Bože moj gdje ja to živim?

Dobro vam jutro!
Nekolicina blogera i blogerica mi javlja da se Patricija opet bavi samnom..kao da je to neka vijest.Pa žena nemre živeti bez mene i ja se svima zahvaljujem no...DA MENE ZANIMA KAJ PATRICIJA MISLI I PIŠE JA BI JU ČITALA.
Dugo ju več ne čitam a od jučer joj se pridružio dragi...meni zaista dragi bloger koji ne znam zakaj ..ima nekaj protiv mene i to jako kak vidim.Kriva je za to treća strana i žao mi je da pada pod tuđi utjecaj a bili smo si jako dobri.
Ne ..nisam ja svetica...Bože mi oprosti no...ako neko zna kakva sam i ko sam ..ti znaš.Puno si se z menom moral baviti da bi malo po malo došla z tebom na zelenu granu.Nismo mi koji vjerujemo sveci i svetice...mi samo želimo sebi a i okolini sukladno tome..biti prihvatljiviji,a svjesni da nikada nećemo svima moći biti dobri..i to je meno potpuno prihvatljivo.Ja ni ne želim svima i svakome biti dobra i još uvijek nema tako velikog Boga u meni da nekoga ne bi mogla sterati u tri pičke lepe materine..pa se neki tamo neka i steraju.
Ugodan vam dan svi ostali mili i dragi:-))

Ovaj Gretić iz kuhara je sigurno često na Iskrici.Ide od ekipe do ekipe i pita"Šta se radi"???Ti mater:-))))

Eto Emica...ti ti je slijed događaja na koje se misli...tak sam ih ja vlovila in flagranti:-)))

Želim vam svima sretan Praznik rada 1.Maj i budite veseli ...sretni i zaljubljeni...odmarajte jer...od sutra vi koji radite ...morate zapeti kako bi opet mi ..koji ne radimo dobili svoja tri i pol šarena papirića jer...naše su odavno potrošili:-))

navodno sam bila na nivou zadatka do 6 ujutro.Kako danas još uvijek izgledam ..ne želite znati...uffff!!!!!

Svaki puta kada moji klinci dođu kod mene...a vidimo se relativno rijetko jer oni zaista užurbano žive a ja nisam neki putnik..no..moja Kate meni ostavi jednu sliku na svojoj ploči koja će me veseliti do drugi puta.Ovoga puta to izgleda ovako i moje je srce veliko ko Kalnik...vece ne bi više mogla nositi:-))

Moja je zadaća bila da napravim 100 narukvica i 100 revernika za svatove i ...eto..potrudila sam se i napravila.Sada još samo da uspiju i kanapei onako kako sam si zamislila i moja je misija završila.Ufff..nije to više za moje godine..nemam više taj kuraž i uvijek mislim kak bum nekaj zaribala:-)

sačuvam trenutak u njihovom kratkom životu.Veselim se što su mi nakon dvije godine od presađivanja procvale a prenesla sam mali dio perunika iz zapuštene kuće pokraj moje zgrade gdje je živjela žena koja mi je bila na neki način draga i to je neka vrsta uspomene na nju.Sve drugo su bageri zravnali sa zemljom i gradi se zgradurina preko koje se neće ništa vidjeti...strašno:-((

Izmišljeni su dani za sve kaj postoji pa tako je i 20.09. Dan praštanja .
No...na današnji dan 15.04.2024.obznanjujem da je proglašen Dan praštanja na Iskrica blogu i sve one koji su mi na bloku oslobađam tog tereta ..bilo to njima drago ili ne.Na njima je što će sa time napraviti:-))
Uživajte u danu!

Došlo cvijeće i proljeće...dolazi i Đurđevdan..tak nekak ide pjesma no....ovo se meni kupili moji patuljci ..moja šestorka za rođendan i baš me veseli.Dobila sam jedno biće o kojem treba brinuti svaki dan.Kada mu se poklopac orosi..treba ga obrisati da biljka ne trune i tako se stalno družimo ...a ja to volim.
Danas kupujem cvijeće na placu pa ...unaprijed se ispričavam..biti će tu svega:-))))

Stigla sam jučer doma...malo pojela i sjela u fotelju i začorila jedno 4 sata.Ne sjećam se kada sam zadnji puta popodne ovoliko spavala.I na večer sam otišla rano spavati jer ...toliko sam neispavana da je nevjerojatno.
Hvala vam svima koji su me kontaktirali ovako ili onako no...kada si tamo...sve je dobro došlo.Nedo Bog ali ...pamti pa vrati.Nikada ne zaboravljam one koji mi pomognu i zato...grl...grl:-)))**

