srp mog djeda antuna

 
e. hm..nnda. sad je sve ovo malo na silu jer sam relativno lose volje...al ono..sta ja znam...moram formu neku ispunit. mislim, vec sam ŠEST sati pored kompa,a nisam se spojila. neg sam jos, glupaca, isla spaaavat kad sam doma dosla. e. da idem na neko odvikavanje od neta, sad bi ovi iz grupe bili ponosni na mene skup s voditeljem grupe i tapsali bi me po ramenu i govorili:svaka ti cast, kolajah, drago mi je da napredujes. i takve neke slicne stvari.
astajaznam. zagreb je opet oblacan. bio je i kad sam odlazila.a ne znam. necu rec da ga ne volim jer ga volim,al nekak mi sad dodje da mu jebem mater. i jos nesto svasta prosto da mu radim. ma ne znam.
i JESAM se vratila s mora kao bolja osoba. bogami jesam. okej, dalo bi se diskutirat o tome sto me to cini boljom osobom hihi al..stajaznam. valjda je dovoljno to da se osjecam BOLJE neg prije mora?:))) usprkos trenutnoj čangrizavosti mi i sve:))
i tako.
 
eh,babuškarim, log u logu: (zato jer se bojim sad odma pocet novi pisat, dva unutar 15 minuta, pa to je prenaglo.ko kad naglo pojedes nesto i puno tog pa ti bude zlo. pa necu da mi bude zlo. e. ):
 
JESEN
pozdravljam te jeseni
u bijelome jutru
tvoji prsti takli su mi putru (?)
pozdravljam te jeseni
ma gdje bila
labava ti krila, labava ti krila
 
jesen je počela. meni. to počne kad dobijem poriv navuć si štucne i završi kad ih skinem.ove godine je jeen trajala do tamo nekog početka petog mjeseca. e. a sad je uranila. makar, ne previse. a ko bi joj i zamjerio. KAO da je uopce OTISLA za pravo. idem nac to.
 

 
a bodulske cicije, majkuimnjihovu. 15kn 15 minuta.
sad imam filing ko da zadacnicu pisem. ogranicena vremenom:))
zasti se ljudi trijebe kad se skin?na plaži. u , vidi rame. u, vidi noga. pa onda cackaju nesto po tome i stiscu si nepostojece pristice. i prze se na onom suncu ocajnom. i mogu posad i pol lezat i samo se mazat i namakat si tijela. pitam se o cemu misle kad zak leze. misle li o icem? u svakom slucaju, NE ZABRAVE se okrenut na drugu starnunakon 15 minuta i nanjen novi sloj masnoce na kozu svakih 5 minuta. bitno da je faktor velik. o da, faktor 50. to je ko da..ne znam...ko a..a ne znam. ne mogu. pod stresom sam sad:9 al nesto nelogicno, ugllavnom. smislte sami:) mislim, ak se TOLKOo oce zastitit od sunca, nek se MAKNU u hlad. i onda navecer sjede u bircevima obuceni u svoje svjetle opravice. ko nagoreni čevapi. ko nagoreni čevapi omotani u salete. tako mi izgldaju. i gledaju me onim svojm bjeloočnicama. blink, blink. blinkaju njima.
oke, serem. da nema kucu na moru, vjerovatno bi se i ja tak ponasala. serem. ne bi. rekla sam t samo zato da zadovoljim formu recenice:)))
al 15 minuta 10 kuna. pa izgrist cu ga sad kad zavrsim s ovim.
e.
i tako.
 
idem sad. sta idem..pa..idem...ljeeetovattt hihihi
uuuaaa đannnkiii (ne pricam sama sa sobom neg stedim kojotu komentare ;P)
 

 
bilo je divno visuckat s vama:) a sad idem u druge krajeve.na neko vrijeme.
 
i vratit cu se kao bolja osoba hihihihihi
 
( i nisam NIKOME obecala da se ni jednom necu spojit. nekako. nac nacina i spojit se:))) nisam to cak ni sebi obecala:)) )
 
sou, do tada...
 
vuljska.
 
tipi za kraj:
 
strašni drot
vizigot
na drumu
galami
 
(spešl pozdrav milićima. e.:) )

mi se s mora vratilo i bas je jako volim.
eto ti log, koookoškiiceee hiii hii:))
 
(a napisala bih nesto suvislije i bogatije, al sam pod stresom blagim sad:) )
 

