srp mog djeda antuna

 
SVI SE RAĐAJU!!!
 
I SVI IMAJU 49 CENTIMETARA??
 
ŠTA JE OVO????!!!
 
AAAAAAAAAAAA
 

 
počela sam koristit ovo intenzivno tam negdje  početkom prvog mjeseca.
i mislim da bi SAD bilo vrijeme da konačno prestanem to činit.
tim intezitetom.
aštajaznam. umorna sam od slova. tudjih. i svojih.
 
daj mi krvi da pijem i mesa da grizem.
 
tako nekako.
neam pojma sta mi znaci ovo zadnje, al cinilo mi se zgodnim natipkat to.
i nisam fulala puno s tim, mislim.
 

 
a nekad me obuzme strahovita tuga kad si nas vizualiziram pred monitorima, bljedunjavih lica i brzopoteznih prstiju. i onda ne znam sta bi s tim. nac neko mjesto u prostoru i pozvat vas sve da pijemo pivu i pusimo i doticemo se rubovima bedrenog mesa i naslanjamo laktove na drvene stolove?
a da sam to htjela, ne bi ni stvarala kolaju
a onda opet..nekad me obuzme strahovita tuga kad si nas vizualiziram pred monitorima, bljedunjavih lica i brzopoteznih prstiju.
 

 
a imala sam tisuću i sedamsto tekstova od kartice i po teksta zadnjih par dana, al nemrem sad ni jednog reproducirat.
znate da žensko jajašce pušta neku plavu tvar da raste oko nje čime privlači spermiće da udju u nju?
nemam zaključka ni paralele. samo mi je to palo na pamet sad.
 
 
 

 
da. ja sam šeki. i šta sad? hihi. a šta ja volim vozit, to je strahota jedna. nikad nisam za sebe milsila da cu to voljet. nisam mislila ni da neću. nisam imala nikakav stav prema voznji. samo sam znala da cu jednog dana do polozit da se mogu s mjesta A na mjesto B prebacit. isto ko i sta jedem da ne umrem, a ne jer uzivam u tom.
a nisam dugo vozila.barem pol godine. ak ne i duze. uopce se ne sjecam kad sam zadnji put sjela za volan. i danas jesam. i to još po nepoznatim cestama. s ljudima nekim. a volim nepoznate ceste. prije njih uvijek imam grčiće neke u želucu, ko ono kad se zaljubiš pa si sav istrzan i u iščekivanju prvog poljupca. il sexa. il nečeg prvog već. e tak je i meni. nikad ne znam na koji način ću s eizugbit, al se uvijek izgubim. ne sjetim se skrenut il se sjetim prekasno za šaltanje. meni je to lijepo jer upoznajem grad na taj način.a ne zajebajem se. dobro, mozda malo. onak, pola se zajebavam pola sam ozbiljna:D
i očekivala sam kaos na cesti, s obzirom na dug period nevoznje al je bilo sasvim dobro. ko da sma rodjena u sicu. osim ono kad sam se ušaltala na cestu di voze 70, a nisam bila u stanju iz druge u trecu prebacit neg sam ga gurala uporno natrag u prvu. i ono kod nadvoznjaka kad je kolona stala, a ja ne, bar ne neko vrijeme al kad sam stala, stala sam vrlo dramaticno:D
al sam bar stala, zaboga.
i prosli put kad sma isla tom jednom cestom, prije 2 godine, sam se cudila da sta mi svi trube- onda sam skuzila da se vecina vozi po desnoj traci, a  ja po lijevoj s nekih 50 na sat. hihi. a oke, oke, uzjebvali se malo..a sta sad. i DANAS idem tom cestom i gledam ih i pomislim:jebomajku, pa SAD vozim u desnoj, ZASTO su SAD SVI U LIJEVOJ???? KO JE TU LUD? ...ah.a da. SVI su me prestizali, naime. ali SVI:DD al nisu trubili bar:))
koji dosadan blog. al BILO je zabavno. ah. trebali ste bit tamo;D
 
 

 
kaj se svi sazaljevaju. ljudi si definitivno precjenjuju osjecaje si. imaju poluzgrčen dlan sa kapima i gledaju ih:ovo je moja tuga, ovo je moja osamljenost,ovo je moja usamljenost, ovo je moja gorčina, ovo je moj prezir. i ližu si te kaplje i paze da ne kliznu dole.
ooo kriste gospode.
 
meni je neki dan palo na pamet da cu ja jednog dans ZBILJA umrijet. al ono, ZA OZBILJNO cu umrijet. nesto ce mi otkazat il ce me nesto zgazit il cu se otrovat. al ZA OZBILJNO  ce se to dogodit.NEIZBJEŽNO.
i onda mi je nekak bilo smiješno kaj se živciram zbog ispita i otišla sam na sunce.
 
