srp mog djeda antuna

 
svijetli mi lampica i ne znam kak da prestane
 
aaa poludit ćuuu
 
>:/ di je sad nesto onaj log o čevapima u prečkom?
 
 

 
mora se jest triputdnevno
mora se jest triputdnevno
mora se jest triputdnevno
mora se jest triputdnevno
 
danas sam opet zaboravila pa sam skoro umrla u snu. tj. umrla bi da me gladnoglavobolja nije probudila. to je ona specificna kad boli od gladi i nedodstatka SVEGA u mozgu.
stavit cu si alarm za hranjenje. uz alarm za buđenje.
srećom, disanje je refleksna radnja
 
ahhhhh...
 
 

 
baksi je engleski staford. baksi nije američki staford. samim time, baksi NIJE štene američkog staforda.ja do jucer nisam znala da postoji klasifikacija staforda. sad znam. zato jer sam pitala koja je vrsta. unutarnji monolog:pasmina "pitoma svinja". pa je rekla da je staford. TADA sam mu pokusavala iščupat lopticu iz ustiju balavih. onda je ona rekla staford, pa sam se ja ukipila. on nije. nastavio je i dalje pozetat. onda sam ja pitala da di mu je opakost. onda se ona nasmijala i rekla da su americki opaki. da ovi nisu. i da svi misle da je stene americkog, al da nije. i da nece vise rast. mozda jos samo malo glava. ja sam rekla da dobro. bacila sam mu par puta lopticu, a ona se ispricavala da jel mi se gadi. ja sam rekla da ne i da ja imam psa i da mu volim bacat loptu. ovo zadnje je bila bezočna laž. al mi se TAD svidjelo bacat. baksiju.
baksi izgleda ko sretna, pitoma svinja. svidja mi se baksi. i hoda za tobom. i ak pokazes volju za bacanjem i ak ne.
volim pse koji izgledaju ko svinje.
(?)
 

 
vidjeh popaja i jednog sta bejzbol igra. sjeidmo na klupici i prodje pored nas lik u kratkim rukavima kojem je jedna ruka bila zamotana u zavoj boje kože. nadlaktica, podlaktica i CIJELA ŠAKA. S PRSTIMA. SVAKIM POSEBNO. i taj zavoj je ispod imao puno necega jer je bio PET PUTA deblji od druge ruke.
rekla sam, vidi popaj.
rekla je, ha?
rekla sam, popaj.
rekla je, pa šta mu je?
rekla sam, pa sta bi mu bilo. nekima se svidja superman, pa si kupe superman majicu. ovom se svidja popaj, pa si napravi popaj ruku
rekla je, hm.
rekla sam, zanimljivo.
 
poslije smo sjeidle na drugoj klupici. izmedju ceste i birceva postoji veeelika livada. s par borića.lik je mahnito počeo s ceste trčat do briceva prek te livade, u jednom momentu promijenio smjeri i pod kutem se vratio na cestu
pogledala me.
pogledala sam je.
rekla je, šta mu je?
rekla sam, igra bejzbol
rekla je, haha
rekla sam, optrcava..ono..ono..sta ono optrcavaju
rekla je, bazu
rekla sam, da! bazu
rekla je, hm.hihi
rekla sam, hm.hihi
 
moja stvarnost je čudnija od mojih snova.
 

 
popušila:DD a štaću. ja joj nešto jako važno objašnjavam uz popratnu gestikulaciju i sve, a ona bleji u mene i veli: znam. znam na kog me podsjecaju..jel znas ti one slikarije one..one...ele svilan? oni andjeli...e ..i gledam te sad, kolajah, i jebemti...podsjecaju me na tebe
ja sam do tad joj objasnjavala da kuacpalac i faks i da si necemo poso moc nac s tim nikad, a ona s tim uleti. nit znam elu, nit znam andjele. tako da sam samo rekla:dobro, i počela izgledat zbunjeno.
NAČIN na koji je pričala o tim anđelima je bio takav da covjek kojeg se usporedi s istima dozivi to kao kompliment. s kojim ne zna sta bi i kako bi reagirao, al kompliment.
 
nasla sam sad to na netu.
 
ti andjeli izgledaju kao djeca koja boluju od progerije:DDD
 
 
 

 
moram jos samo malo pricekat. a onda ce bit gotovo. znam da odvratno zvuci, al vise nije bitan ishod. samo da prodje. nebitno kako. zbilja nebitno.
samo da završi. još malo. još sasvim malo.
 