(imam taj bicikl s kojeg padam, al mi nece kupit novi jer da sam nemarna s biciklom i d aga svugdje ostavljam. sto je istina. al nije sitina da sam NEMARNA jer kad ga zavezem negdje onda MARIM za njega i kad mu idem u susret gledam izmedju ljudskih ramena u prolazu da ga spazim sto prije. i sad si bilonja-debilonja kupi SEBI bicikl. a ja sam mu jedina kćer i sve al ne jebe to njega niš.)
zvrnd, zvrnd
bilonja:jel vidis da je prestala. to je ljetna kisa s natruhama jesenje, kao sto sma i rekao.
kol: je. prestala je.
bilonja:nego, mi sad zivimo život olivera twista
(naslonila sam se na stolac, pogledala u strop, uzdahnula i rekla tapš-tapš tonom):kako to misliš?
bilonja: ja sebi kupujem sve novo i super, a ti si odrpana i moras krast za mene i varat. ti si oliver, ja sam bagin.
kol: isuse. (uz popratno vrištanje)
----
neego..ovo ljeto se bavim novim sportom. zove se - održi ravnotežu i uhvati ritam. ili skraćeno- uhvati ritam. kupila je Osoba ..štitnike za koljena. ne one za rolanje neg one skroz neke mekane koji se prodaju u pevecu ljudima koji nesto popravljaju i moraju klečat poradit toga, pa da ne kleče na vlastitim si koljenima. i obukla je to Osoba i presetala se na koljenima po stanu i rekla:e, vidi ovo. sad mogu cijelo ljeto radit i nece me bolit koljena, a poslije mogu na kolodvor isprosit štogod hihihihiih.  ja ga puntam da nabavi bar jos jedan par da se trkamo, a do tad vatam ritam te ravnozetu. to se vata tako da si navucete to na koljena, kleknete, s rukama se primite za stopala tak da izprofila izgledate ko neki trokut na špicu i onda se uravnotežite i bacite šturu od sobe do vratiju balkona. time vjezbate sve misice, pogotvoo trbusne jer morate se naginjat stalno prema napred da se ne prevalite iza, a i morate suzrdsrzavat smijeh koji dolazi u naletima.
to je sport ovog ljeta.

 
ah. jutro mijenja sve...ehh...hihi. a jebemtiiii:)
 
(ona haljina izugleda ko spavaćica, a ne bi dala ruku u vatru da to zbilja i nije!!!!)
 
upucat cu seeee hihihihih.to je JA. to je tako tipično JA da to nije za vjeorvat kolko je to JA. bok kolajah, bok kolajah, pozdravile smo se u odrazu ogledala i prezrivo se nasmjesile jedna drugoj
 
mantra (koja je do sad palila u takvim situacijama): to je fuknky, to je funky, to je funky, to je funky..

sta je s tim pričama na kraju? o tom sta plivucka jadranom? jel to još viđeno il šta? i di? imam te neke planove bivanja na duže vrijeme u moru, a nije da mi se sad baš SUSREĆE s njim. ne sumnjam da bi imala DOBRU priču.ali mi se nekako ipak ima još malo sebe. jebeš priču koju nećeš moć ispričat:D
a vezano za pacifiste. jel se to rodi il postaje? kokoš il jaje? stajaznam..ja se sjecam da sam ko mala ne-voljela morske pse jer su oni jeli ljude. i bili su prikazivani uvijek ko zlikovci neki. a dupini su se voljeli. jer su dizali glave kad bi pored broda prosli, a ne onako zlokobno s perajom laprdali po površini. i jer si s njima mogao plivat zagrljen. to je tako bilo servirano nam, pa sam onda ja to tako i voljela. e, al onda je bila neka scena gdje su psi napali ljude i proždirali ih i onda su uletili dupini ljudima u pomoć i izboli onim svojim njuškama morske pse do smrti ili bar jako blizu nje. e. od tad im je nekak pao rejting. mislim, ubili su ih. ne znam.kao, s ljudima ste oke, a ove ste ubili.
puno godina nakon toga sam procitala negdje..da, to je jedna od onih stvari kojih imas punu glavu i ne znas sta bi s njima..da se čovjeka treba procjenjivat po tome kak se prema neprijateljima ponasa, a ne prema prijateljima.kao, sa SVOJIM prijateljima su svi oke.to nije bogznakakav indikator ljudskosti u čovjeku.
mda. znam. ono je borba na relaciji život-smrt. stajaznam. ne znam kak bi se u TAKVOJ situaciji ponašala. al ne pricam sad o TIM situacijama. makar sam s TIM počela.
ma. ovo je za na travu, a ne za ovak:/
 

nekako se suzdrzavam od te recenice. jer mislim da je njena vrijednost proporcionalna vremenu koje je iza nje. i makar mi je u natruhama ta misao dolazila u svijest, ne bih je još izgovorila. jer si kontam da i ti mozda tako mislis. pa da ti u ocima nece imat toliku vrijednost. a ne zelim nesporazume.
al nekako... sumnjam da ih i može bit.to nekako mislim.ti LikuNeispričanePriče...

