La vie d'une Francaise

I tako...cekam tu vizu, i posto cekam ( a ne volim da cekam ), trudim se da radim ponesto pametno kako bih prekratila vreme. A obicno to vreme iskoristim za razmisljanje. I sad, to sto nisam dobila vizu isti dan, i sto nisam odletela vec 28.06. kako je bilo planirano, rezultiralo je izvesne promene.
Posto sam jos tu, videcu novi stan u koji ce se useliti moja draga rodjaka sa njenom porodicom, mozda cu cak i biti tu kada se moja dobra prijateljica bude operisala i budem uz nju, a moj najbolji prijatelj vrati na odmor u nas grad i bacimo kao nekad jednu-dve dobre partije jamba od 10 kolona...Sve to, da sam otisla, ne bih.
 I sve se razmisljam, da li je uopste dobar momenat za odlazak. Znate, kao sto je to jedna moja prijateljica rekla, ja imam u sebi jedan satic koji mi uvek govori kada je za nesto vreme a kad ne. Zgodna nevidljiva napravica! Nekako sam trenutno dobro tu gde jesam. Ali, kao sto 99% stanovnistva mog podneblja misli, ovde nema zivota. Onaj 1% su penzosi.
I tako, meanwhile, odvajam polako sve one stvarcice bez kojih ne mogu: biram cd-e koje cu poneti; razmisljam da li da nosim svoju knjigu mudrosti obzirom da je teska; zakljucujem da je bolje poneti sto manje odece, to cu ionako kupovati; da li da nosim slike pa da se ponekad nostalgicno samoizrabljujem; nikako ne zaboraviti adrese, male suvenire odavde...Oprastanje sa svima je vec uveliko u procesu. Malo to kida, ali nije mi prvi put, punoletna sam i vakcinisana, kako kazu Frencheese. :) Trudim se da zapamtim sve one lepe stvari, ali i sve one rdjave kako ne bih sa daljine idealizovala ovu geografsku kotu, kao sto sam to cinila proslog puta. Ali, jedno je cinjenica, ne mogu imati sve i svuda. Ono sto imam ovde, nikada necu imati tamo, i obrnuto. Eh, ne da Bog sve... 

uvijek se možeš vratit:)

Fran, odlično zaključuješ, kad nešto napuštamo nije potrebna ni velika euforija ni velika nostalgija... jer slijedi razočaranje...:) treba prihvatiti objektivno svaku sredinu u kojoj smo neko vrijeme proveli i živjeli..:) sretno...!!:)

Znam sta hoces da kazes Heather, ko visoko leti, nisko pada. Jedina stavka ovde bitna, a ona me i sprecava da bilo sta idealizujem, je da idem u poznato, tako da znam sta me ceka. Naravno, uvek moze biti iznenadjenja. Treba biti fleksibilan. Hvala za komentar! :)