srp mog djeda antuna

 
pun mi je kuac vise tog.
pun mi je kuac prezivljavanja.
od do.
pun kuac. 
 
mrzimkadmipadnuobrambenimehanizmi
 
 

 
imam log jedan u glavi al ga necu tipkat. nema zaključka nekog i pun je konflikata. uskačem si u njemu sama u usta i ne znam kak da ga složim. čak nemam ni zabavnih paralela i metafora.
a i sama priča uopće nije zabavna jako, al to je, nakraju krajeva, najmanje bitno.
 
-------
 
prekrižilo mi um. ne radi se o temi iz prvog dijela loga.
jucer sam isla poslat pismo. u poštu. prosla sam pored 25. jako starog čovjeka koji je čekao u redu da plati račun. pa pored 24. jako starog čovjeka ispred njega, pa pored 23. jako stare žene-...itd. ZNALA sam da ne trebamo isti šalter al ONI nisu to znali pa sam, kolko sma mogla, hodala uz njihov red, tek tolko da ih malo trgnem iz letargije. tek tolko da MISLE da se ocu pregurat pa da se uzjebu malo. da ne umru od dosade tamo samo čekajući. i fino su se trzuckali, bas fino, i okretali oko sebe i trazili jos neki par jako starih očiju ne bi li udruzenim snagama pokušali sprijeciti moje prljave namjere. i tako sam im uljepšala ovomjesečno plaćanje računa.
ma ja sma duša od čovjeka, znam.
uglavnom, kad sam dosla do svog šaltera, čekala sam SAMO 20 sekundi pa sam bila blago zbunjena kad sam se nasla pred prozorčićem, tim više što sam imala više od jednog pitanja pa nisam znala s kojim krenut (č.:dva :DD)., na šalteru je radila žena u menopauzi koja se teško nosila s tim simptomima.
ja sam rekla:erhmmm..mogu tu poslat..
i to je bilo to. stala sam. htjela sma rec "mejl", al sam se stopirala na vrijeme i falila mi je riječ. hihi isuse. a bilo mi je smijesno. al mi je bilo vise neugodno neg smijesno, tim prije sta je žena bila nadrkana.
ahhh. na kraju sam rekla "pismo" onako kako kažete psovku koju ste netom naučili u nekoj jako egzotičnoj zemlji. 
drugi put ću kupit marke u trafici.
 
podsjetnik:maaarke. marke. maaarke.
  

 
od danas ne koristim vise jedan preparat za tijelo i jedan za kosu, nego DVA za tijelo i čak TRI za kosu.
al nije to ono što me čini ženom.
ženom me čini to šta mislim da mi sve to TREBA :D
 

 
Stala sam na chappy koji je prošao cijeli probavni trakt. Provedem 20 minuta na biciklu i stanem na travu u trajanju od 3 sekunde i uspijem stat na drek.
 
Ima taj jedan koji hoda prek trave. Par puta sam šutke kročila pokraj njega, al sam nakon jednog prelaska frustrirano verbalizirala : «aaa ti uiiivijek hodaš po travi»
 
Nakon toga je isti, čini mi se, izgovorio «greenpeace», «kolajah», «luđakinja» i «(neka od psovki)» u istoj rečenici
 
JA sam na to rekla da nema to veze s tim neg s cinjenicom da na travi UVIJEK ima blata, a NEKAD dreka i da ne zelim ništa od toga nosit u ripljama, a pogotovo ne drek.
 
ONDA je on reko da serem i da mu navedem KAD sma ja to zadnji put stala na drek, što nisma mogla jer se nisam sjećala, tako da je dotični iznjedrio nešto kao pobjedu, a ja sam ispala koza s neargumentiranim tvrdnjama.
 
Ali SADA imam argument *kaže kolajah unoseći mu se u lice*, SADA imam argument *kaže kolajah i kažiprstom prodje po spornom đonu i unosi mu taj isti, sad drekom oskvrnavljen prst, u lice* EVO ZAŠTO ne hodam prek travnjaka
 
ah. šugav dan.
 
južina.
 
