Vježba

Na ovaj zapis me inspirirao jedan nedavno objavljen log (kojega nisam uspio pogledati na vrijeme)
(slike sam pobrisal)

Link

Ne bi se štel mešat...

Urbana je legenda da je Hemingway za okladu napisao smislenu priču od samo šest riječi.
(nije mi niti pokraj pameti da sugeriram kraće blogove, naprotiv – volim pročitati smisleni blog bez obzira na njegovu dužinu, slagao se s izrečenim ili ne)
Dakle Ernest M. Hemingway, najkraća priča: Na prodaju cipelice za bebe. Nenošene.

Vratim se ja iz šetnje kvartom. Nikon nisam ni vadio iz torbe, a trebao sam jer bilo je ohoho zanimljivih, ajmoreć motiva.… No dobro, vratim se doma i ono, kaj sad, aj da povirim n iskricu, nije me dugo bilo… Ilija upute, Starky o sexu, zdrni o svađama, roman o piĆkama, fly 'nako, … sara o pravilnoj ishrani… ooop stop i bla bla bla ..ladona „KREŠŠŠŠŠOOO javi seee :)))“ kaj je sad..??? No dobro, kad dona zove nemreš samo tak začkmoit, a tamo malo dalje i sara neš me spominje. Pa eto, malo slika…
I moram sari nekaj reći vizavi tartufa. Nekad davno su mi servirali nekakvu paštu s tartufima (ne sjećam se je li to bilo u Rapcu, Plominu ili tamo negdje) i nije me se dojmilo. Onda, nedavno naletim na https://www.index.hr/vijesti/clanak/istarska-industrija-tartufa-je-golema-p
revara/2373678.aspx
i premda imam neku zadršku od prihvaćanja Babićevih objava (ali bitno manje od Butkovićevih) tartufe sam svrstao u hajp i no-no for me.
No međutim … sara je svojom rukom ulovila tartufa, četkicom za zube ga očistila od zemlje i naribala na njoke i više se niti ne usudim nekaj reći kontra tartufa. (osim ako joj nisu podmetnuli one površinske tartufe na turama za turiste – ali ne vjerujem u to).
No da objasnim slike: punjene paprike, pire krumpir je default, restani opcija, a ja sam napravil palentu…. I da paše mi.
Desert je… a ne znam kak to nazvati… desert s kikirikijem???

Svako jutro kada dižem rolete gledaju me ove ptičurine, simboli mudrosti i bogzna kaj bi mislile (da mogu misliti) o svojem susjedstvu. Možda bi tražile savjet od Atene (boginje svega i svačega – od civilizacije do obrta), a Valdec ju je postavio u zabat na južnom pročelju SNK (današnji Hrvatski državni arhiv)… Imam i tu sliku, ali nisam pazio na horizontalu pa slika malo visi, a ne da mi se ponovo poslikati… Kad se odlijenim budem ponovo poslikal i napisal par riječi o Valdecu i njegovim kipovima i alegorijama. U blizini je i njegova Croatia na Etnografskom muzeju i Slikarstvo i Kiparstvo na ulazu u Umjetnički paviljon, Mažuranić i Sakcinski na Zrinjevcu... Na sjevernom pročelju su reljefi Filozofija, Teologija, Medicina i Justicija Frangeša Mihanovića, a o njemu i spomeniku Kralj Tomislav bi se dalo roman napisati. Inače, one sove je napravio Ferdo Ćus, (netko mi je rekao da ih je napravio neki Petrinjac koji je pravio bakrene rakijske kotlove, ali ja to ne vjerujem).

