srp mog djeda antuna

 
dva puta u životu sam bila solo na koncertu. ne da sam ostala dok su drugi otisli neg od početka do kraja. jednom sam to htjela, drugi put nisam.
gotovo uvijek nosim mobitel sa sobom.gotovo nikad ga ne cujem da zvoni, al gotovo uvijek ga imam uz sebe. nikad ga ne zaboravim. rijetko kad. jedan od tih "rijetko kad" je povezan sa zadnnjom rečenicom prvog odlomka.
iskrcalo me se na drugoj rampi jaruna. koncert je bio na drugoj strani. KAD se auto izgubio iz vida mi TAD sam se sjetila sta sam ono zaboravila, a cijelo vrijeem sam imala filing da nesto jesam. sasvim polako i bez zivciranja sam ispustila Spužvu Za Ležat Na na asfalst, odlozila one dve litre vina i jednu kolu pokraj sebe i odlucila kukat nad sobom sjedećki. tu spuzvu mi se reklo da donesem, ne bi meni to samoj palo na pamet, makar je dobro dosla.
onda sma malo bila zgrožena sjedeći na spužvi, da šta ću sad i zaključila da su to ipak SAMO dva stagea i da to nije JAKO velik prostor i da se moram nac s ljudima na TRI fronta što povećava vjerovatnost da naletim na nekog no što bi bilo da se moram nac samo s JEDNOG.
i tako saam otisla do tam, presla dva put medju svim onim ljudima koji su vec poludevastirani ležali po travi i nakon 20 minuta konstatirala da nisam nasla nikog svog. od 15 mojih ljudi, ja nisam vidla nikog. ahhh
a oke. ja kad vozim imam spiku da nije btino ak se zgubim, bitno je sam da imam benzina u rezervoaru. to sma pomislila i pogledala u vrećici one dve litre cnog koje su milozvucno udarale jedna u drugu cijelim putem i isle mi na nerve.
tako da sam nasla najzapadniju drvenu gradjevinu, valjda je to bila neka kucica u nastajanju, imala je samo krov tad, razvukla onu glupu spuzvu i sjela sa suncem na ledjima.
pa da. dobro je. sta. bolje da sam SOLO, neg da sam s ljudima koji mi idu na zivce. tamo nekim strasno napornim. sta, dobra je muzika, nije mi zima. imam za pušit. immam za pit.da. nije meni loše. pa da.nije.
neko vrijeme me drzala ta mantra, a onda sam se odlucila napit. nemam tu sposbnost otvaranja boca upaljačem, al gotovo svi oko mene je imaju. taman su se na drugom kraju krovića locirala neka dvojica pa sam im dosla s izjavom:"traži se vještina otvaranja boce upaljačem"
"bit ćete usluženi za dva sjedeća mjesta na Vašoj spužvi"
"prolazi. dobro sam i prosla, moglo se radit o ležećim"
a ona su se nasmijali i pitali me da jel ocu s njima pit. imali su pet litara bijelog...ja sam rekla "ne, imam svoje" i okrenula se da pokupim te boce. u TOM momentu sam postala svjesna da kad se sljedeci put okrenem prema njima da ce me drukcije gledat hihi...kad dodjem s dve litre vina i kad skuze da mi frnedica nije na pisanju il na pivi na sanku il di vec i da s enitko ne pojavljuje,da sma tu samo ja sa alkoholm i jebenom spuzvom. upizdumaterinu. ko na koncert nosi spuzvu? vidla sma jedan par da je imao i sjedio na njoj i ljubio se i kad su odvojili si glave vidli su mene kak prealzim prek livad ei znacajno mi se nasmješili. oboje. kao da smo u nekom klubu spužvoljubaca. tako su me gledali.
vo je dosadan log i nemam pojma oklen mi je pao na pamet. a jucer sam skroo zaboravila mobitel, a bila je slicna prica.
uglavnom, ne da mi se vise. napila sma se s ona dva debila gore, poslije su dosli neki njihovi frendovi svi redom na biciklima i bila sma sasvim malko agresivna i onda sam otisla doma.
i tako.
bilo je neloše. 
 

