srp mog djeda antuna

samo kritike, samo kritike,
samo kritike, samo kritike,
samo kritike, samo kritike,
samo kritike, samo kritike,
 
ubojice samopouzdanja
su oni.
 
 

dakle, da te pitam. nema teleta vise. uglavnom, izlazim iz mesnice i imam blagi cerek na usnama jer mi je mesar rekao da ce imat to sutra u osam ujutro, a ja sam mu , onak, kaubojski rekla:onda se vidimo tad, i izasla. i hodam cestom i sjetim se tog i prodje mi cerek prek face i UTO prodjem pored brica di se mafijasi inace skupljaju i dogovaraju sačekuša i ko zna sta sve ne jos i jedan od njih, vbelik i ćelav, digne glavu i pogleda me onakvu nacerenu i naceri se on meni i bleji u mene.
 
e. sad. reci ti meni..ja znam sta sma JA mislila, al sta je ON mislio i sta je on mislio da misli i sta su ovi drugi njegovi  mislili i kak sam ja izgledala njemu, sta je on mislio da JA mislim i tako to.
 
ajde.
 
 
xixixixixi

na ovo sam naletila kad sam čačkala po starim nekim razgovorima s nickom jednim sta se nenadano pojavijo opet tu:
on tam zajebaje nesto i ondak ja velim, izmedju ostalog:
 
"meni je najbojle ovo kaj pise gore ispod nicka - muskarac igodine i dalje blablabla..muskarac...zvuci ko da ste svi normalni i da se perete redovitoi da nemate psihickih problema:)) "
 
:)))))
 
ajebemtislova

ja bi jedno tele, reci cu mu. onda ce on pitat nesto streming,server u kontekstu zaklanih goveda, pa cu ja rec da ne znam ja nista neg da su mi rekli samo tele jedno da moram donjet.
slova su se sama od sebe povecala i odbijaju suradjivat.
 

 
majmuni su super. svašta rade i nisu dosadni. favoriziram...sam malo...imam na straznjoj strani racuna zapisano...hanumske langure. sveti indijski majmun. hanum je neki sta je spasijo ramayaninu zarucnicu i spalio poradi toga grad, ili tako nesto, a ovi majmuni imaju crno lice i stopala i ruke, pa ih podsjecaju na tog palioca. kao, čađavo od paljotine. (OPET OBJASNJAVAM kvragu). i neisgurno su bijeli. ono, nisu bas bijeli, idu malo prema crnom al su uglavnom bijeli. nesigurno bijeli. i imaju rep duzine tijela si. to je ono sta volim. volim repove. tipa, panterinog repa. tipa, hanumskog langura repa. :) . i bio je tamo jedan sta se utaborio kod debla nekog i strugao mu prstima koru. i taj je imao jednog saaaasvim malog si potomka. malog za stavit ga u omanji ruksak. taj SasvimMaliPotomak se voli zaletit s metar-metaripol i skocim mu na ledja i lupat ga rukama po glavi. i to voli STALNO radit. u jednom momentu je ovom to dopizdilo valjda, pa ga je sam u jednom momentu, dok se SasvimMaliPotomak  ponovno otisnuo od njega po zalet, lijuevom rukom zgrabio za rep. onak, lezerno. nije ni glavu okrenuo. strugao je desnom rukom i zubima to drvo i lijevu sam ispruzio i copio malog za sredinu repa  i nije mu dao da ode po zalet hihi. a mali se prekobicavao o d muke frćkao ono svoje vižljasto tijelo na sve strane. bas je dobar mali.
ja tak nekad znam kvida ulovit. pa mi rodjak kaze da to ne smijem. kao. da. a majmun moze. ajd molim te. kvido je dalmatiner, ima abnormalno veliku glavu, velike zube, velike šape i veliki pimpek. i ne bi mrava zgazio. mrava bi vjerovatno pojeo. jer jede sve i nije normalan.jede feferone. ako mu ih daš. dodje do tebe i liže te i onda otrci i mislis da se vise nece vratit, al se vrati sa zaletom i skace ti po glavi i ramenima. i po svud. to je simpaticno tri put. meni. nakon tog mi dopizdi pa mu ne dam vise da se zaletava na mene i primim ga za rep i vucem ga za taj rep.
no, uopce nisam o tome htjela. ima tamo taj jedan majmun koji ima kožne uši. ne znam kak se zove, al je iza ugla lijevo od langura. a znam da SVI imaju kožne uši, al ovaj ima CRNE kožne uši. koje se sjaje i sve. dobro su uščuvane i to. ko kauči nekih jako pažljivih teta koje svoje stanove i namjestaj tretiraju kao muzejske primjerke. TAKO uščuvane.
 
