trebalo mi je vremena. zato sma pila kavu i čitala s razumijevanjem simultano. do 10. onda su, iz nekog, meni nejasnog razloga, unutar 5 minuta dva susjedna stola, najbliža meni, zauzele četiri ženske osobe, raspodjeljene u dva para. bil obi bolje da su dosle 3 zajedno i jedna sama. ovako sam imala surround audio iritaciju. ono sta mi nije jasno je zašto su se sjele UZ MENE kad je 95% birca bilo prazno. a znam da je birc za pričanje, a ne učenje, al se nisam mogla ne zapitat to.
jedna je bila uzjebana oko ispita na pravu, i to je vrlo dramatično prenosila drugoj koja ju je poslušno slušala. temu drugog para nisam uspjela dokučit jer nisam RAZUMJELA sta priča. toliko je bila neartikulirana. i u jakom, jakom afektu. božže, ponekad mi je ZBILJA drago da sma žensko. da NE MORAM birat partnericu među takvim osobama.
ja sam iznimno tolerantna osoba. na van. i vrlo praktična. zato sam odlučila mentalno reducirat percepciju svih podražaja koji nisu vizualnog karaktera i usvojit to jebeno znanje šta sam ga trebala imat do dvanajst, a onda bit mrzovoljna. na van. pa sam tako usvajala znanje do 11 i bila mrzovoljna do 11.20.. nije im bilo ugodno. pretpostavljam da nije jer su se stišale.
moja kosa je crvena i masna. ne uvijek. al povremeno je.bez razdjeljaka. na to pazim. al bude masna s vremena na vrijeme. jutros je bila.kad je masna onda mi je zaljepljena za glavu i lice. moje oči su plave s podočnjacima. ne uvijek. al povremeno da. moje lice je blijedo bez dodatnih karakteristika. uvijek. i uz to super legne mrzovoljan pogled. AKO želiš ostavit takav image:D
koze.
na vanjskim stepenicama nsb-a sjedilo je dvoje mladih. zagrljeni.to se dogadjalo OVOG jutra. ne u tamo neko proljeće. sjedili su na 2 stupnja. na stepenicama. u hladu. bez pomicanja. j sma prosla pored njih, pomislila kako je to čudno i nastavila dalje.
na dnu stepenica, jedan stariji čovjek u hlačama koje nisu traperice, u košulji i vesti na ciferšlus je koristio zid nsb-a. koristio ga je na način da je u njega zabijao tenisku lopticu koju je opetovano udarao teniskim reketom kada bi se ova odbila od zida.
taj stariji čovjek u hlačama koje nisu traperice, u košulji i vesti na ciferšlus je u pola dvanaest jednog petka pri 2 stupnja celzijusa igrao skvoš na zidu nsb-a.
a meni je falio netko. meni je jako falio netko. okrenula sam se prema onima zagrljenima na stepenicama. onda sam jos jednom pogledala čovjeka u netrapericama i zaključila da mi fali netko.
falio mi je netko kog bih mogla pitat da li i on vidi dvoje da sjedne na stepenicama na 2 stupnja celzijusa i ne miču se već neko vrijeme.
i da li i on vidi starijeg čovjeka u netrapericama,u košulji i vesti na ciferšlus kako igra skvoš.
 

 
moj tata je superman. ne u smislu da spašava ljude iz nezgodnih situacija neg da je prvo normalan, a onda otrči u ured i presvuče se u nenormalnog. al ne obuče gaće poviše hlača i nema plašt. 
i nakon šta me pitao jel oću priču i nakon šta sam rekla da oću i nakon šta mi je ispričao svoju supersmiješnu priču i nakon šta sam ja odarlaukala od smijeha, ispružio je kažišrst desne ruke, unio mi se u lice i ozbiljno rekao:i ako ovo vidim na logu, znat ću da si to ti!!!
hihihi. a on je dosta informiran čovjek, al nije znao za log. a ja sam mu rekla u nekom blesavom razgovoru neki dan da pišem logove. on je rekao:a šta je to? ja sam rekla:a to je ono..ko dnevnik neki.."ja išla, ja došla". pogledao me ko kad me u osmom razredu čuo da plavi okrestar slušam. nešto kao da me se oće odreć. ja sam rekla još: i onda budu neki pa komentiraju. pogledao me ko kad sam prstom zatvorila strujni krug na razbijenoj svjećici za bor. ja sam rekla:a šta! pa bude smiješno!!! nije reko ništa.
to je bilo najgore:DD
 