Prvo pitanje koje svatko sam sebi treba postaviti kad postane kao svjestan sebe jest: ima li smisla živjeti? Odgovor je jednostavan: ako niste rođeni kao teški degenerik, ako nemate rak ili AIDS, ili neku sličnu tešku boleštinu, jasno da se isplati živjeti. To što je na makro-nivou sve besmisleno, nije razlog da se ubijete. Da, Zemlja će se pretvoriti u crvenog diva, a onda u hladnog patuljka, a ionako puno prije toga neće biti ni vode, ni kisika, ni ničega što bi omogućavalo život. A dotad vi lijepo živite, jer vas za buduće kataklizme realno, boli đon.
Ali usporedite se s likovima oko vas i shvatit ćete da ima barem nekoliko stotina ljudi koje dobro poznajete, koji bi se trebali ubiti u N situacija prije vas, a ne pada im na pamet da se ubiju. Ako ništa, zbog smisla evolucije i Charlesa Darwina dobro je da odlučite nastaviti živjeti.
Jasno, u starosti, ako vam je život stvarno teško mučenje, samoubojstvo je dobro rješenje, povremeno vrlo preporučljivo. Ako ništa drugo, da spriječimo kvazi-intelektualce da u koje kakvim emisijama raspravljaju o eutanaziji.
Neki se ubijaju zbog nesretne ljubavi: e, takvi stvarno i trebaju umrijeti, jer su realno teški krebili. Samo razmislite, dragi nesretni zaljubljenici. Ionako bi vam data cura ili momak dosadili prije ili kasnije, ili bi se deformirali u odvratne babosome ili krebile. Svatko dosadi vremenom, bio to Brad Pit, Robert de Niro, Beyonce Knowles, Naomi Campbell…
To, što ćete se vi ubiti, nikome ne znači baš ništa. Ljudi će vas zaboraviti, čak i oni koji su vas najviše voljeli, jer znaju: bez svakoga se može. A neki će se i zlobno radovati, u stilu “neka mu ga neka” ili “jedan manje”. A zašto im priuštiti da se raduju ?!

Eto...to sam nakeljila ponukana nočašnjim događajem u bolnici u kojoj sam po mom skromnom mišljenju predugo ostala pa se onda svašta desi!
U sobi sam zatekla jednu gospođu...profu..koja je nekada bila učenica moje bivše svekrve i onda je to bilo predugo evociranje uspomena.No..dobro..inače sam dobar slušač:-))
Sa druge strane moga kreveta....bakica....ne možeš ni godine odrediti ali...onako jedna osušena smokvica koja kontaktira samo očima i kako kažu to su vidjeli samo od kada sam ja počela dolaziti do nje i milovati je po licu.Tada bi se nasmiješila i to je to.Dva dana je bila super...bistrih očiju...na pitanje da li ju tu..na prsima... boli kimnula je glavom.Nekako ...bila sam vesela ali ne previše jer...ne može se tu ništa desiti na bolje pa ..bilo bi bolje da ide na put koji joj je predodređen sada i tu.
Jučer ...opet je pala u neko stanje u kojem se samo čulo brbučkanje onog kisika u vodi i ništa drugo.Nije čak ni hroptala.
Meni su dali ono sranje za "sranje"od 2 L pa neka to svladam u sat i pol.I hodam i pijem ...i mrzim tu tekućinu jer je ljigava.
Sjednem na onu klupicu na prozoru i divim se novoj bolnici preko puta i pogledam baku ...a ona više ne diše....pogled smrznut..i ...samo još jedan udah ..izdah i ja sam skočila i počela trčati do sobe za sestre i digla frku.Naravno da su potrčale i moglo se samo konstatirati da je umrla.
Uffff....jebo taj osječaj...jebo mene ovakvu empatičnu do bola...baš me je strefilo.I onda krene kako krene....dva sata treba ostati u sobi pa tek onda dođu po nju.
Gospođa profa me najprije našpotala kaj se plačem....a onda me uredno tražila da upalim glazbu koja nam je svirala sa moga moba stalno.Naravno da me na to nije mogla nagovoriti i morala sam onako Hitlerovski nastupiti i onda je odustala.
Uopće ne razmišlja da svi možemo biti na njenom mjestu i da nije ok takvo ponašanje.
Naravno da su one dvije litre htjele van i to je trajalo do 3 sata ujutro...majčicu mu milu i dragu.Rit mi je ko đezz truba a ja izgledam radi cjelokupne situacije ko da me torpedo pogodil.
Sada čekam da prođe vizita i da idem na probijanje Učke zvano kolonoskopija.
Vi ..koji mislite pozitivno...na trenutak pozitivu usmjerite prema Bjelovarskoj strani....HVALA:-)))

Napokon sam nakon dvije godine došla u bolnicu i eto...izvadili 7 ampula krvi....stavili mi holter....dva puta mjerili šećer...doktor me pregledao od glave do pete...čula sam dobar prosti vic i to je za danas to.Još se samo dogovaraju ko mi bu metnul braunilu i ja mislim da do ponedjeljka se mogu slikati.No..bitno da sam tu i da je za sada sve ok.
Uživajte curke...sretan vam 8.Mart.....a i dečkima isto:-))))

Imam suseda Bosanca kaj dela na hitnoj i ljude iz mrtvih diže..prekrasno biće.
Idem iz grada sva nikakva i viče on "Dođi bona da ti kažem"!

I..kaže on meni:
"Ispričat ću ti vic od kojeg će ti otpast sise... oh,oprosti,izgleda da ti ga je
netko već ispričo".
Jebo mater ako se nisam upišala u gaće...luđak samo takav:-)

Link

I ..rekla sam joj jučer"Ne pitaj me zašto sam stalno sama jer....maknula sam se od tebe najviše što mi savjest dozvoljava jer..ljubavi...,mislim da je nemam za tebe,a maknula sam se samo zato da ne vidiš kakvu si zvijer od mene napravila svojim ponašanjem".Okrenula sam se i otišla i putem do kuće plakala.O kakvoj ja to zvijeri pričam...zvijeri ne plaću.No...to su samo trenuci kada više ne znam i što ni kako pa onda pokažem zube ali....ništa od toga...uvijek ispadne da je zvijer ugrizla samu sebe i jedino nju to najviše boli.
Sada se samo tješim spoznajom da ...sve će to proći jednoga dana jer....sve prođe.Tko preživi....ma jbg..taj živi!!!

Sunce je prekrasno u rano jutro...zrak čist...moje ptičice dobile doručak i jedu ...sretna sam:-))