Dan starijih osoba… pa su neke udruge i stranka umirovljenika organizirale proslavu na Bundeku, a negdje sam načuo da će u raznolikom programu biti i nekakva javna rasprava o mirovinama. I eto mene u nedjelju ujutro na Bundeku. Nigdje nikakvog plakata, obavijesti… ništa; odem do stola na kojem je tabla Organizatori i pitam imaju li kakav program, raspored kad se kaj događa… nemaju pojma, ali mi nude da se upišem u stranku. Ne, hvala, ne bih (kako je rekao onaj Marks? „ne želim biti član nikakve udruge koja bi mene htjela za člana“…). To mi je malo podiglo tlak, ali ajde, idem malo pogledati kaj ima. Mjeri se tlak i šećer - gužva naravno. Nekoliko šahovskih ploča – nema nikoga, karikature poslije 13, koš za košarku… Na pozornici neki zbor – pjevaju Škripi đerma… Neki tip u crnom, jedva hoda, teškom se mukom penje na pozornicu i nešto priča, ne slušam, gledam naokolo i razmišljam kako najbrže doći do tramvaja… I boom!!!
Rokin' Neno. Walter Neugebauer… i praši rock, ali ono, baš (pitam se kako to sad, a jedva je došel na pozornicu), penzićke (i penzići, malobrojni doduše) začagali i tako nisam otišel na tramvaj.
Onda su došli Ungar i Domjan sa svojom kuruzom, a ja sam prešel do šatora da bum poslušal o mirovinama… Tam su bili Grubišić i ona malo krupnija Pribičević i zgledavali se s nas par pod šatorom. Čekam da oni počnu nešt pričati, ali a-a, od Ungara se niš ne čuje, nitko ih niš ne pita i oni se lagano pokupe i odu.
Onda sam prešel i ja.
I da ne zaboravim: Neugebauer i „The Cadillac“ praše rock u Đuri II svaki utorak (zaboravil sam od kad do kad), a navodno buju počeli svirati i petkom i pozivaju sve (i starije…) na čagu.

Temeljni zakoni ljudske gluposti

Prvi temeljni zakon: Svatko od nas, uvijek i neizbježno, podcjenjuje broj glupih jedinki u optjecaju.

Drugi temeljni zakon: Vjerojatnost da je neka određena osoba glupa neovisna je o bilo kojoj drugoj osobini iste osobe.

Treći temeljni zakon: Glupa je ona osoba koja drugoj osobi ili grupi osoba uzrokuje štetu, a da pritom za sebe ne samo da ne ostvaruje nikakvu prednost, nego čak može trpjeti i gubitak.

Četvrti temeljni zakon: Osobe koje nisu glupe uvijek podcjenjuju štetni potencijal glupih osoba. Posebice, ne-glupi konstantno zaboravljaju da će se, budu li u bilo kojem trenutku, na bilo kojem mjestu i u bilo kojoj prilici, imali posla s i/ili se udružili s glupim pojedincima, to neumitno pokazati kao vrlo skupa greška.

Peti temeljni zakon: Glupa osoba jest najopasniji tip osobe koji postoji. Glupa osoba opasnija je od lopova.

Više o ovim zakonima: Carlo M. Cipolla: Temeljni zakoni ljudske gluposti
Isti autor, u istoj knjižici: Uloga začina (a napose papra) u gospodarskom razvitku srednjeg vijeka.
(Opaska: Doživljavam sebe kao ne-glupim (osim povremeno), a ovim esejima me privuklo ono o ulozi začina.)

Znam otprilike o čemu se tu radi, ali je li netko to pročitao?
Nešto malo starije... ne znam zašto me naslov romana asocirao na ovaj link.

https://www.index.hr/lajk/poster/176522/izazov-koliko-brzo-mogu-muskarci-ot
kopcati-grudnjak