 

 
i tako smo se srele nakon dugo vremena i prisjećale se zajedničkog ljetovanja. prije dugo vremena. i veli obna:da, to je bilo istu večer kad i račji hod i počne urlikat od smijeha. ona zna tako dobro urlikat od smijeha da ti bude neugodno.
e sad, kak tam ima puno uzbrdica i nizbrdica i stalno ideš uz ili niz, ja ZNAM da nas je jedno ljeto zabavljalo hodat po ravno TAKO da nam je tijelo u položaju KAO da hodamo uzbrdo il nizbrdo. s napetim mišićima za ubrzdo/nizbrdo, a ne za ravno. oke, serem. to sma samo ja radila. ali je MENI bilo smijesno to radit i NJIMA je bilo smijesno prisustvovat tome. a mislim, staajzanm..to ti moze bit dosta smijesno ako imaš 17 godina:) a mislim da bi mi  isad bilo. ne znam. nisam dugo hodala neravno po ravnom. od onda, da budem preciznija.
ali ISTO TAKO znam da TO SIGURNO nisam radila s njom nego s tamo nekim drugim ljudima. i apsolutno mi NIŠTA nije značila sintagma račjeg hoda.
no da. vrlo brzo me podsjetila. ustvari, ne VRLO brzo jer sam uspjela razaznat otprilike svaki trecu rečenicu, a ona je izmedju SVAKE imala jedno 2-3 minute smijanja.
uglavnom, šta je račji hod. račji hod je ono kad sjedite solo u parku i pijete i onda ti se počne pišat pa odeš do prve palme i spustiš gaće i čučneš i počneš se koncentirrat na pišanje. TADS s tvoje desne strane primijetis ljude koji se gibaju u tvom pravcu i ZNAŠ da bi im mogla umać vidnom polju ako se pomakneš malo ulijevo, iza palme, pa onda to i učiniš, u oonm čučnju, s gaćama dole. NAKON toga se malo koncentriraš, pa onda skužiš da ti s lijeve strane idu ljudi, pa opet čučećki i postrance oplešeš malo oko palme pa se opet počneš koncentirat. nakon nailaska treeće grupacije počneš snažno psovat, demonstrativno navučeš gaće i ne nadaš se nikakvoj emaptiji od osobe kojoj pjena ide na usta od smijanja.
eto to je račji hod.
 
 

 
ne pada mi na pamet ništa osim: cvrlji se svinja na cvrlji.
opet sam dosla u fazu kad jedem. dodje to meni u kasnu jesen. i u proljeće. kad MORAM stavit usta nešto svaka tri sata jer mislim da cu se posložit po cesti ak ne. a u meduvremenu razmisljam o tom sta bi bilo super SAD jest.
ipak, bolje halove sam imala kad sam gladovala. imala sma taj jedan tjedan kad sam jela samo žitarice neke. to je neka fora s čiščenjem organizma. jedan dan se ždere ječam, drugi zob itd.i tak sedam dana. nakon drugog dana su se javili prvi halovi. da sam vidla od namještaja masno meso i na drveću grah s umakom ljutim. i svasta jos nesto. ne znam jesam tad pislaa logove. al bili bi najnadrealniji od svega sta sam IKAD napisala, dam se kladit...
 
 

 
razmisljala sam da bi ovaj tjedan mogla jedan dan ne napisat log.
danas sam bila Minotaur.vrbnički Labirint. nisam planirala bit, samo sam postala. nakon sta sam odšetala u dvije slijepe ulice i u trećoj se sudarila s žičanom ogradom. a sve u nastojanju da dodjem do auta si. a jebiga kad inzistiram na shortcutovima:/
samo sam postala. kad sam se okrenula i odlucila vratit na put kojeg poznajem. koji je bio 50 m dalje od tocke di sam bila. i jos tko zna kolko od auta.imam kratak fitilj zadnje vrijeme. bah. iii knososki bi bolje prošao. čisto sumnjam da u onim vrbničkim čepencima žive mlade, jedre djevice.
al za divno čudo, nitko nije izašao u susret mi.
i nisam znala di sam parkirala. tam su neke nove zgrade sta sve isto izgledaju. a znam da je blizu bio neki izlog s pervanovom glavom za nagradnu igru. pa sma tak malo hodala ulicama i imala senzore narihtane na :pervan. 
uffff. nekad mi je teško sa mnom.
 
