La vie d'une Francaise

Ponekad, kao sad, imam utisak da ljudi lose uticu na mene i da ja lose uticem na njih. Javlja se potreba za bezanjem. I posto je ona izvesna, s druge strane terazija nalazi se osecaj krivice, sto sve ostavljam tako kako jeste, sto nisam u stanju da poboljsam okolnosti i ljude makar za jedan kristal. Nesrecan je to osecaj imati utisak gubljenja kontrole, prepustanja stihiji, bez minimuma snage da se bar danas, u toku ovog dana, u toku bar ovog sata nesto uradi onako sa 100% prisustva duha i razuma, sa pravom motivacijom i zato sto se hoce! Potpuno otsutsvo... Tako je to kada samana ima neki cilj, neku nameru. Samana ne preduzima nista, on ceka, on razmislja, on posti ali istovremeno prolazi kroz svet kao kamen kroz vodu, a da nista ne radi, a da se ne pomakne; on biva privucen, on se opusta i pada. Njegov cilj ga privlaci, on ne dopusta da mu u dusu prodre bilo sta sto bi bilo suprotno cilju. To je ono sto samana nauci. I sad, princip znam, ali nekako mi izmice pretvaranje u delo. A to je ono sto mi je najbitnije i najdragocenije u zivotu - biti dobro sama sa sobom, ne izgubiti sebe u samoci ili u guzvi. Cim svi nestanu, demoni se pojave i lako im je, jer duh spava. Ako je bujica ljudi prisutna, "ja" se gubi maglovito. Nestaju secanja, ostaje samo praznina koja nikako nije belicasta, vise siva sa tendencijiom ka crnoj. Crna rupa. I kako osetiti slast zivota, zadrzati zivotni optimizam, ponovo pronaci hedonizam, ali sama? Dogadjaji i ljudi se desavaju, prolaze, ali nikakav trag ne ostaje, bilo kakva reprodukcija je nemoguca. I gde naci tajni kod citanja? Kao da je sve san, a cekanje na budjenje je zivot.

budna si...

Bulrog, mozda izgleda ozbiljnije nego sto jeste. :) 61616, kako znas?

Vidim da nisam jedini kome treba godišnji odmor.

znam:)...tamo gdje prestaju sjećanja i očekivanja počinje život...da nisi svjetlo kako bi prepoznala crnu rupu?:)

61616, a ja tebi sve verujem... ;)