srp mog djeda antuna

 
a emil je volio sve šta je imalo pičku. emilu nije bilo bitno dal je netko u vezi il nije, nije mu bilo bitno kolke cice ima i dal ih ima, nije mu bilo bitno što radi u životu, kakve stavove ima i koju glazbu sluša.
emilu je bilo bitno samo da ima pičku. i emil je to bario. volio je barit. radio je to na ljigav, naporan i iritantan način. ali je bio uporan. neka je klekla, mnoge ne. nije imao problema s neuspjehom. ak bi kod jedne podbacio, prelazio je na drugu. pičaka za barit ima svugdje.
emil je volio sve što je imalo pičku. osim mene.
isprva sam bila ponosna na to šta se ne kači na mene i obilazi me u širokom krugu. kao, skontao je neverbalnu komunikaciju pa me ne dira. ipak, kasnije sam se pitala šta to sa mnom ne valja, ako je bario SVAKU JEBENU curu OSIM mene. ali SVAKU. i u društvu i one "vanjske".
nisam nikad s njim pričala o tome:D ali ako sam mu bila onoliko iritantna koliko on meni, onda mi je jasno zašto nije.
ipak, kad se dogovaralo oko toga ko će s kim u sobi, ja sma prva digla ruku kad je s emilom trebalo spavat. odmah sam rekla da ću ja. na što su me ovi u parovima začuđeno pogledali, a ovi koji nisu još bili spareni zabezeknuto. i pomalo zahvalno. cure bar. moje stručno oko je procijenilo razvoj situacije između pojedinih aktera te zaključilo da će im trebat tu noć odvojena soba.zato sam se ja spremno žrtvovala i javila za spavanje s emilom, da im dotični ne bi planove poremetio.
zbog toga, a i zbog toga šta je emil imao radiajtor. ajde.
emil je nosio radijator iz zagreba, i to je bio jedini izvor topline u kući. a bila je zima.ja sma jeftina. ja bi se prodala za šaku ugljena ak je oko nule, a kamoli ne za radijator.
TAD me mogo imat. samo da je HTIO. peder. hihi. mislim da me tad mrzio iz dna duše.
ali meni je ionako bilo svejedno tad već. ionako je to zimovanje u istri bilo zakurac, neka vrsta kraja jedne faze života mi, gudbaj s određenim ljudima, uklanjanje njihovih ličnosti iz memorije mi. svojevrsni maturalac za školu koju nikad nisam htjela proć. a prošla sam je. emil je u cijeloj toj priči bio najmanji problem.
nešto kao kozji brabonjak na hrpi kravljeg dreka.
tako mali problem. u odnosu na sve ostalo.
 
ma.
 

 
onda cu bar prepisku stavit:
-----------------
Dopusti da noć po sobi razastre svoje tragove.
Ogulicu naranče i nahraniti te. Kore cu ostaviti
na stolu.
Neka mirišu.
Ugasi sva svjetla osim onog narančastog.
Pojačati će odsjaj narančastog zida.
Preslikati boju na naša tijela.
Kažu da narančasto u sebi spaja energiju crvene i sreću žute.
 
------------------
 
daj odjebi mi s tim kopipejstom
 
------------------
 
čuj debela ne seri jer se tebi nitko ne obrača !!
smrdi ti iz ista i odjebi đubre bosansko !
 
---------------------
 
mislim da nisi shvatio poantu dopisivanja. znaš, kad nekom pošalješ poruku onda to znači DA SI MU SE OBRATIO. i mogao si bar cijelu poruku prepisat, a ne sam prvi pasos. daj se rađe napregni malo mentalno i napiši nešto svoje. pun mi je kurac ljudi koji oće jebat džabe.
 
-----------------------
 
 
bwaaah. da, nervozna sam. ko poštar. reagirala sam na ovo jer sam  htjela bit bahata i ispucat se, al me debil nakon prve poruke na ignore stavio. ah. nemreš se s ljudima pošteno ni izvrijeđat.
 
iznimno mi se sviđda rečenica "pun mi je kurac ljudi koji oće jebat džabe" hihihih. kao ono, svakodnevno mi dolaze ljudi i oće se jebavat sa mnom hihi
 