Naravno da ne mislim reći ni riječi o Šuputicinim sisama (nije da ne volim sise, dapače, ja sam fan sisa svih veličina (no dobro ne baš svih) i oblika (no dobro ne baš svih), ali ovo sa Šuputicom je, kak bi rekli klik bejt – boli me ku… rac za Šuputicu, njezine silikone i familiju…
Štel sam reći nekaj drugoga… Neki od vas znaju da sam si tu skoro kupil veeeliki televizor i AV receiver i šest ful jako dobrih zvučnika i da sam imal fest problema kako ih rasporediti. Pa mi ja višak dvosjed, pa mi je višak ormar, pa mi je višak meni jako draga ofucana fotelja i tak…
I onda me je prije dva, tri tjedna napal neki virus (da mu pas mater familiju) i hitil me par dana u krevet pa sam si imal vremena gruntat dok nisam spal…
Imam par ormara, jedan i pol je moj, jedan i pol je Brankin (to mi je pokojna ak neko ne kuži) i sad dojdemo do onog viška ormara… (Ok i dvosjeda, no o tom po tom). Branke više nema (sjetim je se svakog dana u ove skoro pa tri godine) i bilo bi vrijeme da oslobodim prostor u tim ormarima.
OK, to sam napravil i moram reći da se ne mogu sjetiti ničega što me više frustriralo više od toga… frendu mi je snajper mozgom napunil šljem i za par dana sam to zaboravil… Umro mi je otac - nakon par tjedana sam se unormalio… umrla mi je mama - nakon mjesec dana sam funkcionirao normalno.
21.10.2020. mi je umrla žena i ja još nisam svoj. Jebiga…
A osim obleke i veša ima još i hrpa kojekakvih „tabletića“, salveta, stolnjaka i bogzna koječega kaj niti ne znam kaj je.
Mesožderke napreduju, a i biljke na balkonu izgledaju zadovaljavujeće, morti ga poslikam jenput…
I na You tube sam postavil kak sam napravil tripice.
I da, nisam dobro... psiički kaj bi rekli.
Link

Gledam onaj Patricijin prvi link – Zadar - Forum, Sv. Stošija… i Foto Vjeko! (ona ulica od Mosta do Narodnog trga) i sjetim se bratove cure… (Doris???) i svoje fotografije za prvi pasoš – je, pasoš, putovnica mi je još nije zatrebala. No dobro, idem ja potražiti taj pasoš i naletim na Matrikulu i eto emocija. Ma koliko sam ja propustio dobrih stvari koje mi je ta matrikula mogla priskrbiti… koliko sam dobre klope propustio u Haifi ili Ashdodu? Što sam sve propustio posjetiti u Malagi, Cadizu, Barceloni (aj, tu sam bar posjetio tržnicu)… jesam li se baš morao nacugati u Antalyi, koliko bi mi trebalo da po onim štengama (umjesto uspinjačom) dođem do birtije na vrhu Santorinija ili kaj se sve moglo naći u Limassolu…. A svi oni otoci u Grčkoj… Mykonos, Kreta, Rodos, Nauplija… E da mi je to ponoviti s ovom pameti...
Link

Sin pomorca i lučkog radnika u Hamburgu Hans Leip je bio učitelj, pisac, pjesnik i slikar i svaštanešto, a 1915. bio je vojnik u Berlinu i tu se spetljao s jednom pomoćnom kuharicom (Lili) i medicinskom sestrom (Marlen). Čini se da ga se taj susret dosta dojmio, a kako se nije mogao odlučiti koja ga je od njih dvije više (?)dojmila spojio ih je u jednu i napisao pjesmu… Lili Marlen. Doduše pjesmu je naslovio drugačije (Das Mädchen unter der Laterne, pa je još kasnije tiskana kao „Das Lied eines jungen Soldaten auf der Wacht“). Onda je završio na frontu (negdje u Karpatima), pa je ranjen i pomalo zaboravio na pjesmu, da bi dvadesetak godina kasnije uglazbio pjesmu, pa ju je onda uglazbio netko drugi i na kraju je glazbu napisao Norbert Schultze, našao kabaretsku pjevačicu (Lale Andersen) i 1939. snimili ploču u nekoliko stotina primjeraka.