službeno je počela sezona dolaženja srnica na ruke mi. 14. 11. ...
 

 
daj čevape!
daj mrtvo tele!
daj!
 
o sranje, opet sam se sjetila onog škrTCa. vilijame, dajem ti rok do 31.12.05. da mi daš te čevape. cicijo.
-----------
kad meni netko veli da ima zelene oči, onda si ja zamislim najniži krug od semafora pa dva put.te boje i te veličine. postavljene horizontalno mu iznad nosa. jedan malo lijevo i jedan malo desno od korijena. ne znam zasto. s drugim bojama nemam tih problema. i onda se ja veselim tim semaforičnim očima, ali OD SVIH koji su naveli da imaju zelene oči JOŠ NITKO NIKAD nije imao semaforične.
tada se osjecam prevareno.
nemojte rec.zeleno. recite..stajaznam. smeđe. bilošta. zbunjujete me.
 

 
uopće ne znam o čemu sad da. nadodavat cu po dolasku ideja. eventualnih. upitne kvalitete i loše razrade.
mogla bih sljedeci tjedan, izmedju ostalih divnih stvari koje cu napravit, smislit psovku. nisam vec dugo. zadnja je "kuac na pipi", a od te je prošlo već o-ho-ho-ho-ho-ho-ho-ho-ho-ho-ho-ho-ho-ho-ho-(stvar se otela kontroli)ho-ho-ho-ho-ho-ho-ho-ho-ho-HO!

 
stavljaju taj parti mjesec dana nakon sta je ono u muviju ona mala organizirala.dva tjedna prije su ljudi bili uzjebani jell bi isli il ne bi i šta ako ovo šta ako ono i imali meocionalna previranja glede toga i sta je najgore, PISALI logove o tome. onda su tjedan dana poslije jos o tom partiju pricali i ond aje neko vriejej bio mir. i sad ovo u saloonu.
pa nemojte to radit. kad zavrsi Uzjebada oko saloona onda ce bozic pa ce svi ok otog bit uzjebani. poslije valnetinovo. isuse, valnetinovo. taj tjedan necu bit online. ja nemam želudac za te stvari. al..oh, ti zli zli zli ljudi koji organiziraju jave partije...aaaAAAaaaaaa
i svi bi išli jer ih opako zanima doživjet neke u 3d al ni sami nisu sigurno dal normalno bit znatiželjan il ne, pa ak si objasne da to nije normalno onda proglase sve ostale debilima koji se odluce ipak tam ic i ..i.i.ii.i.i.
 
ah. svejedno.
 
daj sam ...AAAAaaaa.a
 
 

 
sjetio me kojo sa svojim logom. ista tema. misljah o tome jucer, nakon sta mi se dogodilo, al zaboravih do danas.
postoji taj jedan birc u koji idemo kad nam se ne da jako dugo hodat nigdje. i u jednom momentu u birc ulazi lik od nekih 30 i sjeda za šank.ja sam se bila uzjebala oko tog vidnog podražaja jer mi se učinio poznati, a ne znam oklen.
rekla sam, oke, kolajah, ajmo analizirat od kud bi ga mogla znat. a bilo je čudno zato sta se ja druzim  vise manje s vrnjacima mi, zabogamiloga. dakle, kolajah, jel to netko kog znas s neta? hihihi. nije, kolajah. onda si nesto zabrijala, kolajah.
i ONDA mi je sinulo da je to frend od decka mi kod kojeg smo jednom bili spavali.hihi.
i drago mi je sta je sjeo za šank, a ne stol do nas.
drago mi je.
jer da je sjedio do nas, u momentu mog prisjecanja da mi je poznatjer sam spavala jednom kod njega, ja bih s eokrneula prema njemu i verbalizirala: oprosti, jesam ja jednom kod tebe spavala?
 
a TO bi polučilo svakakve reakcije svih oko mene uključujući i mene samu.
 