 

 
kad sam imala osam godina, roditelji su me poslali na zimovanje na bjelolasicu. poanta mog odlaska tamo je bila da naučim skijat, što nisam. a nisam zato jer nije bilo snijega.zato su naši siroti animatori bili na tristo muka jer je to značilo da nas moraju zabavljat po cijele dane. ja se od svega toga sjećam samo tri stvari:
1. da sam htjela igrat pingać s novostečenom frendicom-vršnjakinjom, al nam "velki dečki" nikad nisu htjeli dat stol
2. da sam htjela uć u tavansku sobu  sa svojim novostečenim frendicama-vršnjakinjama u kojoj su se skupljali "velki dečki", al nam nisu dali. ovaj put s razlogom. mi smo mislile da oni gledaju super filmove neke zabavne jako jer su svaki put u tu sobu ulazili sa osmijehom na licu i isti takvi izlazili. mislim da sam tad prvi put vidjela kurac.
u onoj milisekundi kad je ovaj na vratima popizdio i pustio nas unutra jer smo im lupale na vrata, a mi u sljedećem trenu već trčale unezvjereno niz hodnik.
3. da su me tjerali da se igram maškara, što ja nisam htjela. oni su jednu večer organizirali te maškare i "starije cure" su si uzele u zadatak da namaskiraju sebe i da u grupi od 3-4 izaberu  po jednu "malu" i nju isto srede. ja sam bila "mala". uzele su me za ruku, odvukle na sredinu sobe, okružile i uzbuđeno diskutirale o tome u šta bi me mogli zamaskirat i na kraju zaključile da ću bit balerina.
ni u jednom momentu nisu ni verbalno ni neverbalno pitale mene što želim bit. ja nisam htjela bit ništa, al da su me pitale i inzistirale na odgovoru, "balerina" NE bi bio moj odgovor. nakon toga su povele žučnu raspravu oko realizacije same ideje, a ja sam osjećala kako me hvata strah od toga da im moram reć da neću ja to bit. malo sam ih se bojala. bile su ko neke poludjele hijene. samo su skakale oko mene i mahale tim kosama i vrištale nešto. ja sam sjedila u sredini i premještala fokus na onu koja je u tom trenu bila najglasnija. bez riječi. nakon šta su zavšile diskusiju, krenule su u realizaciju. TADA sam ja blaženo i u miru izjavila da:"ja ne želim bit balerina" nakon čeg su se ove pogledale iznenađeno, unutrašnja strana obrva im se približila korijenu nosa i kolutale su očima jedna prema drugoj.
jedna je rekla glasom kojim je htjela izazvat krivnju mi:e pa dobro ako nećeš, balerina će bit TamoNekaDrugaKliiinnnkaaa.
TamoNekaDrugaKlinka je bila presretna, a ja sma rezignirano rekla da dobro i otisla na svoj krevet.
taman posla. za bit balerina trebala sam se skinut u potkošulju. a tog me bilo sram. to pod prvo. pod drugo, u balerine se maskiraju tam neke pićkice, a ne ja. ne znam koju riječ sam tad upotrebljavala za "pićkice", ali to sam mislila.
TamoNekuDruguKlinku su skinuli do potkošulje i gaća, ugurali joj potkošulju u gaće, navukli joj bijele najlonke i u najlonke ugurali po jedan rub svake maramice one papirnate. i tak sve oko struka ukrug. haljinica, jel. ja sam jedva čekala da dođem doma i ispričam to bratu.
ono,  u stilu: e, znas kaj mi se SKORO dogodilo...
mene su natjerali da budem pipi duga čarapa. ja sam imala tog nekog majuna plišanog koji je imao žičani kostur i mogao je svijat ruke i noge  poradi toga. jednu od tih rospija je taj majmun asocirao na pipidč i onda sam morala bit to. ahhhh.
i tako. na rkaju je ispalo da smo samo mi namjmanji zamaskirani i tam smo se morali šetat u krug dok su nam se drugi smijali. to je bilo JAKO smiješno, nnnda..
 
i balerina je osvojila prvo mjesto.
pipidč ništa.
 
 
(a o malizeli barić drugi put, ne da mi se sad)
 
 
 

 
kaj sad, ne kužim! ajd oke ono prije 2 godine akd sam tek počela vozit pa sam vozila brzinom puža šta unatrag gmiže. i kad mi se auto gasio na semaforima...raskrscima...rootoriimaa...hihi. al sad vise-manje dobro vozim. i to ne po svojim mjerilima neg to kažu i drugi. vozači mi to kažu. koji sa mnom u autu sjede. OZBILJNO mi to kažu.
i sad sam ja sparkirana na jebenom rinzolu. i na dupe mi se nabije debil s karavanom, misleci valjda da je s tih pol metra šta mi NIJE ostavio dovoljno do ovima kojima je zagradio VIŠE OD POLA prolaza iz garaže dovoljno da prođu. a ispred mene stoji nešto veliko na udaljenosti od 30cm. i ja ne vladam jos mogućnošću pomicanja predmeta umom tak da ne mogu samo MOMENTALNO postavit jebeni auto si na cestu, neg moram napred nazad lijevo desno volan i tak 30 puta. i ŠTA TU NIJE JASNO DEBILU KOJI VOZI TOM ISTOM CESTOM NA KOJU OĆU SIĆ?
a upalila sam svjetla. upalila sam žmigavac. NISAM radila nagle pokrete JER NIJE MOGUCE U TOJ SITUACIJI RADIT NAGLE POKRETE AUTOM, GLEDALA SAM u jebeni retrovizot ko mi s leđa ide i PUŠTALA ih da prođu, NISAM SE GURALA BAHATO na jebenu cestu i sta mu je problem PRIČEKAT PET JEBENIH SEKUNDI da izadjem van NAKON sta sma 30 puta mic sim mic tam radila da izadjem iz debilne ZAMKE. JEL TO PROBLEM?
 
