srp mog djeda antuna

 
dva neka mala od 5 godina su povjerljivo jedan drugome iznosila pretpostavke tko li je to mogao nanijeti ljepilo na koru drveta iza moje klupe.
i zvali su to drvo "grožđe". zato sta su vidli neke bobice da vise s njega. a ja ne znam bas drvece i ne znam o kojem drvetu se radilo. nije javor, sta me kojo naucio, nije lipa, sta me mama naucila, nije breza sta znam od ne znam kad i nije lipa sta isto znam od ne znam kad. al definitivno se ne radi o trsu!
a tko je nanio ljepilo...to ni ja ne znam.
nije smola.
 
 

 
slusa mi se bare. zadnji put sam ga slusala ...ermmm..prije 8-9 mjeseci? valjda. proslo je dosta vremena da mi se opet ide. a i kontekst je takav. dajajde ajde daj. napravi koncerat, đankozozozozo
 
ajde daj
prije neg mi potencijalni Idioci Na Koncerat odu na more
dajajde ajde daj

e. ovak. odlucih prosirit svoj repertoar od 2 (slovima:dva) jela koja znam spremit. a koja nisu sendvič, jaja il čokolino.
ovak to ide..vraški je dobro, sam je lose sto za sve to treba puno vise od sat vremena što je max vrijeme koje si dopustim da mi pridje u spremanju iceg za jest. no dobro. prvi mi je put bio, valjda ce drugi put ic brze. ak nece, skidam ga s popisa Jela Koje Kolajah Sprema Nebilidabili Prezivjela. jebiga.
so...
 
jebote. ne da mi se.
izgubih volju.
a pisala sam si logu  glavi dok sma kuhala. s opaskama i digresijama i cinicnim savjetima i svime. bah.
 
ae dobro. ipak.
 
- prvo treba skuvat 5-6 tikvica u slanoj vodi. o da.
- uonda im izrezat vrhove i prepolovit ih ter im žlicom utrobu maknut. i stavit ih takve raščerečene u protvan neki sta je s maslacem premazan il takvim necim.
- uonda stavit luk na maslac i tam malo cekat onda i gledat kak mis gura islam i tu utrobu tikvicičarsku ubacit na taj luk
-e onda na to sve staaavit...staono..muskatni orascic u prahu, persin, sol, papar i zlicu brasna
-i oooonda polijevat to s mlijekom dok to mlijeko ne nestane, jel...dec i pol mlijeka
- i onda (do ovog momenta sam vec ispizdila. jebote, tsalno nesto dodavat) dodta dva kuhana jaja koja ste narezuckali
-i JOS DODAT 15ak grama parmezana i dva žumanjka
- e.
- i onda se to ohladi. i stavi u tikvice i prek njih se posipa permazena i mrvica krušnih iii...maslaca malo.
- i zapeče se i to je to
 
drugi dio:
- skuvat juhu od povrca, treba pol litre. procijedit.
- stavit luk na ulje i na to dodat šalicu riže il vise. il manje. stajaznam.
- e, a ne kuhat rižu, neg ju onakvu tvrdu stavit. eee, sjebala je kolajah proslo ljeto tak rucak, kad je pire od riže dobila, majkuimnjihovu tsa ne pisu te zabrane
- e.
- čekat dok riža postane staklasta i onda dodat tri paradajza ustinjena
- ulovit misa koji je na neku foru SKOCIO i prezivio s radijatora i vratit ga u akvarij
- dodavat onu juhu procijedjenu postupno, dok riža ne posrce sve to
- pred kraj svega stavit karija i parmezana malo iii
- i nista. i persin jos.
 
a dobro je. bogami je. o da.
 
 
 

 
vidim, nisam indiferentna vise. o ne.
polako, ali sasvim sigurno sam počela kretanje konkavnim dijelom mojih oscilacija rapsolozenja.
 
o da.
 
ljeto za sjecanje.
 
o da.
 

 
od puno zračenja?
 
(mislim, da se U MENE zrači. ne da ja zračim:D)

 
skočio miš iz akvarija:)
unaprijedila sam ga sa "miša" u "skočimiša" i stavila mu vrecu za krumpire nad glavu.
 
povukao je jebenu mrežu krumpirovu. onda sam mu stavila knjigu na glavu. o islamu:D prva pod ruku. i ostavila mu rupu usku za zrak. i uspio izac. popne se na salicu u kojoj spava i odupre se s onim svojim blesavim repom i pentra se gore sa nogama. nije normalan. i ond aje hodao neko vrijeme po islamu. i pokakao se na njega.onda sam mu stavila jos manji otvor. opet se provuko. on je cudotvorac. i ispizdio valjda na taj islam i izgrizao mu KORICE. ISLAMU.
 
E SAD SAM ISPIŽĐENA.
ŠTA MI IMA KNJIGE GRISSSST.
mene je pas moj ugrizo jednom. mislim, jednom od puno puta, pa sam popizdila taj jedan i ja ugrizla njega. tam negdje kod lopatice.hihi. mislim da nikad do tad nisam vidla začuđenog psa:DD
a ovom misu mi je doslo da mu šamarčinu stisnem. kad sma vidla da grize knjige. al ima premale obraze. s čim da ga ošamarim?
ŠTAPIĆEM ZA UŠI???
 
