La vie d'une Francaise

Citam stare stranice, ali one nemaju vise onu magiju predjasnjeg vremena... Sa nekim od njih se vise i ne slazem. Na neke sam zgrozena. Ali i to sam ja. Bile su deo mene nekada. Znala sam ih srcem. I posle toliko godina, ostala je ona ista navika da se pitam "a sta ako nije tako...?". Ta recenica koja je od mene napravila analiticara, detaljistu i detektiva na male znakove. Stil je isti, ali druga ja. Ko bi rekao da cu ovo postati? A opet, jos se trazim. Dvadeset i sedam godina se trazim i umorna sam... Iskustvo raste a, cini mi se, brisem se ja. Ono dete u meni je tek sad uplaseno, izgubilo je hrabrosti negde usput. Ona odrasla osoba je stekla vise samopouzdanja, borbenosti, i...iskustva, da. Mislim da cu stici negde? Da cu postici neki cilj? Dostici neki ideal? A da li su ideali stvoreni kako bismo ih dostigli? Moj zivot nikad nece postati plitak i glup iako znam da ce moja borba biti bezuspesna. Idealno je nedostizno. Ali bas zbog te teznje, te borbe sa vetrenjacama se ovo malo zivota u nama katkada na jedan cas tako divno zazari...

Nadji dobar kurac i sve ce biti u redu.

A, ti bi sad da se ja naljutim i uvredim pa da se branim. Eh, eh...:)

Znam da se ti neces uvrijediti.
:-)
Jos se nije nasla ni jedna uvrijedena pa ne znam zasto bi se ti to vrijedala.

Stvarno?? Ajde daj ju spasi.

postajes zrela osoba u svemu nasla si svoje znacenje i smisao zivota....lijepo :))

Postoje li ciljevi zato da se postižu? Kada bi naš cilj bio da postižemo svoje ciljeve onda bi ciljevi izgubili svoj smisao.

:))

sve je u stanom mjenjanju...tako i čovjek... to su promjene koje su ugodne ako se čovjek prepusti...i pusti svoje mentalne obrazce da odlaze jedan po jedan...jer su i tako nametnuti okolinom i nisu "ja" nego su spužva koja kupi mentalne nečistoće od od te iste okoline(roditelji,škola,religija itd)!!! ...kroz iskustva to polako odbacujemo i ne tražimo savršenstva jer mi smo sada i ovdje savršeni... zato ne teži savršenstvu nego odbacuj višak tereta koji nije tvoj...to daje slobodu...i mir:))