 

 
jučer u parku dvoje je djece natezalo nogu i svojatalo je kmečavim glasovima. mooje, mooje, moooje
noga je bila povelika i bez odjece na sebi.i bila je cijela sa stopalom pod devedeset od ostatka. nije to bila noga tamo neke balerine nego, mislim, prije noga nekog sasvim ozbiljnog muskarca. sportaša.
ja sam ih malo gledala kak natežu tu plastiku i pomislila da bih dobila nagradu kad bi ih takve stavila u muzej suvremene umjetnosti i ogradila nekom žicom. da baš ne pobjegnu s izložbe mi. sigurno bi se našlo debila koji bi u tome vidli nesto puno dublje od dva klinca kak natežu plastičnu nogu.i sigurno bi se našli neki koji bi uzeli za shodno dat mi nagradu poradi toga. tjah.
prije neki dan sam nasred livade vidjela mikrovalnu. stajala je na abnormalno velikom drvenom kolutu. ko onaj kolut na koji se konci namataju, ali ekstra velik. i drven. i bio je položen tak da služi ko stol. i mikrovalna na njemu. i livada svud okolo nje. i djeca su se igrala oko tog ko da se od samog pocetka zivota igraju oko mikrovalne na gigantskom kolutu za konce. bez konca.
u nasem kvartu je uvijek zanimljivo kad je vrijeme odvoza glomaznog otpada. i onog manjeg.
ja sam scenu s nogom promatrala samo 20 sec ali me to nije spriječilo da to sanjam. da sanjam da sam sasvim slucajno upoznala nekog cudnog covjeka i pricala s njim da bi se na kraju ispostavilo da je to bila njegova noga koju mu svako malo ta djeca ukradu i da je danas ne moze nac. sanjala sam to tolko realno da kad sam se probudila sam analizirala jucerasnja mi kretanja i isla vidjet dal mi je to zbilja netko rekao il sam samo sanjala. ja imam relativno dosta cudnih susreta sa cudnim ljudima, tako da me ne bi cudilo da to NIJE bio san.
poslije sam zaspala s mislju da ne smijem dugo spavat jer se moram ustat poradi nekih sasvim dosadnih stvari koje moram obavljat. i TAD sam sanjala da polkusavam doc do doma al da mi ne uspjeva bas jer su rinzoli abnormalno veliki i za popest se na svakog od njih sam trebala po užetima se pentrat. to mi je zato jer sam ono t-a zajebavala da je mali. ah. kao, sve se vraća, sve se plaća...ja samu sebe kaznjavam:))
 
 

 
nešto kao demolekularizacija.
ehda.
 
 