Onda je došao Drugi svjetski, Nijemci sorili Jugu i došli u Beograd i na Radio Beograd kojeg su nazvali „Soldatensender Belgrad“. Ondašnji DJ Karl-Heinz Reintgen (u stvari šef) imao je problema s mršavim izborom ploča na Radio Beogradu pa je otišao u Austriju i tamo nabavio nešto ploča među kojima je bila i Lili Marlen… Čini se da su i onda postajale nekakve play liste pa se Lili Marlen često ponavljala i postala dosta popularna…no međutim šef propagande (promidžbe?) Trećeg Reicha Goebbels, smatrao je da je pjesma presentimentalna i ne budi u vojnicima ratnički duh pa ju je zabranio. Onda su se vojnici (i neki generali, Rommel) malo razbahatili i pisali pisma i svaštanešto i Lili Marlen se ponovo počela emitirati svaki dan u 21:55.
Pjesmu su prihvatili i Saveznici, o tome je nešto pisao i Fitzroy Maclean, a Marlene Dietrich je otpjevala englesku verziju.
O hrvatskoj inačici drugi puta…
Link
I da... Dinamo ja volim ;)) https://www.youtube.com/watch?v=EoXhMzkrWQo

Trateći vrijeme na internetu naletim u Večernjaku na naslov: „Već godinama ne brije ni pazuhe ni prepone: 'Nema ljepše stvari od dlačica na ženskom tijelu'“ ... i samo mogu reći da se o ukusima ne raspravlja… po njima se pljuje.
https://tinyurl.com/38puk7bb
Ovo je za moj gušt
https://i.postimg.cc/vHLGZny6/stonesi2.jpg
https://www.youtube.com/watch?v=NTOEyyC0azM
A ovo bi moglo biti za jednu iskričarku (ako je u blizini – a i ako nije)
https://www.youtube.com/watch?v=bzEYNsFC2gE
https://i.postimg.cc/DZqMPqBr/krv.jpg

Umro je legendarni pjevač i glumac Harry Belafonte
Link
Link
Link

Kada kažem srediti, mislim da bi ga trebalo ozeleniti i zašareniti s kojekakvim biljkama (no dobro, trebalo bi pofarbati i ogradu, ali…) i tu je sad lagani catch… otići na Dolac (Splavnicu), pričekati Flora art, ili se zaputiti do nekog rasadnika – vrtnog centra (što bi mi, načelno, trebala biti prva opcija no kao pješaku to mi je najmanje komforna opcija). Tu je još i kaj saditi… prošle godine su bile pelargonije, surfinije, bakopa, million bells, begonije, hortenzija, fuksija… od začinskog bilja ružmarin, menta, bosiljak, korijander.
E sad… ružmarin se posušio nakon par mjeseci, s fuksijama nemam sreće, ova je treća koja neće na moj balkon, hortenzija je dobro krenula pa odustala na pola puta, begonije su bile OK, ali sam ove zime zaboravio na njih pa su se posušile https://i.postimg.cc/gks7GsvF/DSC-1695.jpg
Mislim da ću ove godine uzeti million bells, surfinije (petunije?), bakopu i ne znam kaj još, a od začinskog bosiljak, kadulju, mentu i pokušati još jednom s ružmarinom.
Mesožderke su, hvala na pitanju, dobro no ne znam kaj s njima dalje… sutra idem u Botanički po informacije https://i.postimg.cc/1XTm8Sq2/DSC-1682.jpg
Jedino s čim nemam problema je nekakva orhideja i nekakva trešnja (jabuka?)… U petnaest godina nisu ni apšisale https://i.postimg.cc/cHyfnqQK/DSC-1681.jpg
S obzirom na date site, da ne budem baš skroz off topic : Date meal (slobodno podebljajte ton – komentari su bitan dio ovog recepta)

Ovdje moram dodati: nikada, ali baš nikada nemojte ocijediti pastu a da ne ostavite barem malo vode u kojoj se pasta kuhala… dodavanjem te vode (pasta water) u tjesteninu ne treba vam niti vrhnje niti maslac da bi dobili kremoznost i da pasta ne bude presuha (kao na ovom linku).

Link



I da ne bude baš na suho (poznati interijer nekome?)
Link

Cheesecake. Šumsko voće, umjesto želatine corn starch (gustin) i bijela čokolada.
Prokleto proljeće... Žao mi je što nisam naučio talijanski, osim onoliko koliko mi je trebalo dok sam radio na Cresu... ono kada ti sugovornik usred rečenice prijeđe na talijanski i uopće ne kuži da je promijenio jezik :))
https://i.postimg.cc/J0Bj2TDF/DSC-1670.jpg
Link