 
trebaju mi neki novi suputnici kroz život.
da.

 
ponuda za snimanje erockog filma...valjda ste je sve dobile:) astajaznam...komentirala sam s nekom da dobivam daleko manje poruka erotskog sadržaja, a bit ce da je zbog profila:D oni bar imaju NEKI kriterij. čak mi se i ivko samo dva put u tri godine kolko sam tu javio:D al ovi apsolutno NEMAJU kriterije:)))
otac mi je prije nepunih 15 minuta ušao u sobu u tajicama i otplesao sekvencu tamo nekog baleta (nekog iz glave si valjda). šta fenotip, šta genotip, al ne smatram se odgovornom za ono kad mi komentiraju da sam trknuta. može li mi se zamjerit..
on je sasvim lud.
----------------------
erm...kako priča može bit važnija od stila? hm. a ne znam. pa valjda je bitno kako se ispriča, a ne šta...šta ne? u suprotnom je ana karenjina petparaćka sapunica, zaimeisusovo 
 

 
a šta ćete vi večeras radit?
 

 
mislim da sam skonzumirala sve stvari koje me vesele i sad samo sjedim. sjetim se tu i tamo još poneke stvarčice koju bi mogla upraznit, al se onda samo okrenem na drugu stranu i pokrijem jastukom po glavi.
danas cu otic na trening SAMO zato da ne budem doma. i neće me veselit. a svugdje je isto. učmalost. ahhh.
i ZNALA sam da ce bit tak. znala sma odmah ujutro kad sam bowija stavila. bowija UVIJEK slušam kad me napuste životni sokovi. bowie je menstrualni grč. kad ih osjetiš, opsujes tiho i spremiš uložak u torbu.
 
ahhh. crkni, bovi.
 

 
mislim da sam sjebala teflonsku tavu.
 

 
dragi dnevniče,
danas je bio super sadržajan dan.bila sam do faksa s autom i bojala se pol sata dok sam na faksu bila da mi ga ne opauče, onda sam hodala do rampe, pa plivala, pa opet hodala do rampe, pa jela na jarunu i istom pila kavu pa trazila tam neku ulicu sta ne znam di je, pa ležala punih 15 minuta na krevetu, pa trcala tam neku lovu vratit i pila pivu kod onih fontana kod importannea, tj, više lizala rub boce neg pila, pa posudila knjigu u gradskoj, pa dosla do trga tramvajem pa se vratila natrag po mobitel koji sam u gradskoj ostavila, pa razgovarala s pijancem koji se izdaje za odgovornog i nadležnog za planinare, pa sjedila na hladnom kamenju trga nam glavnog, pa sjedila tam na ciboni u toplom i SAD sam napokon uz van morrisona na OVOJ stolici.
ko i svaki normalan čovjek;D
nego, mislim da su ljudi polako počeli shvaćat da je ono gdje oni nekad znaju doć u cnetru grada, s velikim prozorima i dobrom muzikom, da je to ustvari MOJ Dnevni Boravak U Centru Grada i da bi me trebali bar pozdravit, ako se vec ne osjecaju nelagodno sta uopće kroče njime.
so, imala sam pol sata vremena pa sam sjela u SVOJ dnevni boravak, pokraj jednog od 40+ šta je izgledao ko d'artagnan i jednog od 40+ šta je izgledao normalno. i nisam verbalno sudjelovala u njihovoj komunikaciji, čak nismo ni eye conatc uspostavili, osim onog kad sam rekla "sranje" nakon šta sam žlicu s kesten pireom istovarila po stolu, a ne u usta si, koje je bilo  odaslano u privatni mi prostor, a ne u tamo neki eter izvan tih granica.
i unatoč skoro pa totalnom deficitu verbalne te neverbalne komunikacije, nasli su za shodno da me pozdrave kad su odlazili. nakon šta je ne-d'artagnan verbalizirao pozdrav, pogledala sma ga šutke, a nakon tog d'artagnana, isto šutke, onako kako pogledaš frenda kojeg sretneš na cesti čiji prijatelj je jako pijan i priča gluposti. no d'artagnan je bio pizda i napravio nesto s očima i pomaknuo glavu malo napred nazad, uglavnom, ono sta se kod nas interpretira ko pozdrav.
tako da mi nije ostalo drugo nego da, kvragu, pozdravim te sasvim nepoznate ljude, gricnem tri put nokat i pređem na narednu stranicu relativno zabavne knjige.
pa da.
sad sma ja to malo ispričala.
hihihhihiihiihh (ovo je histcer od umora)
(histcer= histerični cerek)
 