 
tokom jednog od brojnih vođenja na pišanje pasa mi, srela sam nekog sasvim novog lika na putiću iza zgrade. imao je super velikog psa i super lijepog. kad sam mu se priblizila, soticki sam uzela psa mi u ruke i rekla:"aaaaa, ovo je naaajveci haaaski naaa sviiijeeetuuuu". i iskreno sam mu se divila.
"to nije haski, to je malamut", rekao je uvrijeđeno
"malamut..a dobro. malamut šalamut. malamut je đinovski haski. "
"a-a. to je sasvim druga stvar"
"a oke onda" (kolut kolut)
onda me pitao jel to kuja. UVIJEK pitaju jel kuja. to pitaju i oni s kojima ne zapocnes prije nikakv razgovor. sam ispod nosa promrmljaju:jel kuja? ja velim:nije. ko da lozinke neke izmjenjujemo. ko da me ne bi pustili da prodjem dalje da ne kazem ispravan odgovor. hihi.
UGLAVNOM. velim ja da nije i on skomentira da ga mogu spustit na zemlju onda jerbo da njegov haski-nehaski niš neće mužjacima, al da na sve kuje skače.
ja velim:dobro, i nastavim drzat psa
on se nasmije seretski i veli:a štaćeš, na gospodara je hehehe-he-hehehe
ja sam se tu osjetila relativno ugroženom. i malo zgroženom. i nisam mu htjela ostat dužna za zgroz. i nisam.
"na gospodara je?"
"pa da,pa znas ono..da ljudi biraju pse koji su im fizicki il karkterno slični..."
"aha.a.zanimljivo. i ovaj skače na kuje?"
"skače. skače..hehehe-he-heheh"
"i na gospodara je"
"a čuj..he...hehe...hehehe"
"pa. zanimljivo je znat da takvi ljudi žive u kvartu mi. nego, koje pasmine preferirate? recimo, da mozete birat, jel bi radje nategnuli dogu il ste vise pekinezer-tip?" i cerek. i "ja tu skrećem"
"ali! ha? ali...hm..ej..ali ..nisam misli...gle ju..haha..daj, ckeaj"
"nene!ne!nene! sve u redu! ja sma tolerantna! u redu. shvatit cu to jednom. sve u redu. to je VAS izbor"
i skrenuh konacno na tom zavojčiću. on je ostao stajat i gledat prema meni. zbunjen malo. znam to jer sam se na zadnojj točci s koje sam ga mogla vidjet okrenula i rekla:
"ne mogu si pomoć. zanima me do neba...pekinezer il doga?"
hihihi. ne znam reakciju. otisla sam prije neg je odgovorio. verbalno. neverbalno. IKAKO:D
 
 

 
ja sam taj pončo dobila jer je on mislio da to meni u tom trenutku fali. tj. nije to pravi pončo, nije to ona deka s rupom neg ono sta svi zovu pončo, a nije za pravo pončo. ono s kapuljačom i klokan-đepom ispred.
uglavnom.to je bio lik neki sta je s deckom mi tadasnim svirao i kojeg sam tad upoznala i s kojim sam 10 minuta poslije isla kupovat kiselo mlijeko. ne sjecam se gdje mi je decko nestao tih 15 minuta kolko je trajala kupovina, ali je. tako da sam bila sama s njim u ducanu i kupovala kiselo mlijeko. ja inace ne kupujem kisela mlijeka s nepoznatim muskarcima.
to sam mu i rekla. "slušaj, mozda si stekao krivi dojam o meni. ali ja inace ne kupujem kisela mlijeka s nepoznatim muskarcima. "
nasmijao se."ali to je samo kupovina kiselog mlijeka. ne vidim mjesta za moralne dvojbe"
"misliš?"
"mislim. drugo bi bilo da kupujemo nesto konkretnije, ono, mesinu neku. i drugo bi bilo da smo sad u getrou, npr. ali kupujemo kiselo mlijeko u sasvim malom dućanu. to je frendly poziv. "
nasmijala sam se. nasmijao se. onda smo neko vrijeme stajali u redu i ja nisam znala sta bi rekla pa sam navlačila jedan kraj kaugume. drugi mi je bio zataknut izmedju zubiju. on je gleao u lampena stropu na kraju reda. onda me pogledao i rekao da tocn zna sta mi treba. ja opet nisam znala sta da kazem na to pa sam i dalje razvlacila kaugumu, samo sam si prosirila malo promjer očiju.
i drugi dan mi je dao pončo.
poslije ga nisam vise nikad vidjela.
to je moja priča o ponču.
 
a sad ocu zamijenit taj pončo. ja imam malko duže ruke od normale al UNATOČ tome one ne vire iz ponča mi. ono, kad su skroz spuetene uz tijelo. i taj pončo je meni za 3 broja prevelik, sto mi do sad nije smetalo. ne previse. ne TOLKO da bi isla kupovat si novi. al bih mogla zamijenit OVAJ. ak netko ima manji. a ne treba mu.
ozbiljna sam sad i nemojte se zajebavat s tim
 
ae. pončo za pončo. ..kuite, dajem VIŠE ponča za MANJE ponča hihihihi. dakle, VI profitirate:)))
 
