srp mog djeda antuna

 
uviejk ga ima kad nemam tastatur pri ruci uvijek prodje mi glavom i onda nemrem poslije nista
 
a nesto o strugalici di struzes jabuku kad imas proljev, e tak al iznutra s unutrasnje strane kože pa viri na van i grebe tebe i druge i sve grebe do iznegreblosti
 
i vristim daaaaj mi rasterecenje daaj mi , pusti me  da ide van, pusti mi to van al nejde, ide sam kad ono to oce i nema da ga se moli jer nece on tako
 
i ona kvrga na nozi sta ju svako ima na zglobu, ustvari to JE zglob hihi s vanjske strane, e meni na jednoj nozi to raste nize.to znam jer me dva para cipela nazuljaju tam i sad jedan i sad nermem nikud ic jer me to boli neg cupkt samo eventualno il jako oprezno vrtit pedale. il bolje nigdje ne ic
 
a sutra cu morat i pricat cu o nekim drugim stvarima sa nekim drugim stvarima  a ne s ljudima koje ne vidim prek telefona il ne i onda ce ona rec joj znas kog sam danas vidla pa cu ja rec da ja nisam nikog i rec ce s kim se drugim vidla i ja cu rec da nisam s nikim i pitat ce me ocu ic van i ja cu rec da ocu i doc ce vlado i dat mi 100 kuna. zato jer sam utjerivala dugovw prosli tjedan, kaem ja daj mi stotku sta sam ti dala ono davno, treba mi za putovat, on se pravi da ne zna. poslije je reko da zna. ma sali se on, sali ,nnije on takav. al sam rekla da mu svaki mjesec dizem za sto i da se ni ne treba jako zurit s vracanjem i sad da do 10. cekam dugovao bi mi 300 al ne, on oce sutra mi vratit, bas sutra to oce napravi, a ja velim cekaj vlado, jos par dana, stpri se, a n veli, kučko ne seri, a ja velim, onda sutra 200 jer sam ti krajem osmog dala,a a on veli kučko, stotka samo a ja velim eaeaeae. a on isto tak i veli da sma kucka.
 
jos jednom.
 
dobro. je.
 
sad je dobro.
 
 
 
hihi..ovo je kefa stajl:DD  

 
poroci me rastaču i onda me nema.
avaj.
 
 

 
upalila sam vatru na stednjaku da se zagrijem. onda sam skuhala rucak kad vec vatra gori.
jebemti civilizaciju i grijanje.
majka me zove i pita kak sam. ja velim da mi je zima. ona veli da radim sklekove. ona je to ozbiljno rekla.
 
 

 
san prvi: sjedim na terasi na moru s kim? s Bugom Jitterom i Rundekom Darkom. pijemo vino i njih dvojica pričaju o gitarama. (hihi). ja sam htjela s rundekom pricat o nekim drugim stvarima jer mislim da se s njim svašta može pričat, ali ne. jitter je zapeo za gitare, pa su o tome pričali. isusatiboga. nakon nekog vremena sam zaspala s glavom na stolu.
san drugi: hodam s Čovjekom mi po placu i kupimo od neke bake jaja za 5 kuna. to su bila najjeftinija jaaj na placu. i maknemo se malo dalje od nje i ja skuzim da mogu iz dlana producirat ljubičaste vrećice. onda sam ih isproducirala par pa smo mi ta jaja njena prodavali u tim vrećicama za 10 kuna par štandova dalje
oba dva sna su obavijena jako velikim upitnicima. naravski.
 
aha, da..a vrećice se produciraju tak da se dlan okrene prema nebu i pogled se fokusira na centralnu tocku na dlanu. i onda tu nesto radite s mislima i voljom i onda iz te točke počne malo po malo provirivat vrećica.

 
samo podgrijavam onaj faktor ljudskosti koji još imam u sebi, ZATO pozdravljam, debilu.
i sam ti broji, ..brojali ti tak trudove u rađaoni (???)

 
već mi se mjesec dana ne dogadja nista. mislim, a da nije u mojoj glavi, jel. mislim da bih morala obnovit veze neke s ljudima i pocet izlazit. krajnje je vrijeme. ko ono s flomasterom. ja si masu puta napisem s flomicem nesto na papir i zakeljim to na zid. a bude nesto vazno. tipa, ..a ne znam. al bude vazno. a to vazno mi ne treba tri mjeseca i onda mi nakon trećeg zatreba. il četvrtog. i onda idem vidit to sta sam zapisala KAD mi zatreba pa tog nema na papiru. a DO TAD sam stalno u perifernom vidu to imala kad god bih pored ormara prolazila.e.
meni sunce ide u ormar i izblijedi mi JakoVaznuInformacijuPisanuFlomasterom.sad to znam pa sve vazne informacije ne trazim sumanuto po sobi neg s ejako priblizim tom papiru i gledam ga pod kutem.
 
