La vie d'une Francaise

Danas sam malo citala njegove pripovetke...fantastika. U principu ne volim taj zanr, ali ima nesto misteriozno, magicno sto vuce i zadrzava paznju... Ali da su skoro svi pisci bili ludaci, perverznjaci isl. to je stvarno extra. Da se covek dobro zapita i zamisli. Sve sto je ljudsko nije mi strano, rece neko od filozofa...
 

Provedoh veceras sat vremena na telefonu - ako ne i vise! I saznah tako neke detaljcice o mom sagovorniku, a koje pre nisam znala. Tako neke male, slatke detalje koji se sad pretvaraju u slike... I taj glas...Ima vec puno vremena kako se nismo ispricali onako kako to dolici, sve nesto na brzinu i u trku. Sad mi je srce na mestu. Ali glas...Nekako kada se lezi, boja glasa dodje drugacija... Opominjala sam ga da umesto 'da' ne odgovara sa malo duzim 'mmm' - da li je on svestan kakav to efekat na mene ima?! A onda mislim da je poceo namerno...petit diable. Da li nam sudbina sprema jos koji susret? Mrzim daljinu. Zasto ne mogu imati sve ljude do kojih mi je stalo oko sebe? "Ja bi' mog'o da mogu, ja bi' znao da znam..." Poljubac moja cokoladice, laku noc i sanjaj mene!

Danas bila provera fizicke forme. Imam 70% od nekadasnjeg vremena. Nije to tako lose obzirom na sve, ali doguracemo 100! Hoce li taj posao vise, ............?! Grrrr

Trouve un autre rocher petite huitre perlée...

Cuti smeh preko zice, a videti osmeh, celo lice, sve detalje, uprkos daljini... i taj akcenat jaci nego ranije...mozda zbog putovanja u svoju zemlju...zovem te sutra...cekam te...cmok... moj CHRANT-CHRUA! :)

Sta drugo reci nego da sam ostarila. Prosao rodjendan. Bio je to super dan. Stigla sam negde, bila sam gde sam htela, desilo se sto sam zelela...jos neki sitni problemcici ostaju, ali sve ima svoju tacku u vremenu. Jos uvek nemam slobodu da isplaniram ono "dalje", ali za koji mesec bi i to moglo doci na red. Ovako neka tinja u meni... Stigao je i poziv. Neocekivani ali zeljeni. Mada propusten. Ipak zabelezen. Hervé je pense fort à toi. Gros bisous, mon chocolat-bébé! :) Prezdravicu ja i to na nogama...

Da li vam se desilo da se zaljubite u svog profesora? A da li vam se desilo da se ne zaljubite ali da ga sanjate u tako-nekoj situaciji gde se on ponasa kao zaljubljeni? A da bude jos crnje, prekosutra mi ispit i mozda ga i vidim. Ima da crvenim bez razloga! Ima da zaboravim i ono malo sto imam u "memoriji pamcenja"! :) Ali, neka...Volim lepe snove. Jer, ovo je ipak bio jedan od tih! :) Bisous!

Ko bi rekao - desetka na pismenom! A ja cak mislila da ce me mozda i oboriti. Potvrda da se boravak u Francuskoj isplatio! :) Zvala me je i M. - Bugarka. Nedostaje mi, kao i ja njoj. Ipak se mi balkanske duse najbolje razumemo pa cak i ako se nadjemo u Francuskoj gde nista nije kao kod nas i gde se i mi sami malo izmenimo i primimo nesto od tog "zapadnjackog mentaliteta"... Eh, koliko smo toga prosle zajedno...sada smo kao sestre. Kad se samo setim kako smo se medjusobno cuvale i stitile jedna drugu u teskim momentima...sad mi i teski momenti nedostaju! :) Eh, ta France! :) Moj Kinescic je veceras bio hladan - ne volim to. Grrr. Ne sois jamais amer, reste toujours sincere. Eto, vec je zaboravio. Ali kao sto volim da kazem : i to cu prezdraviti na nogama! :) Ovde se zaustavljam i saljem veliki pozdrav i poljubac tebi sto upravo citas moje reci!

Nikada ne bih verovala da ce nakon vise od godinu dana taj monsieur da me kontaktira! Po prirodi nisam osvetoljubiva, ali sama cinjenica da saznam sta se dogodilo sa osobom koja me je jaaaako povredila... sama nikad ne bih smislila tako tesku osvetu. I jos sto me je on kontaktirao - mora da mu je trebalo dosta hrabrosti. I sad, ako me pitate - lepo je. Ne to sto je on lose, vec to sto se ipak stavi tacka u zivotu na nesto za sta smo mislili da je zauvek zaboravljeno i da nastavka nikada nece biti. A imam tendenciju da na krajeve gledam fatalno... Sada imam osmeh na licu i kazem sebi: treba verovati u magiju. Ili ko zna koje je pravo ime toj sili koja dodje iz nepoznatog pravca u jos manje ocekivanom momentu da resi neki stari znak pitanja.  

Moj Kinescic mi je danas poslao divan mail. Razuverio me je. Napokon. Ali, opet, uzaludno je. Ipak, prija. Francuska mi nedostaje-nista novo. Nadam se da ce ovaj period biti uspesan i da cu uskoro moci stati na svoje noge, pogledati zivot u oci i upitati ga: "E, sad, sta cemo dalje?" Kada vise nema prepreka, nastaviti u smeru u kom zelim. Mislila sam da ce mi prijati da ove zabelezim koju misao ali naprotiv, praznina.