tosamsamhtjelarec
 

 
- pantera
- kožne uši
- sivi ćuk
 
sou, bijah danas u zooloskom. imam preko nekoliko zanimljivih primjetbi glede istog, al cu napisat onoliko koliko ću moć trpit da ne odem pišat. unaprijed se ispričavam. 
pantere volim zbog kontrasta.al su spavale. bilo ih je tri i spavale su. ni jedna da bi oči otvorila. sad bi rekla:kujetine, al bi to bilo apsurdno rec u ovoj situaciji:) a ja nisma od onih sta ispustaju zvukove nebilidabili skrenuli paznju. pa sam odlucila cekat. zvale su se SkrozLijevo, Sredina i Desno. i ništa. i čekam i ništa.i ništa. i ništa. onda je (ide zaplet;) ) Desno otvorila oči (konačno), digla glavu i napravila par metara vrebajucim korakom. u smjeru x. Sredina je otvorila oči i digla glavu. u smjeru x. SkrozLijevo je otvorila oči. u smjeru x.a onda sam, jebiga, i ja okrenula glavu u smjeru x. (oci sam imala od prije otvorene:)) i iz smjera x je isao neki šiljo i pogledao prema meni. jer sam ja blejala u njega.pokusavajuci ustanovit dal su se ove uzjebale zbog uvjetovanog refleksa ili su samo popizdile. a šilji nije nigdje pisalo da je hranitelj i izgledao je ko normalni 20ineštogodišnjak. a ne ko tamo neki ko hrani  velike mačke.stasad.i tak smo malo nas 4 gledale/i njega, on je gledao u mene (mrko) i tak je trajalo to neko vrijeme. onda mi se upalila ona kamerica sta snima situacije iz pticje perspektive pa mi je sve to skupa postalo jako smijesno pa sam se nacerila sam. na sta me on nastavio mrko gledat. neznamzasto. mislim da je zabrijao malo s tom svojom ulogom hranitelja. kao, i ooon je sad..tamo neki...maačaaak:DDD
 
aaanemoguvisemorampishat

 
a u redu onda. kad nećeš. kad ne možeš. uvjerena sam da ne možeš.
voljet cu te posredno.
 
preko riječi.
 
pisanih.
 

imam taj jedan. ne koristim ga cesto.zadnji put u prvom mjesecu. po onom snjegu i sve. danas sam samo prosla pokraj njega. ne znam zasto. nesto je jelo u travi, pa mi se nije dalo nogama gazit po tome. sta god to bilo. jez il stakor il sta vec. al to mi je najdrazi short koji imam.onak, pravi. da se moras penjat prek ograde i hodat po travi i pokraj zbunja prolazit.istina, skratim si put za 100m sve skupa, al sta.
sad mi je krosnulo...ona epizoda malcolma..hihi..kad ovaj bratu starijem objasnjava da je shortcut nesto sta ti skraaati put. a ovaj, sav izgreban i iscrpljen konstatitira da shortcut nije to neg put kojim inace ne ides:D
 

 
volim bazene jer se od klora osjecam dekontaminirano.
nda.
 
sad bi rekla jos nesto, al mi je samo ta recenica u glavi.
 
dekontaminacija, dekontaminacija,
dekontaminacija, dekontaminacija,
dekontaminacija, dekontaminacija,
dekontaminacija, dekontaminacija,
dekontaminacija, dekontaminacija,
 
dekontaminacija.

 
astajaznam. zbunjena sam sad.
i zgranuta.
rekla sam:gle kak čudno spava. i nastavila jest bananu.
onda ga je buraz pogledo i reko:koja si ti glupača.
 