e. a jesam žensko. a bas jesam. onak, tipicno zensko. da uzmem lovu za nesto i onda kupim nesto drugo. al bar nisam kupila stvar koju vec IMAM doma. oke, imam..al nemam TAKVU :DD. ..hihi. al super je. ko iz noninog ormara. neke none. ne moje. ja sma iz ormara moje none uzela sve sta se dalo uzet. bijelu majicu s "ronhill" natpisom i bijelu majicu "kiss me quick" natpisom sta je ostala nekim turistima. haljinu jednu super mi nije htjela dat jer je rekla da joj je ta za u polje. kad ide u polje. i sad sam nasla tu sta je ko da je iz ormara neke starije bake nečije. bogami je dobra. i meryl streep je. time, ovaj put, ne mislim da je klasična, neg da prati liniju tijela. sto znaci da nije ko ona od prije par godina kad je ljude bilo sram sa mnom ic van ak sam u njoj bila, ko ona koju sam vidla na nekoj odebljoj babi na placu. sto mi je bilo smijesno. relativno.
i tako.
idem spavat.

eto. zato volim arhitekturu, drveće i interijere. tim redosljedom.jer se arhitektura grada najmanje mijenja. bar ne za mog života. bar ne jako. drveće sam stavila na drugo mjesto jer drveće više volim jer je vani. interijeri nisu vani. da BAR jesu. tad bih ih voljela više od SVEGA. bili bi moj najdraži paradoks. mislim bar.
volim NEKU arhitekturu. i NEKO drveće. i ..shvatili ste. zato jer su uvijek isti, a ja nisam. i kad se konektiram s njima, nekako mi stvore zoom out trenutne situacije. pokažu mi liniju kojom sam se kretala zadnjih 2,3,5,n godina i točke na njoj u kojima sam im dolazila. i uvijek mi iz te ptičje perspektive trenutna situacija izgleda..zabavno. na razne načine. ne uvijek "zabavno" u smislu da se valjam po podu od smijeha. al onako. zanimljivo. to je sretnija riječ. valjda.
i tako još neke stvari.  
(opaska:ovo je log napisan u jednom dahu i BEZ ispravljanja tipfelera jer ih NEKIM čudom nije bilo)

u snu raspravljala s nekom osobom o gramatici i korištenju zareza u rečenicama. (??) a nije to prvi put. nije prvi put da mi san liči na...kak ono..od bergmana onaj film..male bračne svađe..il tak nekak...di oni sat i pol sjede i pričaju. u filmu. sjede i pričaju.
e tak ja nekad sanjam. i to su neki ozbiljni razgovori, ne laprdanja. ne dogodi se to cesto, al se dogodi s vremena na vrijeme.
a ko mala sam uvijek citala prije spavanja i onda mi je bilo žao sta bi morala izgasit svjetlo i ic spavat jer realno vise nisam mogla oci drzat otvorene, pa sam zamisljala kak bi bilo dobro da mi tekst knjige curi s unutrasnje strane kapaka jer sam bila uvjerena da bi mi svjest mogla bit budna cijelu noc. a nekad sam isto znala sanjat da uzimam knjigu i da je citam i bila je neka super jako zanimljiva.
i tako.

ja imam širok prsni koš i male cice. očito se nikad ni jedna žena nija takva rodila, pa ZATO nema odgovarajućih badića mi.
ma jebe mi se. ušla sam petnaest do osam u prvi dućan i deset minuta se ljutila zbog tog, a onda zaključila da ...ma. ono. no. "nije za kravu sedlo" i to:) kaj me briga.kupat ću se u majici onoj u kojoj se rolam. il u gaćama. jebe mi se za norme.kod bivše klaonice se IONAKO nitko ne kupa.
i jebomepas ak ovaj put ne sačuvam etikete konaca. prošla sam cijeli red s koncima prislanjajuci si svaki uz gležanj i uspoređujući ga sa ..sa..sa usustavljenim im kolegama. a svaka boja ima bar pet sličnih nijansi. kriste. ko da sam umobolna.
(a idem i ja onda spavat. utučeno leć u utučeni krevet. jer JA poštujem "zajedno odvojeno", a ti ne ;P nemoj se ljutit. utučeno je jako utučeno i nema goreg od tog. )

to je bila nekako...lijepa nedjelja.stabla su bila velika, a asfalt siv. presla sam na drugu stranu ceste i gledala u sunčanu stranu ulice. nisam se mogla sjetit covera tog albuma. samo filigranskih pločnika. držala sam ih na uzdi. "nedamvamse, nedamvamse, nedamvamse". isukala sam boju iz njih i ostavila je samo u tragovima. onolko malo kolko se čokolade u buhtli dobije u cicijskim pekarnicama. to je emocionalni trik, pomislila sam dok sam sjedala nasuprot žene koja je češljala pekinezera. to je emocionaln trik, pomislila sam ponovno, a pas me gledao. to je emocionalni trik, pomislila sam, a žena i pas su me gledali. to je emocionalni trik, pomislila sam, a žena, pas i slucajna prolaznica su me gledali. to je emocionalni trik, svidja mi se sintagma i sad cu otic, pomislila sam i odnjela se s te klupe.
on je jeo tjesteninu i pričao o ljetovanju. ja sam sjedila sa stopalom na stolcu, srkala mineralnu i gledala kroz njega. i disala.