JEL TO PROBLEM? PET JEBENIH SEKUNDI.
 
nisam nista sporije to radila neg sta stari moj radi. i nitko mu ne trubi. ali moj stari nije žensko (e TO bi bilo čudno). i moj stari nema 23 godine. ZATO MU NE TRUBE, MAJKUIMNJIHOVU.
sljedeći put kad sjednu na trubu izać ću van, zabit im vilicu u tijelo i nafrkat na nju živčani sustav im ko špagete i zabit im tu istu vilicu u nepce.
jebovsbognadrkane, životom frustrirane jarce.
 

 
za najhladnijeg dana u ovoj godini i u zadnja 4 mejseca oni su odlučili stavit obavijest da nema grijanja od osam navečer tog istog dana, poslagat svoje male ogradice nasred livade i upalit veliki reflektor i kopat jarke uz obećanje da će radovi do ranog jutra prestat
uz otkazani seminar od prije dva dana koji mi je, s obzirom da je OTKAZAN, oduzeo smisao upropaštenim novogodišnjim praznicima, ovo je već druga manifestacija mrfija.
 
iideminakuac
 

 
zadnje vrijeme znam šta sanjam. i zabavno je. i korisno. podsvijest personificirana u lik maksipusa fika, čovječuljka od plavog plastelina ukradenog imena. nekad mi pušta nadrealne filmove, a nekad mi daje savjete svakojake. noćas mi je dao da probam patliđane s nečim, nečim i nečim zapečene u pećnici. s obzirom da tek odnedavno pamtim šta sanjam i još sam daleko od lucidnog sanjanja, sjećam se smao okusa patliđana s tim nečim-nečim koji je bio SUPER i izgleda. dok ne počnem sanajt recept, molim Vas, iskusne osobe u kuhinji, da mi date neki recepat. provjeren. dobar.
 
pola kile patliđana
malo nečeg
još malo nečeg
malo nečeg drugog
 
ajde. dajte mi nešto. povrćasto.
 
zahvaljujem.
 
(i nemojte se zajebavat, ozbiljno pitam)
 

 
ja sam prvo mislila da bi mene to veselilo, al sad to više ne mislim. zadnja tri mjeseca povremeno odlazim kod njega, a on uvijek spava. i ak se probudi onda jede i onda opet spava. a meni je u simsima predugo čekat da im dijete naraste! i UOPĆE mene ne voli najviše, a to je bio plan. i ima dva ujaka još koji si tam nešto zapisuju u neke mentalne rokovnike budućnosti da će oni s njim ovo-ono. ajd da je jedan...al DVA su. zato i sad idem kod njega, makar je još sasvim mali i onda mašem jako s rukama i glavom da me zapamti prije svih ostalih.
i zapamti me.
ustvari, barem u mene najduže gleda.
 

 
a zbog ovakvih logova sad imam problema s prebiranjem.
zato ih i imam preko 700 :D
 
o jebomajku, idem kačkat
 

 
evo. neću komenitrat VREMENSKE uvjete, SOCIJALNE uvjete i CIJENU koju biste morali platit da budete na HLADNOM i u GUŽVI tamo gore na sljemenu. neću jer će mi reć: kolajah tebi je sve gluuuupo, glup ti je božić, uskrs, nova godina, glupo ti je kad jedu u kinu, glupo ti je kad se ljudi dizu NAKON njihove PREDZADNJE stanice, A NE PRIJE ZADNJE, glupe su ti e-čestitke s malom djecom i svim ostalim malim nečim, glupo ti je sve kolajah
ja ću reć: i imam još za dodat...
 
al ajde. neću kenjat sad.drago mi je da se nešto događa. štajaznam
 
..valjda je.
                      xixixixi
 
ah. ja sam najobičniji čangrizavi pasji skot.
 
 
 

 
a pa da. zagreb JE velik grad. nemres u osam i petnajst reć: "idem u kino u pol devet" i STIĆ.
ALI možeš malo hodat do tramvaja, malo vise se vozit s njim, opet malo hodat i doc pet minuta do početka filma koji ti se ne gleda, pogledat na oglasnu ploču zagrebačkih kina i vidjet da za pol sata s druge strane trga igra nesto PUNO bolje, reć: "jebeš narniju" i odšetat se do griča.
eto TO možeš.
 