a jebote.
sad sam nekak..uznemirena.
 

 
bilo ih je previše. riječi. onih dobrih. nestale su. sad sam ostala sama s banalnostima...
dakle, ....jebemti skribomaniju moju kad nemrem dan bez loga prozivjet.
moja zubarka nosi moje zube u svom novcaniku. to mi je bilo lijepo nekak. mozda i nosi zube drugih pacijenata u novcaniku. al mislim da ne. nekak mislim da ne. inace, imam neki otpor prema nosenju icijih slika u novcaniku. imam averziju prema tome jos od djetinjstva.moja nona je u novcaniku nosila slike svojih unuka. i svaki put kad bih otisla s njom u ducan, ona bi otvorila novcanik da plati i jedna strana njenog novcanika bi se munjevito otvorila i visila dok bi ona kopala po pretincima. i ta strana koja je visila je imala foliju iza koje smo gledali ja, moj brat i rođak.to mi je bilo nekak jezivo. ona stoji kod blagajne i placa, a u mene bleji troje djece. i to još naopačke.
al ovo sa zubarkom mi je milo nekako bilo. ne znam.
ova sila koja me goni pisat je presnazna. ne mogu joj se oduprijet. ja pisem o zubarki. kristepresvetiizbavime

 
gurua:)

 
ko mi je smanjio kopjutor? >:-O
 
e da...novi:) --->  (-.-)  ---> saaamo te gleeedammm:) onak, zlosutno malo:) kroz stisnute oči mi:)

 
slobodna (u relativnom smislu) od icega sto se mora...od vrsenja odredenih radnji i ispijanja kava s ikim, čak i od bivanja doma za obiteljskim ruckom. apsolutno slobodna. u relativnom smislu:)
deset sati do okretanja leđa suncu, oluja koja je to htjela bit, al na kraju ipak odustala od samomanifestacije, nesto love kod sebe, sasvim malo odjeće i posudjena knjiga koja obećava. 
kad ne moras nista, onda je cijeli grad dnevni boravak.malo hodas, malo sjednes na bilosta poviseno. malo citas. malo opet hodas. malo sjedis s jednim sta je zakasnio na vlak, malo hodas citajuci. malo dopustis da ti procitano odvuce misli, pa se vratis. malo stojis na trgu pored aktivista koji ne bi da se testiranja vrse na zivotinjama.malo razmisljas o tome i zakljucis da ne znas koju stranu da zauzmes. pa samo čučneš pored šarpeija i diraš mu kažiprstom nos. i jedni i drugi imaju donekle pravo. istina je vjerovatno negdje u sredini. zaključiš da se nisi maknula dalje od aristotelovih razmisljanja, pa se maknes s trga. kod dubrovnika jedna sasvim draga zena prodaje sasvim dobre nausnice. fali mi rijeci da to opisem. nisam imala 60 kuna.ni 100. ni 120. tako da nisam od  nje uzela nista. osim ideja;) hodas malo dalje i gledas si nozne prste, čikove, jako stare, pocrnjele kaugume. sjednes u jedini birc u tom dijelu grada okrenut prema sjeveru i čitaš Onu Obećavajuću. razmisljas malo o njemu. čitaš dalje. "..zašto bih, dakle, silio svoje tijelo da mijenja boravišta, kad mi duša s takvom lakoćom putuje? a čemu i ostvarivati nakane, kad već one same po sebi pružaju dovoljno užitka?". razmišljaš malo o njemu. izvlačiš iz vrećice novokupljene žute sandale i simultano izvlačiš stopala iz crvenih. zamjenjujes im mjesta.
odlaziš doma i zaključuješ da te žuljaju.
deset sati do okretanja leđa suncu, oluja koja je to htjela bit, al na kraju ipak odustala od samomanifestacije, nesto love kod sebe, sasvim malo odjeće i posudjena knjiga koja obećava.
faktori koji su upućivali na to da ce to bit jedan lijep dan kolaje s kolajom.
 
ali, iz nekog razloga, nije bio.
 

 
necu rec banana ribe. izraz je toliko isprostituiran da mi je zao sta sam odrasla. TADA sam ga jos mogla koristit i bio je samo moj. i njen.
 
bah.