 
 

 
zadnji put kad sam otišla bez najave, uzjebali su se duhovi, a najebala je cosi:D
tak da se sad osjećam odgovornom obavijestiti vas da me neće bit do utorka jerbo idem na radne akcije
eto.
i ne, ne radi se o iskapanju mrtvi, vršenju sotonističkih rituala na truplima i rotiranju križeva za 180 :P
 
:D našla sam svog prvog bolesnika na blog.hr. imam tih par koje čitam i svrstani su mi u kategorije. neki. neki samo tamo postoje i čekaju da mi se isprofiliraju. ili da naletim na neke njima slične pa ih smjestim u folderčić zajednički. al sad sam našla tog jednog i SAMO za njega ću otvorit poseban folder. za sad imam "čiks" i "jerks". ovaj ide u "bolest".
jojštavolimčitatbolesneljude
 

 
ovi kaj žive iznad mene i buše...oni u stanu grade vikendicu.
jebomepas ak ne. imaju mjesalicu betona ispred haustora i ljude koji nose kante s vodom gore-dole.
 
..
danas je neki dan bez okusa i mirisa.
 

 
a dobro, on je u afektu, a ja ne. al sam sablaznjena. vrtila sam glavom lijevo desno jos dugo nakon manifestacije afekta mu. da.
SASVIM je lud. prije je bio samo u kategoriji negacije normalnosti al sad je SASVIM lud.
da ja njemu donesem agavu. da hodam tam s pilom i otpilim mu agavu.
i sve to zadihano i isprekidano izgovoreno.
on je SASVIM LUD.
 

 
sad mi opet niš nije smiješno. ah.
danas sam otključala baku iz kuće. kazem baku, a ne babu jer ako ima dugu kosu sijedu spletenu u dugu pletenicu, onda to nije baba neg baka. i bila je mila. makar, mislim da bi bio mio SVATKO ko moli mene da ga se otključa. il ikog drugog.
to je jedina kuća na ovim prostorima koju nisu srusili i na njen tlocrt izgradili neboder. al su zato oko nje napravili javnu zelenu površinu sa klupama za sjedit i stazama za hodat.nije bas neka zavidna lokacija za imat kuću. i osim tog nema nekih posebitosti oko te kuće. osim sta im nekad znam pišat uz ogradu kad se vraćam iz vana u kasni sat.
i sad je ta baka otvorila prozor i pitala me da jel je mogu otključat. i pružila mi ključeve. ja sam pomislila:gle! neka nova igra!  i spremno dala afirmativan odgovor.
tak da sam zakoračila nogom na onaj beton ispod ograde da dohvatim te ključev sta su joj s vrha ruke joj ispruzene visili, al je  beton bio mokar od rose il čega već pa sam joj priuštila malo slapstick humora.
ni jedna od nas nije nis na to rekla, nismo se cak ni nasmijale, samo smo dogovorom ustvrdile da bi bilo pametnije d aona meni te ključeve baci prek te zle ograde. pa je bacila.
ondak sam (bozze, gubim volju za tipkanjem.ne morate do kraja citat, ne dogadja se posluje apsolutno nista anegdotalno, zavrsit cu ovo forme radi) uzela te ključeve i usla u dvoriste i otovrila joj vrata. pa smo malo pričale o tom kak brava šteka i kak treba bravara pozvat. i tak.
onda sam otisla dalje.
 
kraj.
 

 
a baš bi sad pričala s njim. BAŠ SAD SAD.ahhh. a zvala sam ga pa je reko da nije doma. neg da je u bircu. pitam ga da s kim je, on veli s tam nekima. pitam ga kaj radi, veli da crta plakat.
u bircu. on koji za sebe kaze da nikad nije imao takvih kreativnih pobuda. s ljudima za koje nisam mislila da imaju takve kreativne pobude.
kaze da crta plakat.
i kaj sad?
 
(xixixixxi a nisam si mogla pomoć, počela sam vritt u glavu kak bi ga bas sad sad sad nazvala i onda mi je mozak poceo producirat logove one sta nije normalna. straaaasno. pa to je jednostavno jezovito:DD)
 
iiinače, vas dvojica...danas sam čačkala po onim karticama u knjiznici u naslovonm katalogu i naletila na ..velikim, boldanim slovima napisano: KROTKA :DDD autora tamo nekog dostojeeevskog :))) hihih. a niš .eto sam mi je bilo smijesno to. htjela sam neki suvsili sms slozit, al nisam znala sta bi s tim. osim cereka:))

 
a vele na 101 da se ne smije pit sirova krv zaraženog pijetla i spavat s peradi u istoj prostoriji jer da je tad stvar smrtonosna. a znam da ste culi to svi valjda vec. a ja ne slusam radio pa...eto. kasnim. a bilo mi je smijesno.
ja sam koketuša. bogamimoga. ja mislim da, kao, nisam, al jesam. bijah učit u knjižnici danas.tam rade sve neke starije, mile tete. i sad je došo taj jedan momak sta tam civilnu služi il nešto već radi tamo. znam samo da nije došo knjige posudit il učit jer je sjedio tam za onim pultom i pričao s milom tetom br. 1 o južini i tome kak neće prihvatit njenu ponudu od pol peciva jer da doma ima šalšu za jest. i tak. niš. digla sma se od stola i išla do police s knjigama i ušla mu u vidno polje periferno, kao i on meni.
i tada me čovjek fokusira, a ja se ne udostojim okrenut glavu prema njemu neg si chekiram kičmeni stup, uspravim se malo, prodjem si rukom kroz kosu i nastavim dalje hodat gledajuci u neku tocku pod četrspet stupnjeva od njega koja me kao jako zainteresirala.
isusatiboga:DD
a odigralo se u sekundi i bilo je spontano. ondak sam izasla iz vidnog polja mu i sjela na fotelju i sablaznila se nad sobom si. zatvorila oči, ispružila prst i piknula jednu od 50 knjiga koje su čekale na polici da ih se spremi na odgovarajuce im mjesto.
prohujalo s vihorom. opet promašaj. taj vihor svi citaju, stalno je taj vihor tamo. a tete spremaju to s vremena na vrijeme. nije da ne. popularno štivo. to radim od kad sam po istom principu piknula marquesa. na kraju mi omilio covjek i napisala maturalni rad na djela mu.
al vec dugo ništa na tu foru da mi dodje pod prst.
glupost.
 

 
kad se vratim cu imat možda nesto. sad mi pada na pamet sve nesto sta me sram tu stavit;)
idem zapalit van. nije isključeno da priču dobijem unutar tih pol staa sta cu izbivat vani i donesem je tu frišku i mirisnu. s PlavimOčimaNjegovogDinama se uvijek mozete nadat dobroj priči.
prošli put je banuo iz mraka dok sam ja tipkala nesto po mobu pa je počeo urlat nešto:
waa waa jebogabog svemirci.
ja sma prestala tipkat i pogledala ga tuzno. pa je reko da je jako pijan. sve sa waa waa soundom. 
ja nisma nis rekla. gledala sam kak cu pobjec. onda je vidio da drzim mobitel i da je svjetlost na licu mi od mobitela, pa je reko
waaa jebogabogblesavu ti pa to je od mobitela. a ja mislil da sam se zbilja JAKO danas napil. o jebemu mala. pa jel znas kak si ti fluorescentna?JEL ZNAS KAK SI FLUORESCENTNA??? JEL ZNAS!!! a ona tipka. a ja mislil da sam jako pijan. a ona tipka..ooo ..aaa..waaaa
i tak svašta nešto. i znam kak se trebam ponašat ak dodjem u zatvor. kak da zadobijem u startu rispekt neki. i tak. svastajosnesto me ucio.
 

 
crno pile
drago mi je.
mili, gili
glupost širi.
"nisam pile"
vrištat će pile.
al je,
pile je, pile.
pile, pile, pile, pile, pile, pile, pile!!!
 
 

 
a ne kuzim, kad dobijes neku nagradu na radiu il tv onda nemas pravo vise igrat tu igru narednih tjedan il mjesec il kolko vec, ovisno o vrijednosti nagrade i stupidnosti nagradne igre.
kaj se ne bi to moglo uvest i za gradevinske poslove u kvartovima. ne kuzim, kaj, zgrade se grade, jedna, druga, treca, onda se ova do mene sjeti uredivat kupaonicu i rusit zidove, pa se sjeti to jos jednom sve ispocetka jer nekaj ne valja, onda se ovi iznad usele i sjete napravit jednu veeeliku prostoriju umjesto tri manje pa opet svrgavaju s lica zadnjeg kata zidovlje.
a kaj, ja tu zivim i moram trpit sve. i kad ovi zavrse, ovi s drukgog kata bi kroz neko vrijeme mogli umret, pa ce se u njihov stan uselit neko ko ce opet, naravno, morat svastanestojakoglasno tam radi, ovi s treceg se isto sele, sto znaci da ce se netko uselit u NJIHOV stan i opet nas jebat zvukovima
punmijekuacvise
sad opet u knjiznicu moram ic jer mi stol vibrira od busenja odozgora
tjah, a kad sam bila mala i navina, mislila sam da je najgore sta mozes cut prek zidova jebanje ovih iz stana desno.
MOLIM VAS, PRESTANITE BUŠIT I POČNITE SE OPET JEBAT.
 
MOLIM VAS.
 
AAAAAAAAAAAA