informacija bude blijedožuta.
 
ovaj je zbilja bio reda radi:)
 
(hihi. ovo je najgluplji log u životu mi.:) ae. sad cu bit tu jos neko vrijeme da jitt ne kaze da je opet hit&run..ae ae)
 

 
bas super sta imam živce jer bih inace umrla od zime.ovak mi na vrijeme poruce da mi je to sta mi je,pa se ja obucem. u prosjeku navlacim na sebe jedan odjevni predmet svakih 20 minuta. jucer sam sjedila za pjuterom u gojzericama i hlačama koje nosim samo kad sm na velebitu. i džžžemper koji sma kupila od nekih tamo na svjetnom sta je jako debel pa ga nikad ne nosim jer mi je strasno vruce u njemu. 
i u čarapama na zglobovima ručnim. s izrezanim stopalima.
i štucnama.
i povremeno bi se omotala šalom.
 
volim zimu.
 

 
sve te glupost.
 
 

 
jednostavno ne kužim. nije joj neugodno BULJIT u mene CIJELU i bicikl mi. nije joj neugodno buljit u mene od kad me primijetila da prelazim cestu pa CIJELO vrijeme trajanja crvenog. stajat na pol koraka od mene i BULJIT u nesto na meni i na biciklu mi, a kad sam joj rekla "pitaj" onda se uzjebala ko mlada grlica. i kad sam prosirila molbu "pitaj sta te zanima, ajde" samo je stisnula jače ruku dečka si i napravila korak unatrag iza njegovog ramena.
 
ne kužim.
 
takve ljude ne kužim.
 
a lijepo bi joj objasnila sta god da me pitala. sta god da ju je zanimalo na meni, rekla bih joj. ne bih joj fizicki naudila nit bi se derala na nju. odgovorila bih joj kulturno. samo da me pitala.
 
 

 
i bas ga briga. nije upleten u nikakve odnose, nema nikakvih rokova za napravit stvari, nema šta dovršavat šta je prije odgađao. nema ništa od tog.
samo vrisne i konektiraju ga na sisu.
 
eeeeh, života....
 
onog malog iz jedne druge priče sam pustila da raste bez mene. al ovog neću. ovog, bogami, neću. osim toga, ovaj je Dijete Mreže:))) makar sumnjam da ce mu se roditelji tog uopce sjetit. zahvalit se mreži, poklonit joj se i stavit cvijeće i zaklano janje u znak zahvalnosti.
e.

 
neki dan sam pricala kak mi se nije dogodilo da naletim na nekog na netu kog znam od prije.
nije mi se ni sad to dogodilo. al najblize tome. skontala sam za jednu blogericu da je isla u skolu mi. moja generacija.
sad si kontam ko bi to mogo bit. sad znam nekog kog znam od prije, a ne znam ga. ..
a ustvari. ne znam dal je zelim znat uopce. u moju skolu su isli sve sami debili i necu povuc ovo nikad. vecina ih je bila debiliozna. ko i u srednjoj. oni koji su valjali, s njima sam jos uvijek.
tak da ta mala sigurno ne valja.
 
dobra mi je logika. ...umorni smijesak.
 
 
dobro HOĆE li više doć ta smrt i uzet me, majkujojnjenustaruibolesnu
 
 