 

 
#1
-a je'emu moram ove molbe ispunit. kaj da tu napisem? kaj ti napises?
- erm..za zdrvastveno osiguranje da ocu potvrdu
- al ne treba mi za zdravstveno. za pokaz. jel da napisem za pokaz? a to mi prekolokvijalno zvuci nekak. kaj ti napises kad to ispunjavas?
- za zdravstveno osiguranje
- ... kolajah. ne jebi.
-pa JA napisem za zdrvasvteno uvijek. ne trazim nikad za pokaz jer mi ne treba
- ah. oke, kak da napisem AK mi treba za pokaz?
- za zdravstveno osiguranje
- ...
- a meni je to uvjetovani refleks. kad vidim da pise na papiru potvrda o studiranju, ja uvijek pisem za zdravsveno osiguranje
- kaj da napisem?
- za zdravsveno osiguranje
- jesi svjesna da je ovo sve skupa samo tebi smijesno?
- jesam. i to mi je dovoljno. hihi
 
#2
- ???
- kaj?
- odakle ti rukavice?
-  vozim se na biciklu
- kolajah, 18 stupnjeva je vani
- jako se brzo vozim na biciklu pa mi je zima
- pa sad sjedis na kavi
- zima mi je i sad
- ...
- ...
- dobar dan, ja sam Kolajah K. iz 4a razreda specijalne škole
- odjebi, vlado
-ti si Tim Tim
- ...
-...
- ko je Tim Tim?
-onaj debil iz sapunice.
- tvoja izjava otvara barem dva pitanja. od kad to gledas sapunice? i, TKO je debil Tim Tim iz sapunice?
- ma to bi se napušili i gledali. to je 6 popodne uvijek išlo
-... a ko je Tim Tim?
- ma onaj lutak sta oživi, kao. Tim Tim, kak ne znas
- erm...Tim Tim? kaj se nije zvao Timmy?
- Timmy?
-Timmy. ..a ne, Timmy je bio onaj retardirani iz southparka
- (gleda me)...erm..hm...a-a. ipak si Tim Tim prije
- ....dobro onda. i bolje ti je. (?)
 
#3
- ufff. lijep je dan danas. sunce. i petak je. petak je dobar dan
-(glasom kojim se predbacuje nesto nekom drugom) petak NIJE dobar dan.
- bas je. petak je pocetak vikenda.
- (glasom kojim se predbacuje nesto nekom drugom) u petak su razapeli krista (otjelovljenje upitnika sa zagradama. rubovi usana blago spusteni prema dole, ruke svinute u laktu i dlanovi prema nebu)
- ...kakve to veze sad ima s biločim?
- vlado.na upitnike u zagradama se NE ODGOVARA
- ???? idem na wc.
- hihi
 
 

 
ko ono šta sam s nonom radila prije puno godina. ona bi s mašklinom prokopala malo zemlju i onda bi ja gurnula ruke do lakta i tražila ih. nisu oni bili jako duboko neg sam ja imala tad jako kratke ruke. i najjbolje je bilo kad bi našla neke sasvim male koji su mislili da ih necu nac, al nasla sam ih. i onda bi ja rekla: "vidi, maaali", a nona bi rekla: "aha, ajde traži dalje". i onda bi tražila.
i kad bi se umorila, otisla bi na deku sjest di mi je brat sjedio. a sjedio je na deki jer tad jos nije bio u stanju sjedit na jednom mjestu neg je stalno iz sjedećeg položaja padao na lijevu stranu. il na desnu. il unazad. onda bi tam sjela i postavljala pitanja noni koja je i dalje kopkala po zemlji
- a šta je ono?
- a zašto?
-a kad se to bere?
- a zašto?
-a šta je ono tamo dole?
- a zašto divlji šipak?
- a jel se on može jest?
- a kad to?
-a od kojeg se čaj radi?
- a kad se to sadi?
- a zašto?
i mogla sam leć na deku svom dužinom i širinom. to je bila jako mala deka, al mi svejedno ništa od tijela nije virilo s nje kad bih se skroz legla na nju. al više sam voljela vadit krumpire neg ležat na deki.više, jer je na deki brat slinio po meni.
a kad bi mi to dosadilo, onda bi otisla na kraj vrtla i prek suhozida gledala u susjedov vrtal di je on imao kuniće i onda bi im nabrala trave i gurala kroz žičanu ogradu i gledala ih kak jedu.
i nona je uvijek rekla da pazim na zmije kad sam se penjala prek tog suhozida. i ja sam joj uvijke rekla da hoću.
i nona mi je rekla da jesen počinje 23.9.
 