(a NIŠTA od tog ne uključuje korištenje multipeks-seks-keks užasa.)
 

 
da sam kolumnistica klasičnog ženskog časopisa, što srećom nisam, tekst bi započeo sa: reci mi kog čitaš i reći ću ti tko si.
no, kao što rekoh, srećom, NISAM.
samo sam htjela rec da je to sad nekak postalo sredstvo identificiranja. tim više što pitanje:"di izlaziš?" nema nekog prevelikog smisla ako izmedju vas i sugovornika stoji prostorni i generacijski jaz.
 
 
ma serem. uopće NIJE postalo. vodila sam taj razgovor sa dvoje, mozda troje ljudi koji NISU blogeri, a koji žive u različitim dijelovima hrvatske.
moji prijatelji koje vidim uopće ne čitaju logove ili uopće nemaju pojma o tome. oni koji imaju, zajebavaju me.
 
 
u samom startu sam znala da ovaj log neće na ništa ličit.
ahhhhhhhhh.
 

 
jebemti ljekarne! na dan ostavim u njima onolko kolko noćima u bircu. a još se i ne družim s ljudima. opajebote.
maločas sam joj izbrojila 15ak žutih da platim cijelu cijenu onog šta sam tražila. to je bilo SVE sta sam imala. nisam u zivotu imala novcanik BEZ IJEDNOG žutog. SADA sam ZBILJA siromašna. sad imam samo svoje tijelo još hihihihi (isuse)
onak, dosta sam nadrkana. štajaznam. vraćala sam se doma jedno 45 minuta. vruće mi je-hladno mi je-vruće mi je-hladno mi je. neovisno o inter/eksterijeru u kojem jesam. imala sam sa sobom kišobran koji nije sklopiv. jedan od onih sta je dugacak ko pola tijela kolajina i sta ima špic na vrhu. takav jedan. nije padao snijeg. sto znaci da nije imao nikakvu funkciju. sto znaci da mi je išao na živce.
bwahh.nemrem slagat rečenice uopće. dočepala sam se napokon kvarta, relativno izmoždena,držeći po sredini tu štapinu od kišobrana kad sam vidjela da mi u susret idu dva klinca. ono, 10,11,12 godina. ondak su počeli izvodit koreografiju koju zimi izvode svi ti balavci. no, ono, idu ti u susret i drže grude u rukama, natiskuju ih, gledaju te ispod oka i gurkaju se laktovima. kad prodjes pokraj njih i okrenes im ledja, pocnu te gađat, smijat se i trčat u suprotnom smjeru.
ahhhh.
došli su samo do onog dijela kad natiskuju grudu u rukama i kad se gurakaju laktovima. kad nas je djelilo jos metar razmaka, stala sam, svinula u laktu ruku u kojoj sam držala kišobran, što će reć da mi je ovaj stajao na ramenu ko neko vražje koplje i rekla:
"khm. sad kad vam leđa okrenem...nemojte me natjerat da dobijem poriv da se igram sinjske alke"
onda sam još malo stajala i fiksirala ih pogledom. nekak mislim da se od tog boje. štajaznam. s tim kišobranom na ramenu i sve. hihih. isuse. onda sma skuzila da nemrme vise imat ozbiljnu facu pa sam samo nastavila hodat.
a nisu bacili grudu. nisu, nisu. majkuimbalavu.
a dohvatila bi ih. bogamimoga.živčana sam već tjedan dana. ne bi im nista napravila, osim sta bi ih natjeralala da PADNU. pa nema bezveze kišobran svinutu dršku. al ne bi se izvukli bez posljedica. jebomepas ak bi.
 

 
dobro ŠTA da sad radim?
 
nakon 2 sata otvorenih očiju bez fokusa MOGLA bih nesto drugo radit
 
jebemumater i smislu
 
 

 
opet si koturam glavu po podu. šmrklje su mi žuto-zelene. to nije dobro. krhka sam ko..ko maaaćuhica hihi. i ide mi na živce to.
ja sma sputana imunitetom, ja sma sputana imunitetom, ja sam sputana imunitetom, ja sam sputana imunitetom, ja sam sputana imunitetom, ja sam sputana imunitetom, ja sam sputana imunitetom
 
 

 
želim se družit trijezna.
hihihi. zvuči odvratno:D ko da imam ozibljnih problema s alkoholom i ko da sam ih si danas tek priznala:DD al to je rečenica koja mi je jučer u par navrata prošla kroz glavu
bozze, imala sam osjećaj da sam od armiranog betona.
 
kad piješ, ne vozi
kad piješ, ne sjedi
 
više NIKAD neću pit sjedećki. bogamimoga. dizat ću se, okružit oko stola i sjest natrag. i tako svako tolko. štamebriga šta će me ljudi čudno gledat.
pa da.