 
za to zapinjem. ono, stavim torbu prek ramena i zurno izlazim iz stana. ako se en dogodi da polutrceci otvorim vrata koja mi budu stopirana stopalo previse postavljenim ispred tijela mi, a premalo udaljenim od vratiju, onda obicno zapnem remenom torbe za kvaku.pa idem jos koklo je remen dug pa se vratim natrag. uz buku i sve. navikla sam na to pa se vise ne ljutim. stavim si reckicu samo u mentalnoj knjizici. "zapinjanje- ulazna vrata"
isto tako znam zapet za kvaku od balkona ak imam siroke majice. od vune. s kojima bas nije pozeljno zapinjat za išta. al zapnem.i uvijek mi nesto SKORO ispadne iz ruku. al nikad do kraja. i opet reckica.
neki dan se dogodilo definitivno najcudnije zapinjanje. zapela sam za kuku u bazenu. KUKA U BAZENU. jebote. onak, tamo sam se nesto muvala po rubu bazena, u vodi, jel i sam sam osjetila da me nesto poteže unatrag. spustila sam sasvim polako pogled prema dole i vidla kuku kak mi se zakacila za naramenicu badića. i poteže ga. onda sam malo gledala tu kuku. pa sam pogledala ravno ispred sebe.ne znam. nisam s eodmah odvojila od kuke. ne znam zasto. nisam to sad nikad bila na kuki pa sam malo bila sad na njoj. kad do sad vec nisam. uzdahnula sam. u periferni vid je usao neki sta je taman doplivao. digao glavu i pogledao me. ja sma pogledala njega. on je skinuo očale, obrisao oči i pogledao u kuka-badić instalaciju. ja sma pogledala u kuka-badić instalaciju. pogledao je mene. pogledala sam njega. skinula sam se sa kuke i zaronila. kad sma izronila, ovog vise nije bilo.
 
to je moja prica o zapinjanju.

 
i OPET se stvari ne odvijaju kako ocu. necu pizdit jer nema smisla.
i iskreno, mislim da necu prezivjet ovu zimu. moram si nabavit šibice i umrijet ko ona andersenova.
a necu je ni emocionalno preživjet. to mislim.
 
khm. trazih nesto po starim si logovima. i naletih na one upute za igru s kockicama. ne znam sta da mislim o tom osjecaju. kad si citam VLASTITE tekstove i imam osjecaj da ih je netko drugi pisao. i pomislim:bozze, STA je toj osobi...
 
hihi. to nije dobar osjecaj, mislim.

 
trknuta sam stotinu posto. zvakala sam polutvrdi kruh sa super tankim slojem margarina (ostala mi navika tankog mazanja jos od vrtica valjda. kocegaznat) i vidla na telki spot onaj humanitarn...za one s posebnim potrebama. i u jednoj sceni škender hoce proc uz neki zid, al nemre jer je auto preblizu sparkiran. onda dodje Toni Debil Cetinski i gurne taj auto u vražju mater. ondak sam žvakala dalje, oni su isto pjevali dalje (nešto da su ovi kaj ne mogu anđeli i stazijaznam i da ih ovi vole) a ja sam razmisljala DI je gurnuo taj auto. di ga je, kvragu, gurnuo. ak je pored bila neka veca prometnica, ili manja, svejedno, vrlo je velika vjerovatnost da je cetinski tim odgurom auta producirao vise od nekoliko tih istih o kojima su pjevali. astajaznam. ne volim bit sama jutrima jer onda razmisljam o ovakvim stvarima. a STALNO sam sama jutrima. no, ono sta ocu rec ... to mi je bio triger za san koji sam sanjala. podsjetnik.pizdila sam ono neki dan na krivo sparkirane aute...ja sam nocac sanjala da sam isla bajkom u grad i da su auti bili DIJAGONALNO SPARKIRANI po cijelom gradu.tj. ...onak, ko kaj su figure na šahovskoj ploči posložene kad igraš dame s nekim. TAKO sparkirani.
 
sad cu samo duboko uzdahnut.
 
hihi. zvrr zvrr
-molim?
-jesi doma?
- khm. jesam. na fiksni me zoves
-aha. da.jel d. doma?
-a-a. otiso negdje
-DI?
-stajaznam di.
-s ruksakom?
-??...erm. da. mislim da s ruksakom
-tamo je eksplodiralo nesto. kod ambasade. tam u lučićevoj. jel to tam kod vaeg faksa?
-ŠTAA? JEBO..OVAJ..KVRAGU
-kolajah, prostačiš
-ne prostačim.
-rekla si jebote.
- rekla sam "jebo"
-da, stopirala si se, al ne na vrijeme
- a stvar eksplodira, a ti me zajebavas s psovanj..
-evo opet.
-ahhh.
-idem nazvat d.
-ae.
- bok.
- bok.

 
probudilo ju je šđ-đđ na hrt-plus. rekla si je da ce ostat smirena, al je do tad vec mahnito ubacivala čips u ždrijelo. to je bio tim očitiji znak nervoze ako se zna da nije jela čips od...ne znam. u ovom stoljeću nije sigurno.
prošetala se stanom u potrazi za bilokakvom praznom sobom, a da nema sanitarni čvor, ali je nije našla. pozdravila je ljude na koje je naisla u traganju. samo ih je pozdravila.
s njima se IONAKO samo pozdavlja
dobar dan dovidjenja