(jitt, JA SAM najvece zlo. NEMOJ ME TJERAT DA TI DOKAZUJEM TO ;PPP )
 

 
e da. ne volem cekaonice. al volem cekaonice odjela za neurologiju, psihijatriju, alkohologiju i ovisnosti. te volem.
susret prvi:ulazim u kliniku, a na ulazu njih 8-9 stoje i puse. svi zgledaju ko da su se s ribicije vratili. u prslucima nekim, trbuh do preko noznih palaca, brci. crveni nosevi:)
susret drugi: cekam na prozorcicu s uputnicama da mi teta kaze sta trebam radit. udje Šiljo od nekih 30. dobro izgleda. i estetski  i zdravstveno:) uzima za shodno komentirat bilo sta i bilo koga u prostoriji. simaptican. kuzi se da dobro poznaje tete na salteru:) nasmijane oci.istrzani pokreti. ko dijete neko hiperaktivno...unutarnji monolog:suzdrzi se. ne gledaj u oci, ne gledaj u oci, ne treba ti to, okreni profil, okreni profil, ne gledaj u oci. ne gledam u oci. gledam u gornji kut s paucinom i slusam ga. obavim stvar s tetom i idem dalje. ide i on. za petama. prolazi sestra od 35 godina nama u susret
"e a e, ova je stazirala kad sma prvi put doso tu pwahaha pwahaha"
"..." (ne uvlaci se u dijalog, ne uvlaci se u dijalog)
"e a e, ova je stazirala kad sma prvi put doso tu pwahaha pwahaha"
"e a e, a dugo si tu onda, a?" (jebiga:) )
"eeee da dugo" veli i izvuce iz snopa papira pismo lijecniku, pogleda ga i zguzva "subotex. tjah. pa nije normalan"
"opa, momak, sta radis, jesi lud" ..a onda mi sine da mozda zbilja JE lud:D
"eae pa subotex.necu subotex"
"pa zato se i lijecis 15 godina kad si sam terapiju odredujes"
pogleda me zbunjeno i izravna papir. hihi
"aaaa..staaaa jeeee to subotex, fedore?"
"eae a jes ti ovisna"
unutarnji monolog:jesam, o netu
vanjski: nisam. al stignem bit.zato ocu znat:)
"a subotex..to je..to je nesto kao metadon, al nije" i opet zguzva papir
"a bogamu, izravnaj to, nisi normalan"
"eae.." izravna ga. "e ak nisi ovisna..e..a ne znas ti onda nista..aa..e a puno mi previse pjevas onda. ne znas ti. nemas pojma eae"
"sretno, momak"
"eae"
 
zijev. zanimljivo jutro.

 
brahhh
 
I don't know how it happened
It was faster than the eyes can flick
But all I can do is hand it to you
And your latest trick

 
a sta ako joj treba netko s jako velikim dlanom za bit na njemu? na kratko samo. dok se emocionalno ne obnovi.
 
KRISTE >:O

 
bozze. momo kapor mi je malocas prekrizio um.
 
ma kako li si ti uspuzao na vrh ledenjaka, momak???
 
(prestala sma koristit "momak" iz zafrkancije i pocela ga koristit kao sasvim normalnu rijec. kvragu.)

 
nekak se vise ne mogu izrazavat rijecima.sad mi nekak vise lezi performance kao izričaj:D
a ozbiljno:/

 
ehhh..sjetilo me ovo na jedan period.nnda.
 
bwahahaahaha. e pa nes me jebat sad da razmake radim bwahahahahhahhah pa nisam popizdila jossssss
Stay and help me to end the day
to je bio prvi stih i samo sam jedan razmak napravila i osjetila se abnormalno glupo. pa nisam ja..tamo..neki...fizicki radddnikk:)))
 
 
 
ajd vise da izadjem iz ove ucmalosti. ajd ajd. ajddddd.
majkuti
 

 
nda.lako me dobit.treba samo pogodit fazu. kuzim da tad padaju s neba. od nikud stvoreni. i svaki je hir. moj hir.
 
nda.

 
aaa jebes sve. staaa cu se koooji kuac bavit brckim biciklizmom kad sasvim kvalitetno padam i po ravnom.
 
e.
 
i ovim putem se zahvaljujem mojim obrambenim mehanizmima koji mi svaki put pomognu prebroditi teske situacije.
ja sam bloody mary:DDD (i evo opet obrambenog:) hvala, momak, hvala:) )

 
da mi neki ljudi ostavljaju dojam nekih tamo literarnih likova, strip junaka ili totalnih frikova. pa se nadjem s njima. jer mi se uopce ne cine stvarnima, pa je izazov tim veći.
sjecam se onog igranog-animiranog filma...kad sam klinka bila.kad nekom klincu u zivot ulete zekoslav mrkva i onaj sta frflja i šiljo i miki i to drustvo. ne znam vise radnju, al znam da sam smatrala da je druzenje s animiranim likovima jedna od boljih stvari koja se moze dogodit nekom od osam godina. i cesto sam zamisljala da se I JA druzim s animiranim likovima.sa svim onim njihovim bojama jarkim i spackama koje rade. i tamo na moru su bila ta jedna ogromna, oronula, stara vrata s hrđavim lancem. zamisljala sam da oni zive iza tih vratiju. i uvijek sma pogledala kroz procijep kad bih pored njih prolazila. znala sam da NEMA nikog tamo, al sam svejedno pogledala......
 
e. mislim da zato izlazim s onima gore navedenima.
hm.
nemam zakljucak neki duboki. samo su mi se, nekako, spojile te dvije stvari.