 
a meni se stalno kroz život provlači broj 22. prvo vrijeme sam mislila da netko ima rodjendan tog datuma, al nije to bilo to. samo sam osjecala neku mentalnu napetost kad bi vidla taj broj, a primjecivala sam ga često. čak je i ptijatelj Trenutak 16:22, a ne 16:23 !!! jebomajku
i jučer veli plečko da je 22 magični vudu broj..hihi...aaaa..astajazanm, slusala sma ga u polusnu, rekla:jedan misterij rijesen i rezignirano se okrenula na drugu stranu i zaspala:D
 
 
 

 
bio je na trgu jedan covjek koji je izgledao kao da je prije puno pio. prije kao - prije deset godina i prije kao - prije dva sata. pa je taj covjek stajao malo niže od stanice, tam više prema jurišićevoj i dirigirao vožnju tramvajima.mahnuo bi rukom kad bi tramvaj dolazio do njega, kao u stilu - sad možeš proć ili bi svinuo ruku u laktu i okrenuo dlan prema tramvajcu, pa nakon nekog vremena opet dao znak za slobodan prolaz. znak za zabranu dolaska je davao kad je na stanici bio vec neki tramvaj pa ovaj kaj je dolazio nije mogo uc neg je trebao stat i pricekat da ovaj ispred ode.
taj covjek je bio tamo TOTALNO nepotreban.
ali je unatoč tome bio vraški zabavan za gledat.
 
druga stvar, našla sam kukca. cookie, pa od milja:kukac. pagenitiv:kukca. tako kukac. ne kukac u smislu tam neke bube. znate ono kad vam vele da je torta čokoladna. pa ond aotkrijete da se radi o nekom bljedunjavo smeđem biskvitu s čokoladnom kremom. to NIJE čokoladna torta. to je ..to je običan bikvit u koji je dodano malo kaka za farbu i glupa čokoladna krema koja je dosadna gotovo kao i vanilij sladoled, ali ne tako jako.
ali cookie. cookie je ono sta svatko normalan ocekuje da ce gurnut u usta ako mu se kaže:evo ti čokoladna torta. samo bez kreme. malo krutast i TOTALNO čokoladan. cookie izgleda ko kravlje govno na koje je netko stao. ne zelim bit vulgarna, al ZAISTA tako izgleda.vidla sam ga u vitrini i pitala :šta je ovo? . čovjek me pogledao, ond ame još malo gledao, a onda je reko:KUKI!. rekao je to beozbrazno. kao da bi ja trebala znat sta je to spljošteno smeđe. i rekao je to kao da bi trebala znat sta misli pod kuki. al znate sta, taj kuki je zbilja kuki. to je onaj kuki koji jede onaj krzneni iz muppet showa. onaj sta stalno jede samo to i jede ih divljački.
kuki izgleda ko rekvizit za muppet ahow. i vraški je dobar.
kad jedete kuki, čini vam se da vam fali krzno na rukama.TOLIKO je rekvizitičan.
kuki košta 4 kune. poslije 22h košta 5. glupi su s tim. htjela sam ga pitat da, ak im poslijed eset rastu cijene, da li im i gostoljubivost raste, al sam odustala.
ja takve stvari nikad ne pitam. samo ih pomislim.
nekad mi bude žao zbog tog.
kupite kuki. kuki je super.
u onom na tresnjvackom placu di imaju raznih krafni i sendviča neloših. znate ona cesta kojom bi išli da sidjete s tramvaja i odlucite ic na klizanje? e pa ne ta. neg ona koja nije paralelna s njom, neg stoji s njom pod odredenim kutem, a nije devedeset.
eto ta ulica.