 

 
iiiii !!!!!! volim zimu. sad bez zajebancije. došlo mi je maloprije. istina, volim je interijerno...(?)
došlo mi se do tijela mi omotanog vunom različitih oblika, plahtama, ručnicima, dekama, poplonima i alu folijama do kreveta mi i počelo natezat žicu, pa sam po jako kratko posutpku prekinula razgovor. ne zato jer poštujem i slušam majku mi neg jer je želim izbezumit kad god to mogu. a ovo ponašanje ju je izbezumilo. jer je do tad SAMO jednom dosla rec da se skinem jer da oce telefonirat.
i nakon tog sam zauzela fetus-položaj, navukla neki od slojeva gore navedenih prek glave i ležala tak.i slušala floyde.bilo mi je toplo i slušala sam floyde.
i u tom trenu sam zavoljela zimu.
 
a nije rijecima opisljivo. mislila sam da ce bit, al nije. procesi koji su mi se u mozgu dogodili..nisu opisljivi. bojim se da bi, verbalizirani, zvučali banalno. pa necu.
 
i floydi su super zahvalni za slusat ak pricas s nekim na telefon. ak pricas s nekim duze. jer, makar ih slušao i SAT prije neg si nazvao tog nekog, oni će svirat tokom cijelog razgovora i JOŠ tolko NAKON kraja razgovora. floydi te nikad nece zajebat pa odsvirat zadnje taktove usred razgovora ti. vam. pa da se moras dizat s poda/kreveta i pustat ponovno.
ne. floydi sviraju dugo.
floydi sviraju do sutra, kaže on.
i mrzim ga jer je to on rekao, a ne ja. ustvari, zato ga volim.
amaneznam. nešto ga :D
 

 
odlučih danas čekat autobus koji ne postoji. bila sma spremna uć ČAK i ako otvori samo prva vrata. dakle, bila sam spremna PLATIT za te dvije stanice. nisam bila nešto posebno očajna od umora il raspižđena zbog kiše. samo mi je palo na pamet da bi se jednom mogla vozit tim busom. mislim, nije da taj bus ZA OZBILJNO ne postoji. ako postoji stanica i ljudi koje povremeni vidjam da tamo čekaju, onda postoji i autobus. valjda.makar ja u zivotu nisam vidjela da slavonskom ide autobus. bogami nisam.
ali nije nikog bilo da čeka. nije nikog bilo kog bi mogla pitat:za kolko dođe? i stat se pokraj tog nekog ko da svaki dan tam stojim. pa sam išla pješke.
al jednom bih se voljela vozit u Fantomskom Busu i vidjet kako je to.
 
bogami bi.
 
(ermm..moram primijetit da billy idol hrče. bowie pljesce, ovaj hrce.hm. )
 
(ponekad citam logove ljudi koji mi STRAHOVITO idu na zivce.ne znam zasto to radim. to su ljudi s mozgom koji su rasli u pogresnim kontekstima. a neki ni to.)

 
nema ga. njega nema. odsutan je. nije prisutan. u odsutstvu je. deficit njega. nije nazočan. nije došao. ne prisustvuje.
NEDOSTAJE!!! (mi)