La vie d'une Francaise

Ne zaliti za onim sto vise nije, jer kada se nista ne bi menjalo, sve bi ubrzo postalo monotono. Zivot i jeste proces odvikavanja od stecenih navika i navikavanja na nove...neprekidni proces smene navika raznih dimenzija...
Ne treba preci preko jednom izrecenog "stop". To su palanacke price. Uticaj pogresno tumcenog hriscanstva. Zasto trcati da se stvari izglade pred neciji kraj...ako vec do tad nisu bile rasciscene? Ma, ne znam. Neke situacije su toliko komplikovane da naprosto ne postoji jedno ispravno resenje. Gresimo u svakom slucaju. Onda, treba pustiti... Neka se desi na nacin na koji je zapisano. Biti pomiren sa cinjenicama poput svemirske tisine... 
Gresim li? Glasnik kaze da nema potrebe za brigom ali da ce se u buducnosti morati staviti tacka i da crpim koliko je moguce energije u sadasnjosti kako bih mogla staviti kraj na pocetak. Neko ce biti povredjen. Mogu da potpisem da cu to biti ja... uvek kad sam brinula da ne povredim, bila sam povredjena. To je 'coup de théâtre'. Ali, c'est écrit...Platicu kisnom godinom suncano popodne. C'est la vie. I tu se mirim, i mislim na svemirsku tisinu...  
 

U tom procesu smjenjivanja navika ... pretpostavljam da želiš reći da rastemo :)) Znači li to da u tvom sistemu smenjivanja navika postoji neka filozofija izbora novih navika. Ako je to preputeno slučajnosti onda smo orahova ljuska u oceanu nečega. Još jedno pitanje. A može li bez novih navika?

Riječ 'preputeno' zamjeni s 'prepušteno'. :)) Khmmmm ... ako i čitaš onako kako sada stoji (tj. s 'preputeno') onda rečenica dobiva smisao koji je bio u pozadini mog pitanja ... zanimljivo. Nije dakle samo 'lapsus linve'.

Da, sigurno "rastemo". :) Svako iskustvo nas cini starijim i pre bih rekla bogatijm. Izbor novih navika, ukoliko je moguc, treba da postoji. I one treba da postoje i neizbezne su jer panta rei. Ne znam znacenje reci "preputeno" :( Da, svidja mi se tvoj poslednji post! :) Pozdrav!