ne treba vam to. one spravice kaj prek televijzora prodaju.one s kojima radite neke sekvence pokreta i radite to uzastopno. ne treba vam to. i nije istina da vam je zadnje na pameti da odete sport neki vršit kad se vratite s posla. nije istina. samo to niste nikad probali, pa ne znate. dignite se u pol sedam i odite trčat na nasip. do nekog mosta. barem jedan bazen u zagrebu radi od 6 ujutro.znate kad je najveca guzva? od 6 do 8. otidje ekipa na plivanje prije posla. jel vam palo ikad na pamet da odete ranije spavat i dignete se u 6 i odete na bazen? ne kuzim one kaj si kupe sobni bicikl. ne kuzim. ko hrčci neki. popnu se na njega i vrte. bacila bi im sjemenki malo okolo, da ih vidim da to rade. zasto na jarun ne otic? maksimir? nasip? i prek zime NIJE zima. ja sam PROSJEČNOG zdravlja i vozim se zimi i nije mi NIŠTA. to su isprike. ne dajte da naprave hrčke od vas. i ne gledajte televiziju ujutro. time cete se stopirat i od pisanja ovakvih logova.
astamogu kad sam htjela vidjet alku vujku. da vidim ko ce joj gost bit. pa su njih dvoje (ne-alka i ne-alkin-gost)u ugodnom ambijentu poceli vodit razgovor neki. prvo sam mislila da mi se dogodila hrvatska sapunica, ali sam skontala onda da je to ipak samo tv-prodaja. onako, ukočeni razgovor koji teži bit bezbrižan. ahhh.
nakon tog je nikita besplatno vozila ljude u onom taxiju debilnom. pa sam zgasila. ja to ne bih mogla. mislim, mene ne bi ni zvali da vozim taxi. DA sam poznata. ne bi me zvali ak imaju generalnu probu prije tog. tamo neku..generalnu probu. jer bi na njoj skuzili da nisam u stanju vozit i pricat. kad to radim, smanji mi se brzina i do 20 na sat.i ne percipiram bas SVE sta bi trebala percipirat. zato voznja sa mnom ne bi bila bas nesto. mogla bi pricat eventualno na semaforu. da.oke, na semaforu bi. onda bi trebala u nekom centru grada nekog vozit.da. a kad nisam poznata.
ah. i tako.

 
 nešto kao ono kad ljudi imaju preparirane glave raznih životinja po sobi. al puno bolje od toga. i ne toliko bizarno. mnije to nikakvo kolekcionarstvo. nema to veze ni doslovne ni metaforičke sa trofejima. nikakve. (oke, mozda usporedba sa  prepariranim zivotinjama IPAK nije bila najsretnija:D) al ne vjerujem nikome tko nema nekakav pregled kroz…kroz te..neke…ljude u životu. stajaznam. to..to nisu SVI ljudi koje znate. to su..NEKI ljudi koje znate. neki koje ste mozda samo površno poznavali. nekad. jednom. dovoljno dugo da znate. da su za…za tamo.
 
to izgleda..nesto kao…hm. nesto kao ono kad čekate nekog na autobusnoj stanici i onda percipirate NestoJakoPrivlacno kako izlazi i vidite iza njega huj. huj  je nesto kao materijalizirana prošlost mu koja se širi iz leđa u vidu ..tamo neke…sivuljkaste lepeze. Koja bi bila ispunjena…SVAČIM. da ga znate. al ga ne znate pa sami ispunjavate njegov huj. sa svojim pretpostavkama. dok, eto, tak,o čekate tamo nekog.
 
e  takva je ta galerija. s hujevima.njihovim. a nije u huju samo puka prošlost. I način na koji se nosio s njom. i izrazi lica. i miris.. i naglasak. i tekstura kože. i mentalni sklop. da.. mentalni sklop. mentalni sklop. mentalni sklop.
 
eto. takva je ta galerija.
 
 
 
(i sta god drugi rekli o TekInauguriranom…kakvo god objasnjenje toga imali…mozda ce biti u pravu. ja cu samo slegnuti ramenima i reci:mozda si u pravu. i mozda ce zbilja biti u pravu. no ne postoji nista iz vanjskog svijeta sto bi bilo u koliziji s mojom odlukom da ga stavim tamo. bas nista. )