 
mučim se ko poluzadavljeno štene:(
 

 
nisam nikad pisala u bojama...tidudidu asdf asdf asd jkl asd jkl
ae super. sad je sve u redu. vec sam se počela bojat te strahovat zbog onog sunca i boja po ulicama. aeviseuvrazjumater i sunce.
sad je fino. o da. deficit sunca i suficit vlage. divota jedna od jeseni. stavit cu si kapu na glavu u kojoj izgledam poludebilno i otic na faks. tamo je isto učmalo sve, al ce predavanje bit dobro.
jel ima di kupit kapa od pamuka?
 

 
mi se događa.
 

 
bah. na neki uvrnuti način se osjecam hendikepirano kad mi se dogadaju dobre stvari. ak je stvar dobra u totalu, onda nema mjesta cinizmu, ak nema cinizma, nema ni loga. stajznam. i cijelo moje ponasanje se u takvim situacijama i onima kad trebam nekom pricat i dat kriticki osvrt na iste, svede na blesavo smjeskanje i nefokusiran pogled u daljinu uz klimanje glavom.
kakogod, ne mogu danas bit solo. milsim da cu pokuput kokoši po kvartu o odvozat nas do jaruna. da se maknemo od grada. gdje cemo sjest u jednako zadimljen birc kao da smo u centru, al cemo bar imat pogled na jezero:D
...jedna od stvari koja me dosta frustrira...
rampe. ja sma u stanju cijeli grad proc bez nekog veceg stresa, al se rampi bojim ko vraga.strah nije neutemeljen. nije se jednom dogodilo da sam predaleko stala od prozorcica pa sam se pentrala po sicu i izvukla cijelu gornju polovicu tijela si ne bi li dosegnula tu ruku kojoj moram dat 2,3,5 kuna. i samo prva dva puta je bilo smijesno. poslije mi je pocelo ic malo nakuac. neki dan sam opet imala susret s rampom, sto nisma dugo vec. zadivljujem samu sebi koliko se mogu prisilit izgledat dostojanstveno dok izlazim iz auta, radim dva i pol koraka i pruzam mu lovu. sve onako, lalala, to se tak i radi. ispratio me pogledom. briznim. i zabrinutim. kao i svaki rampičar do tad:D
 

 
to je riječ koju ne mogu zapamtit nikak. odgovor je na pitanje svojevrsno. pitam ga i on posalje:
"znatne."
vec dva dana se sjetim te rijeci i pokusam je reproducirat i ne mogu. znam da ima "z" i "n" u sebi, al to je sve ceg se mogu sjetit o njoj.
znatne. kakva cudna riječ. znatne.
 
znatne.
 
 
 

 
stajala sam na balkoncu sad i palo mi je na pamet da bi bas SAD voljela znat kolko je sati. i želeći si udovoljit, pogledam na termometar i kazem sama sebi:"ah, dobro je. deset i trideset. ne kasnim."
onda sam se zabuljila u daljinu prek krova druge zgrade i proslo mi je kroz glavu:jesam ja to upravo pogledala na termometar kolko je sati i iscitala tamo sate i minute. pa sam ostala s tom recenicom u glavi tako tamo stajat i gledat prek zgrade.
onda sam pogledala na spravu koja pokazuje vrijeme, a ne temperaturu i BILO je pol jedanaest:DD
hihi a luda sam u vrazjumater:)))
pol jedanajst je i petnajst stupnjeva.
ahhh