I sad, pazi 'vamo kud zijas! :)
:) Ovo mi je bila jedna od omiljenih recenica za vreme moje jednogodisnje profesorske karijere. Upotrebljavala sam je kada bih zelela narocito da skrenem paznju ucenika, a da ih istovremeno i nasmejem; oni su se ubrzo navikli na nju i svima nam je postala uzrecica i "fora za ispaliti u datom momentu"... Jutros sam na stanici srela jednu od mojih ucenica, koja je, videvsi me, sa osmehom pritrcala, poljubila u obraz i spontano prestala da mi persira ( sto je meni i drago, obzirom da je razlika svega nekih 6 godina, ako se ne varam ). Upitala sam je da li studira, a ona kao da je cekala dugo to pitanje i sva ponosna rekla je : "U Kragujevcu sam, studiram francuski!" Moja nekontrolisana reakcija bilo je pruzanje ruke od srca u znak cestitanja sa jednim osmehom koji se ne da opisati! :) Dok sam radila kao profa francuskog i engleskog, govorila sam "ako uspem da motivisem makar jednog djaka, then my job here is done". I evo dokaza, najveceg od svih: ucenica medicinske skole, vukovac, dakle sa svim putevima prohodnim je upisala bas francuski. Secam se kako je bila odusevljena i iznenadjena kada je na prvom casu ( upoznavanje ) otkrila da mi je dobro poznata muzika koju slusa ( heavy metal ). Ali sad kad se prisetim, nije ona bila jedina, bilo je tu i drugih koji su mi na malim odmorima citali svoje ljubavne pesme upucene devojcicama iz susednih odeljenja a koje su bile zaljubljene u neke decake iz tehnicke...pa onda i onih kojima sam predavala engleski ali su dolazili kod mene na casove francuskog mada taj jezik nisu ucili i nisu znali nista vise osim voulez-vous ...? Ma svega je bilo za tako malo vremena...Bla, bla, bla, bas sam se raskuckala, a u principu sve sto hocu da kazem je da sam ponosna i da mi nedostaje moja katedra...:(
15.05.2006. u 19:55 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar