srp mog djeda antuna

 
dobro je da nemam laptop. stvarno je. da sam ga imala prije 4 sata, bio bi to najpalucaviji tekst IKAD napisan. pun zlobe, mržnje i želje za ugnjetavanjem. kukluksklanovci bi bili andersen u usporedbi s tim. il po kolajški, bili bi kuac na pipi.
ehda. sad se osjecam prazno. a fino sam gutala sve to puna dva sata. a nemres nis neg bit tam i gutat. ja sam prestara. ja vise nemam tolerancije za odlazit na predvanaja koja su obavezna. ja za to vise zbilja nemam tolerancije. pa nemre me sad bas BILOKOJA akademska izdrkotina jebat u mozak mi poluzdrav. mrzim to. ae kad sam iamla 18...al ne mogu nas sad prisiljavat na to. da budemo TAMO. pod TAKVOM paljbom gluposti.
obolit ce mi mozak od tog
pjesma koju sam citala kad je prozvao zadnju osobu s popisa i naprvio dramsku stanku za novi krug dvog verbalnog dreka: 
 
kada gol,kao
životinja,
puzim po toj šumi,
 
osjećam Svijet.
 
pretovrit ću se u
trave.
kad me budu jeli
 
crvi,
radit će zlato,
kao ja,
 
iz Svega.
 
onda sam zaklopila to i probala ga slusat al sam nakon 15 minuta dobila napadaj ludila i strasni poriv za bijegom il zeljom da mu oduzmem zivot pa sam otvorila knjigu, onak, random i na stranici je pisala jena jedina rečenica:
izdrži svoj zločin
 
hihihihihihihihiih:)))
 
nnnda.
 
i taaako.
zabavljam se. uglavnom:)))
 
 

 
to me budi.ne one ptice sta sam ih stavila u mob da mi zvone u osam, neg pandžice.pandžice bude u pol osam. kad roditelji zatvore ulazna vrata sa vanjske strane pa se pandžice naglo osjete usamljenima i uzjebu mi se po sobi. ili samo oće ić van. pandžice su dugačke, a moja soba nema tepih. i pandžice su slijepe i ond anekad čak nista ne žele od mene neg samo žele izać iz sobe al nisu u stanju nać vrata po hodaju svud naokolo i zabijaju se u namještaj.
ja se tad pokrijem prek glave i velim:wAAAAA!!!
nekad velim: KLEKNI!
a samo ponekad: obuci jebene čarape!!
 
pandžice me ne jebu pol posto neg hodaju i dalje
caparapapapa caparapapapa caparapapapa
 
ovaj log posvecujem forsakenu jerbo sam vidla njegov komentar na moje stavralaštvo ovdje na kljastovom logu. eto. da. bozze, stvarno sma luda i poremećena i suvišna s tim logovima. a kad jesam, jebogabog jesam jesam jesam
 

 
prolazimo jučer kroz svježe ofarban prolaz i Jedna veli: vidi, ofarbali su, Druga veli:aha, a za par dana ce bit, Treća veli:"džabe ste krečili"
ja nisam ništa rekla, samo sam se dost smijala na koncu svega.htjela sam kupit sprej i naisat to na taj rpolaz. jer nisam nikad unistavala bojom ništa oko sebe. osim svojih noktiju. a nije sad da bi nekog jako povrijedila s tim. osim ovog kaj je farbo. al svima ostalima bi bilo smijesno.
i sad muku mučim s pseudoimenom.
kolajahoux? ;))
 
ah da, dooobor, msislist cu nesto SVOJE. bah:)
 
a ovo u naslovu, to je recenica koji bi mi rekla profesorica iz filozofije da cita sad ovo..."vi deca o nicem pametnom ne pricate, sam se cesljate , hodate po cesti i pricate- ja vidla, ja bila, gle breza, gle žaba. sve neke gluposti"
i da...i ti kaj saraju po zidovima..jel ima tu koji..sarajlija (hihi) ..jel se onda nakon uratka tog znacajno nasmijesi svaki put kad se pored tog prodje? il sta? sigurno ima nekih pravila nepisanih pa ocu znat.
ja cu bit sad dio te subkulture pa moram znat. rekla bih:dio grafi..grafitera? il kak se vec zovu oni sta crtaju po zidovima...al bi to bilo malo pretenciozno od mene s obzirom da mislim da sam sprejem u stanju nacrtat samo čiča glišu.
 

 
to je bio veći kvou-kvou sound ovog tjedna. ja STRAHOVITO volim babuške. čak sam imala poriv kupit majicu neku u mangu jer je imala privjesak s babuškicom. ustvari, radilo se o hlačama.
ili o torbi nekakvoj?
uglavnom. o takvom necem sta mi ne treba. al sam bila racionalna i rekla sam si:vidi, kolajah, pa nisi luda valjda da kupujes to samo zato sta ima babusku privjesak, pa ko je vidio..
..kupovat babuske privjeske za koje se provjereno zna DA SE NE MOGU ODVRNUT???!!!
i tako nisam kupila. a ne bi ni da sam jako htjela. jer nemam love, i nakon takvih afekata mi bude i drago sta nemam:)
i tam na ciboni su stavili nove super velike reklame ze diesel. mozda su dugo tam, al sam ih ja jucer tek skuzila. i kad s tramvaja sidjes, onda se osoba poput mene moze jako razveselit kad u daljini na plakatu vidi četiri velike babuške. moze cak malo i  potrcat ispred suhodatkinje (ona s  kojom hoda, ne ona koja daje suho. stagod to suho bilo. i nije picka i zaobidite me s tim aoscijacijama) i opetovano izgovorit:babuske, babuske.
i onda se priblizim reklami i vidim da babuske imaju ona gumena usta sta ih imaju one tete sta ih se kupi pa im se gura pimpek u rupe na gumeonm im tijelu.
osjecala sam se..prevareno. i izigrano nekak.
ma.
glupi diesel.
 
(i kunem se smislom za humor si da vise nikad necu pit nescaffe u 7 navecer. bogamimoga i jebomepas. )
 

 
nekak imam filing ko da sjedim gola na barskoj stolici.
 
(erm....PRETPOSTAVLJAM samo da je to ovakav filing ;D)
 

 
dala sam si max 2 dana da otkrijem di je i evo je.pa bilo je predobro odmah u startu i morala se skrivat negdje. patka patkica patkičica. da da da
mislim, nije sad ta jakna neko oličenje sana snova u svijetu jakana, al je sasvim solidnog dizajna.i dobre boje. kolko god to drugima bilo predmet sprdnje:).
i sad je ona od sto kružić kosa crta kružić poliestera.ZATO mi i nije bilo zima jucer dok svima je. i ZATO mi je bilo vruće na bajku dok u drugoj nije. ahhhhh.
a dobro. nekak..stajaznam.i nije bilo bas nekog drugog izbora. ako eliminras sve crnbe jakne, sve bijele, sve roze i sve one s krepanim dabrom oko vrata, onda ti i ostaje samo ta koju i imam.
to je tako.
 
 

 
oni opet lupaju. počeli su u devet. ja rijetko kad slusam muziku glasno, a kad je tak slusam, ne slusam je nikad prije 11-12. al sad sam se odlucila borit istom protiv njih.
gotan project vs. srusimo-sve-zidove-u-stanu-maljem-i-izbusimo-svaki-komad-zida-super-glasnom-bušilicom project.
sad mi je još super. znam da u svakom trenutku mogu dic dupe i otperjat do sc-a, al nece ni taj zff trajat vječno, A ONDA ce bit gadno.
imala sam jucer prije eng sam zaspala neku metaforu smislenog zivota u vidu papirnog tuljca ispunjenog zemljom i sjemenom bilkje neke, al jebomepas ak se sad mogu sjetit sta mi je to znacilo
 
hihih a sjetio me sad tantrin log...sjedim jucer u sc-u na rubu onog podija, jer su fotelje bile zauzete i odlucim zapalit.kak nas organizatori nisu obdarili pepeljarama, sto im ne zamjeram neg samo primjecujem, uzela sam sa stolića razglednicu neku i počela joj svija ti rezuckat rubove da je uoblicim u kakvu takvu posudu za pepeo.i radila sam to neko vrijeem jer mi se nije zurilo zapalit, a ionak sam cekala svoje pa sam se s tim zabavljala. i ostavim na to 5 minute svog zivota i malo energije te odlozim napravljeno pokraj sebe i ..i ne znam sta sam onda. nisam zapalila odmah neg sam blejala nekud ispred sebe i to je stajalo pokraj dupeta mi. uto se lik koji je sjedio do mene nagne do ramena mi i usmjeri kaziprst prema djecletu mi, u drugoj ruci drzeći zapaljenu cigaretu s neotpalim pepeolm i pita me:jel ti treba ovo tu?
a nisam znala sta bi mu rekla. osjetila sma se jako prazno u tom trenutku pa sam samo gledala malo u njega.hihi...ond aje on reko:haaa?? jel treba?
..pa sma ja obazrivo, kao djetetu mnetalno zaostalom rekla:pa..ovo nije origami, a ja sam pušač
hihi. i bilo mi je urnebesno smijesno to, al sam morala imat ozbiljn facu jer je ta recenica dosla u glavu mi s ozibljnim tonom pa je nisam mogla drukcije reproducirat. ahh. i tako.
da.
 

 
uspjelo mi je odgledat film od dva sata (DVA) u komadu.ono, od kad je poceo do kad je zavrsio. u komadu. u budnom stanju. ni jednom nisam zaspala. ni jednom nisam na wc otisla. ni jednom nisam isla u kuhinju po hranu nekakvu. a ne znam kako to. ovog sam gledala prije. mozda je to formula. da u ratama gledam film i onda ga nakon dve godine mogu u komadu pogledat ponovno. il sta? il da jedem hranu za mozak. ono nesto za koncentraciju. lješnjaci il šta već.
bwah. sutra se moram ubacit u žrvanj. nije sad da to mrzim. sad nekak ne. sad samo na tu pomisao slegnem ramenima. a nisam ravnodusna al nema smisla uzjebavat se oko tog. stasad. kava,kino, prijatelji,faks. slijezem ramenima.
a mozda i jesam ravnodusna :/
a mozda sam muuudraaa???? :DD
 
hihi
 
(i necu sad rec da koji kuac nikog nema (osim jitterbugu koji se nesto umudrio pa šuti) jer ce me se proglasit licemejrnom, mnijen, te cu stoga samo sutit i gleat sta ima novo dok lizem zlicu s cokolinom)
 
 

 
ja strašno ne volem kad ljudi ne znaju procijenit koga mogu vodit na javne priredbe. tipa, kazališna predstava..tipa, koncerat...tipa, misa.
i ne znam sta da mislim o ljudima koji na takva dogadjanja dovedu dvogodisnje dijete. ajde da dpvedu mentalno zaostalog covjeka. on moze, a i ne mora radit probleme. ali dvogodisnje dijete ce SIGURNO pocet urlat ako treba BILOGDJE sjedit vise od pol sata.
pa..i MENI dodje na takvim nekim dogadanjima da urlam. al ne urlam. jer imam obzira prema onima koji su sa mnom.
i ako necem takvom morate nazocit u kazalisnoj kuci ili crkvi..to nije najgore sto vam se moze dogodit. jer iz takvog neceg UVIJEK mozete izac.
iz jurećeg auta ne mozete.
 
 
 

 
zijev. jutarnji razgovor s rebrima. dobar dan, kako ste. dobro, dobro, a ti? (sve onako, u zboru). vidla sam fotku nerođenog djeteta, pa sam ga malo gledala.
i taaako. dosadni neki dani. sam pada ta kiša, ova koza je u grčkoj i svi su nešto utihnuli i gljivare doma si.
bwahhh.
dao mi otac jučer žnirančić za oko vrata s metalnom kvačicom. na koju se prikači papirić s imenom il čime već, s nekog sastanka mu ostalo. pa mi dao. da napišem na njemu poruke koje mu ocu rec jer da ionak sam gluposti pričam pa da može sam odlučit dal uopće to želi znat il ne. to šta mu oću reć. hihih.da sad možemo tak komunicirat. ja sma to oduševljeno prihvatila, al kad je izašo iz sobe, osjetila sam se strahovtio degradirano. e SAD će videjt svoje. SAD ću ZAISTA tak komunicirat s njim. zažalit će svoju glupu šalu. molit će da mu IZGOVARAM stvari, al ja cu napisat "NE" na papir i bit nemilosrdna.
 

 
a na smokvi se ljudi predstavljaju svojim spolnim organima hihihi i PORED toga imaš mogućnost kliknut na "dodaj na listu prijatelja" :DDD
 
maločas sam se histerično cerekala neko vrijeme na to.
 

 
stalno isto. kiša, sunce, čamotinja, nečamotinja, novinski članci, moda, kolumne, filmovi, izlaziš iz kina, ulaziš u dućan, emocionalni rollercosteri, blagdani, rođendani, sretan božić, sretan uskrs, divan poklon, zašto jesi, zašto nisi, waaa waaa
 
the sun is the same in the relative way,
but you're older
 
on ima 30 godina i pozdravio se sa životom. ne u biološkom smislu. zaronio u sfere umjetnosti ko noj u pijesak. i ne da se iz toga. sjetila sam ga se neki dan. sjetila sam ga se JAKO.
 

 
NE POSTOJI osoba na svijetu s kojom bih SAD voljela VIŠE pričat.
ja sam super racionalna kad to hoću, a sad neću.
znam se vrlo kvalitetno durit i to ću radit sad neko vrijeme. prekrižit ruke i nabit ih na trbuh i donju usnu izbacit van.
sranje.
 

 
ja ne zovem vicomate. il te neke mate. sex, tarot, sudbina. ono, nazoveš pa kažeš nešto, il ne kažeš ništa neg tam otipkaš broj neki ak ti kaze da izabereš izmedju neceg i onda slušaš.ne zovem to.
al govorni automati nekad zove mene.
u početku sam se osjećala blesavo malo jer nisam imala neku ideju sta bi rekla na sve to jerbo su price bile nebulozne.a i nije mi se uopce davalo prostora za IKAKVE replike. al sad je dobro. sad to drugačije percipiram pa je zabavno.
zazvoni telefon, javim se i u prvoj sekundi ZNAM dal ce bit Netko s druge strane il Govorni Automat. i ak procijenim da je GA na repertoaru, stišam muziku, NE kažem bratu da izadje iz sobe, duboho udahnem, nabacim cerek i prirpemim se na slaganje puzzli njegove ličnosti dok mi on nesebično daje inpute s druge strane.
hihi
 

 
nda. udjem u tu slastičarnu u kojoj uvijek pijem kavu jer njihovi kolači ne zadovoljavaju moje okusne pupoljke i stanem se pored onih staklenih kredenaca s kolačima da naručim tu kavu da žena ne mora dolazit na kat zbog mene pa se opet spuštat dole, pa opet gore je nosit. i stanem pored tog nekog čovjeka koji je tamo locirao svoje tijelo i šutke čekao. i pored još nekih cura koje su se hihotajući naručivale sladoled. i TetaIzaKredenca završi s njima i pogleda mene pogledom "izvoli". ja svratim pogled s njenih očiju na Čovjeka Do. to je bio pogled:on je prvi došao. TetaIzaKredenca je klimnula glavom. i nije tog Do niš pitala. neg je počela grabit kolače neke. kao i ta njena kolegica koja je već od prije grabila kolače.
tad sam skontala šta sam napravila. onaj moj odaslani pogled su one pročitale:ja sam s njim. a čovjek je već duže tam očito stajao i njegovu narudzbu su već uzele. i sad revno radile na njoj.
i tako sam stajala tam ko debil i nisam bas imala točnu ideju šta da im kažem, samo mi je bilo malo smiješno. TADA je iz NekeTamoStražnjeProstorije došla JOŠ JEDNA TetaIzaKredenca, pogledala me i rekla:izvoli. ova do nje joj je rekla: ona je s gospodinom. ova je rekla:aha. i počela revno grabit neke tamo kolače.
moment u kojem je rečenica:"ona je s gospodinom" odaslana u eter, činio mi se dug milijunima godina. čovjek Do se polako okrenuo prema meni. nije pomaknuo ostatak tijela, nije napravio nikakav izraz na licu, samo je okrenuo glavu prema meni, onak, ko sove šta rade. ja sam pogledala njega i napravila blago slijeganje ramenima u stilu: nisam ja kriva šta su ti mene dodijelili. nije mi htio udijelit ni mrvu verbalne NI neverbalne komunikacije, samo je vratio glavu u normalan položaj. ja sam počela čupkat jedan od bedjeva si na jakni i gledat u pod i grist donju usnu.
onda je on otišao, a ja sam s cerekom rekla da bi ja kavu. one su gledale malo za njim, malo u mene, malo upitno kad sam naručila kavu
- pa zar vi niste..
- nismo.
-a ja sma misli..
- znam.
-oh, pa ispričava..
- sve oke
 
hihi