(hihi. mojtatamojtata)
 

 
------
Srijeda, 21.12.2005. u 18:27
...  
Bok! Evo malo gledam profile pa sam zapeo kod tebe... trenutnotražim curu pa ako si zainteresirana za upoznavanje javi se! Uprincipu me zanima malo ozbiljnija veza, ako si takav tip curebilo bi mi drago da se javiš :) Pozdrav, nadam se da sečujemo!
-----
Srijeda, 21.12.2005. u 18:31
Re: ...  
:)) ovo je bilo..erm...dost otvoreno:))
-----
 
Četvrtak, 22.12.2005. u 15:33
Re: ...   a čuj otvoreno je jer mi je glupo okolišati, najviše volim odmahreći što tražim...tražim curu za ozbiljnu vezu i to je to!Iskreno i otvoreno :) Onda, što kažeš?
-----
Četvrtak, 22.12.2005. u 16:10
Re: ...  
a ja već jesam u ozbiljnoj vezi:)
-----

Četvrtak, 22.12.2005. u 16:11
Re: ...   pa koju onda pizdu materinu radiš tu profil? Onda odjebi sa ovogsajta! ideš mi na ignore listu sad.
-----
hihihihi.a ja sam napisala:ok.a ja cu o tebi napisat log. xixi.
al me po ZBILJA BRZOM postupku na ignore stavio ter nije dobio dotični post. ahhhh. a nema mi smisla sad tu elaboracije pisat o različitim motivima ljudi za spajanje na iskru. previše je bilo tih logova pa mi se ne da.
uostalom, ja sam tu samo zbog jebavanja. kakve ozbiljne veze? xixi
 

 
A DOĐI U ZAGREBBBBB
TETI KOLAJI ...xixixi
 
joj užas
 

 
a kad treba. zakucani, stonirani, daaaa...imam i ritam za to. a jebes zivot kad ti je cigareta jedini porok.
 
daj droge! daj!! DAAAAAAAAAAAAJ!!!
 
 

 
na koji način se postaje sanjin sugovornik? na koju foru ona dolazi do tih ljudi koje porazmjesti po onim kaučima?
ja bi se tam prijavila za neku temu, bilokoju, al s jos nekima, pa da se natjecemo ko ce imat veću minutažu u postavljanju i zadržavanju lica dotične sanje začuđenim i zbunjenim. korištenje riječi iz klaića je strogo zabranjeno jerbo je to jednostavno prelagano.
ja bi baš bila sanjin gost. na neki perverzan način bi me to veselilo. IONAKO zadnje vrijeme JESAM perverzna, pa me ta želja ne čudi.
ono, lizala sma sladoled. večerima. kasnim večerima i ranim jutrima. tri dana za redom. JA. vaniliju i jagodu. vaniliju koja je, to svi normalni znaju, najdosadniji okus na svijetu. i jagoda. gurmanski eksces svakog normalnog bića. svi normalni drže da je JAGODA kao takva dobra, ali NI JEDNA obrada iste ne zaslužuje taj epitet. vanilija, dosadna. jagoda, stvar neukusa. A UZ SVE TO JA NE VOLIM SLADOLED KAO TAKAV UOPĆE!!!
i svejedno se vec tri dana za redom ustajem iz kreveta i nekako ga zlurado jedem. prema kome? ne znam. sjedim u dnevnom boravku s jednom nogom pod guzicom i prstima druge na hladnim parketima, guram žlicu te odvratnosti u usta i perverzna sam si.
 
bwahhhh. ne mogu dočekat proljeće.
 
a i jebe mi se. danas ću napisat MILIJARDU logova. ti si sretan i šećeš sa sestrom, a mene brige more i nekog bi grizla za vitalne organe al ne smijem van iz kuće.
 

 
živjela su dvojica skupa
Čovjek Informatičar i Čovjek Pisac
i ja se spandžam s Informatičarem
ojebomaaaajku
 
al nije to dugo trajalo. s Informatičarem više nemam kontakta, a Pisca ponekad čitam.
al ne žalim za tim ŠtaBiBiloKadBiBilo.
jer pišem BOLJE logove od njega :DDhihhi
ja sam NEsamozatajna kučka :D
 
 

 
a pusti me na miru. a ne mogu više. neću više.
 
a jebi se.
 
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA
 
auvražjumaterstaroggrobara
 
 

 
jel netko radio već opit? ono, kolko stane, al da ne curi pri blagom pritisku?
meni se masu puta pišalo u tramvaju dok sam mengu imala pa sam razmisljala kolko bih se mogla popišat u to, a da mi ne procuri. ono, čisto malo, tek tolko da zdržim do doma..
 
(NE ZNAM zasto pisem ovakve logove zadnje vrijeme:D)
 

 
eh sad mi je zajebano pisat logove kad znam da imam fore jednog dnevno.i to vjerovatno ne svaki dan:/ avaj. obolit ću od tog. sad se ni jedna tema ne čini dovoljno dobra, stalno mislim da će mi za par minuta od objave sinut nešto BOLJE.ko ono kad je ona seinfieldova imala sponge-worthy muškarce. znate ono..no..kad je kupila sve spužve te neke kontracepcijske jer su ovi najavili da ce ih povuć iz prodaje, a njoj su samo te odgovarale.
khm. oke. sad sam postala svjesna izmedju kakve dvije stvari sma povukla paralelu:DDDhihi
nego...mrzim zglobove. mrzim ih do iz dna duše. više od zglobova samih mrzim SKUPE zglobove. doći ću mu sutra zamijenit to i onda će on pitat da zašto,  a ja ću reć da kvAliteta nije u skladu s cijenom i zdravim razumom i ako će se buniti i zabit mu jedan kraj tog u nosnicu, a drugi u drugu i POMICAT IH dok su mu unutra.
JER IMAJU ZGLOB.
 
ahhhhhhhh.
 
 

 
Jučer sam prdnula ispod deke. To valjda nekad radim. Mislim, EVIDENTNO je da NEKAD to radim, ali sam ja sasvim nesvjesna toga. Bar dok sam sama u sobi.  
 
Ono što isto nekad radim, s tom razlikom što to radim svjesno, je da nekad navučem deku preko glave. Nakon što već odlučim da idem spavat i nakon što se postavim u položaj za spavanje. Ne padne mi na pamet usred dana navući deku na glavu i tako malo bit s  njom. Samo kad spavat idem.
 
No, ono što NIKAD ne radim je da dvije gore navedene stvari radim simutlano. Tj da mi se DOGODI da ih napravim simultano.
 
E jučer se dogodilo.
 
I što je naj..bizarnije (khm)…odbacilo me 15ak godina unazad. U ona neka jutra vikendima kad bi se buraz i ja uvalili starcima u krevet i dogovarali se kako ćemo provest ostatak dana. I škakljali se i gurali nogama. I u tom nekom momentu bi od ispod deke izmigoljio nečiji prdić pa bi onda započeli beskonačni «ti si- ti si» dijalog.
 
E u takvo jedno jutro me vratilo to jučer.
 
 
i..moram prijavit..imam JAKO čudan trigger za sreću :DDDD
 
 

 
jedan moj za jedan tvoj.
čvrsto ću zatvorit usta rukama i zabit si nokte u dlan ako mi dodje zelja za saopćavanjem ičega.
 
ETO TI SAD NA!!!!!