 

 
hihi. on je na njivi. i ne mogu sad pizdit jer ga nemrem imat kad sam ja do nedavno bila na maslini prekonekoliko dana. i nemrem ga zajebavat da je težaaaak kad sam ja do nedavno bila na maslini prekonekoliko dana.
ionak mi veli da sam licemjerna.
a uopce nisam. samo mislim da ne moraju bas sva pravila vrijedit isto za sve:))
 

 
mislim da vise nikad necu rezat nokte. s ovakvima mi ne treba kovanica da sastružem bon mobitelski i s ovakvima se mogu sasvim kvalitetno počeškat di god oću čak i do krvi. AKO baš hoću.
kad sam bila mala gledala sam na telki nekog lika koji je puštao nokte 15 godina i bili su mu frćkavi, pa sam i ja odlucila pustit si nokte, barem do prvog zavoja. ali mama nije dala.
ALI SAD imam vise od 18 i SAD mogu sama odlucivat o duzini noktiju si.
ne razumijem spavacice kao odjevni predmet. sad na prvi pogled izgleda da ovaj odlomak nema veze s prva dva, al imat ce nakon sljedece recenice. upotrijebit cu istu recenicnu konstrukciju te time povezat ovaj odlomak s prva dva. dakle: kad sam bila mala (eto vidite) vidla sam na tv da neke klinke spavaju u spavacici pa sam odlucila i ja spavat u spavacici koju do tad nikad nisam obukla. one su bile neke čedne djevojke, veselile su se božiću i molile su boga svaku večer. ja sam se samo veselila božiću, al su mi bile super nekak u tim spavaćicama.
tako da sam isla spavat u spavaćici i zadavila se skoro s njom. ja ne znam sta ja radim dok spavam, al kad sam se probudila bila sam utegnuta u tu krpu ko kulen, cirkulacija mi je na nogama bila zaustavljena i grkljan mi je bio čarobno stisnut tom istom.
pidjama kao odjevni predmet mi je generalno cudna stvar. sasvim nepotrebna. ima smisla samo ako spavaš u šumskoj kolibi. a NI ONDA nema smisla jer ti je prehladno SAMO u njoj spavat. tako ja u kolibama spavam U SVEMU. ko pravi, mali zimofob. obučem sve sta imam u ruksaku i zakopčam se u vreću. spavala bi u ruksaku, samo da sam u stanju ugurat se u NJ.
isto tako, kao malu me dosta zbunjivao djed mraz. prozori su bili zatvoreni, a vrata zaključana, al mi je mama uporno govorila da ce on nac načina da udje u stan. to mi nije bilo bas jasno i dosta zivaca sam joj oduzela tjerajuci je da ona meni objasni na koju foru tam netko moze uc kroz zaključana vrata i zatvorene prozore. laknulo mi je kad mi je frendica rekla da djed mraz ne postoji. i TAD sam, mislim, napravila prvi put u zivotu facu kojom pokazujem da sve kuzim, a ustvari ne.
rekla je: bas me zanima sta ce ti starci za božić donjet...(ja sam je čudno pogledala, ona se trznula, okrenula glavu prema meni  i rekla) ajme, ne MISLIS VALJDA JOŠ UVIJEK da ti poklone donosi djed mraz?????
hihi...prvo sam malo šutila i pokušala nabrzaka odživjet šok od saznanja nepostojanja mraza, a onda rekla da: pa NARAVNO da znam da ne postoji. i ostala sjedit jos malo ukočena i gledat kroz prozor.
koza. mogla je to i nježnije izvest. al bilo mi je lakše. bar se nisam morala te godine brinut kak ce mi se taj debil popet na treci kat.
 

 
da se kupi čovjek.
 

 
sanjah da sam ubila kolaju i da sam se zlogirala pod nickom MlatihmlatiH. :)))
valjda slamu il sta?